•  
    •  
    •  
    •  
    •  
    •  
    •  
     
    • Srbija na evropskom putu: šta posle Eštonove i Baroza?

    •  
    • Datum: 04. oktobar 2014.
      Istraživač BCBP-a Bojan Elek analizira kako će izbor novih lica u Evropskoj uniji uticati na Srbiju.

      Na vanrednom sastanku Evropskog saveta, koji je održan u Briselu protekle subote, izabrana su nova lica koja treba da zamene odlazećeg Hermana Van Rompuja i baronicu Ketrin Ešton.

      Na mesto Predsednika Evropskog saveta izabran je poljski premijer Donald Tusk, a na mesto Visoke predstavnice EU za spoljnu i bezbednosnu politiku došla je italijanska ministarka spoljnih poslova, Federika Mogerini.

      Uz ranije izabranog Žan-Klod Junkera na mesto predsednika Evropske komisije, ovime je EU dobila troje najviših zvaničnika koji će predvoditi EU u predstojećem periodu punom izazova, kako unutar same EU tako i u njenom neposrednom susedstvu. Kako će ovaj izbor uticati na Srbiju?

      Pre svega, Srbija je u procesu pregovora za članstvo u EU te će se novi izbor odraziti na tempo i dinamiku pristupnih pregovora. Zatim, pregovori između Beograda i Prištine su posredovani od strane Visoke predstavnice, te će i uspeh ovog dijaloga u velikoj meri zavisiti od toga kako će se Mogerini snaći u novoj ulozi.

      Ovde je bitno razumeti kontekst u kome se EU trenutno nalazi, a koji karakterišu usporena ekonomija i borba sa nezaposlenošću, unutrašnji izazovi u smislu Velike Britanije i njenog nezadovoljstva pravcem kojim se EU kreće, kao i ukrajinsko-ruski konflikt na granicama unije koji predstavlja najveći bezbednosni izazov nakon završetka Hladnog rata.

      Jasno je da se dalje proširenje EU ni ne nazire na listi prioriteta. Ovo potvrđuju i 5 oblasti koje je Junker naveo kao prioritete tokom svog predsedavanja Evropskom komisijom: na listi su se našle četiri ekonomske teme kao i rešavanje pitanja Velike Britanije u EU. Odlazeći Predsednik Evropskog saveta Van Rompuj, u svom obraćanju nakon sastanka na kom su Tusk i Mogerini izabrani na nove pozicije, naveo je tri izazova koji očekuju EU u predstojećem periodu. Opet, tu su se našle ekonomska stagnacija, rusko-ukrajinski konflikt i status Britanije u EU.

      I, opet, od daljeg proširenja EU nema ni traga. Ovakav stav prema proširenju znači da Srbija neće biti izložena pritiscima u cilju bržeg i efikasnijeg sprovođenja reformi. Ovakva situacija je najgora moguća za Srbiju jer, kako smo do sada videli, domaća politička elita je uglavnom spremna da se upusti u suštinske reforme tek nakon dugotrajnih uslovljavanja i pritisaka iz Brisela. Bez ovoga, očekuje nas spor tempo reformi u predstojećem periodu i urušavanje demokratskih institucija, vladavine prava i ličnih sloboda. Ovaj nazadni trend se već može uočiti u povećanoj koncentraciji moći u rukama pojedinaca, zaobilaženjem institucija i neprimenjivanju usvojenih zakonskih rešenja, nekontrolisanoj korupciji i kriminalu, usvajanjem zakona po hitnoj proceduri bez javnih konsultacija... Lista je podugačka. Posebno treba skrenuti pažnju na stanje ljudskih prava i sloboda, poput ugrožavanja i ograničavanja slobode medija na šta su već upozoravali OEBS, domaća profesionalna udruženja kao i stručna javnost.

      Kada je reč o dijalogu između Beograda i Prištine, tu EU ima ključnu ulogu. Takođe, bitno je napomenuti da se rešavanje ovog pitanja nalazi na mnogo višem mestu na listi prioriteta EU nego što je to proširenje unije. Otuda se mogu očekivati mnogo veći pritisci na Srbiju u ovoj oblasti, a pre svega u smislu primene Briselskog sporazuma za čiju usporenu implementaciju EU prvenstveno drži odgovornim Beograd. Politika štapa i šargarepe je i ovde do sada davala rezultate, te će se sa njome verovatno i nastaviti u predstojećem periodu. Deo domaće javnosti je od početka bio obradovan činjenicom da Mogerini može preuzeti funkciju Visoke predstavnice, navodeći njen prijateljski nastrojen odnos sa Rusijom kao dokaz da će i prema Srbiji voditi popustljiviju politiku, pre svega u oblasti usklađivanja spoljne politike Srbije u vezi sa sankcijama koje je EU uvela Rusiji. Međutim,  kada je u julu bila u poseti Srbiji, Mogerini je jasno i nedvosmisleno stavila do znanja da do usklađivanja spoljne politke Srbije i EU mora doći. Otuda je jasno da je trenutna politika balansiranja koju srpska Vlada vodi, iako može potrajati još neko vreme, neodrživa na duži rok i pogubna po dugoročne interese Srbije.

      U ovakvoj situaciji gde nedostaje spoljnih uticaja, ostaje na građanima, civilnom društvu i medijima  da insistiraju i vrše pritisak na Vladu da se otpočne sa sprovođenjem reformi, pre svega u oblastima pravosuđa, borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije. Vlada Srbije, ukoliko želi da bude shvaćena kao kredibilan i ravnopravan partner na međunarodnoj sceni, mora mnogo revnosnije da ispunjava na sebe preuzete obaveze. Ovde se misli pre svega na Briselski sporazum. Odredbe ovog sporazuma , kakve god one bile i koliko god nepovoljne po Srbiju, Vlada je prihvatila i obavezala se na njihovo ispunjavanje.  Takođe, jedna od obaveza država u procesu priključenja EU jeste i usklađivanje svoje spoljne politike sa evropskom. S tim u vezi, Vlada Srbije mora što pre preispitati politiku balansiranja i utvrditi kurs spoljne politike u skladu sa svojim strateškim opredeljenjem i dugoročnim interesima.

      Autor: Bojan Elek, istraživač BCBP-a

    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •