•  
        • Nadležnosti i ovlašćenja vojne policije - pravna (ne)uređenost
          • Publikacije

          • Autor: Bogoljub Milosavljević
          • Nadležnosti i ovlašćenja vojne policije - pravna (ne)uređenost

          • Saradnik BCBP Bogoljub Milosavljević u novoj publikaciji objasnio je pravnu (ne)uređenost nadležnosti i ovlašćenja vojne policije u Republici Srbiji, posebno u odnosu prema civilima – građanima koji nisu pripadnici Vojske Srbije ili lica zaposlena u Ministarstvu odbrane.

        • Ka bezbednim javnim skupovima
          • Publikacije

          • Autor: Lazar Čovs
          • Ka bezbednim javnim skupovima

          • Saradnik BCBP Lazar Čovs u ovom priručniku odgovara na pitanje kako organizovati javni skup koji će biti bezbedan za učesnike i učesnice.

        • Vojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?
          • Publikacije

          • Autor: Katarina Đokić
          • Vojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?

          • Vojna neutralnost Srbije shvata se kao balansiranje između NATO i Rusije. Predlog nove Strategije odbrane ukazuje na to kakve će posledice jačanje vojne neutralnosti imati po sistem odbrane, budžet i građane, pisala je istraživačica BCBP Katarina Đokić.

        • Pravo na snimanje okupljanja
          • Publikacije

          • Autor: Dunja Tasić
          • Pravo na snimanje okupljanja

          • Prava građana na snimanje službenih i privatnih lica na protestima, građanskim akcijama i drugim javnim skupovima, kao i okolnosti na koje je potrebno obratiti pažnju prilikom snimanja i eventualne pravne posledice saradnica BCBP Dunja Tasić objasnila je u najnovijem priručniku BCBP.

        Nadležnosti i ovlašćenja vojne policije - pravna (ne)uređenostKa bezbednim javnim skupovimaVojno neutralna evropska Srbija između Republike Srpske i Velike AlbanijeVojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?Pravo na snimanje okupljanja
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2011
          • Od balkanizacije do bezbednosne zajednice

          • Pre dvadeset godina, kada se Jugoslavija počela raspadati u seriji oružanih sukoba, Evropom su odzvanjali sladunjavi stihovi Toto Kotunja o ujedinjenoj Evropi. Danas, svetska politika više ne izgleda ni približno tako sjajno kao 1991. godine.

        • Pre dvadeset godina, kada se Jugoslavija počela raspadati u seriji oružanih sukoba, ceo svet je govorio o Balkanu kao o buretu baruta. Dok je na Zapadu u naletu euforije proglašavan „kraj istorije”, a Evropom odzvanjali sladunjavi stihovi Toto Kotunja o ujedinjenoj Evropi, Balkan je sve dublje tonuo u mrak „drevnih” antagonizama i etno-nacionalističke histerije. Zajedno sa slikama izbegličkih kolona, koncentracionih logora i sprženih gradova, u međunarodno-politički saobraćaj pristigao je i bauk balkanizacije. Krvavi raspad Jugoslavije probudio je mnoge na Zapadu iz mokrih snova o posthladnoratovskom raju, a Balkan je postao ružni simbol izneverenih očekivanja.


          Dvadeset godina kasnije, svetska politika više ne izgleda ni približno tako sjajno kao 1991. godine. Svet se seli iz jedne krize u drugu bez izgleda da će naučiti da živi sa tim. Na globalnom planu svetski rat protiv terorizma zamenila je svetska ekonomska kriza. Iako se evropski bicikl za sada i dalje kreće unapred, monetarna kriza je otežala i usporila okretanje pedala kao nikada do sada. Bliski istok je nakon obećavajućeg arapskog proleća počeo da klizi u opasnom pravcu. Unutrašnja stabilizacija prilika posle pada tri autokratije na severu Afrike, teče daleko sporije, a raspadanje arapsko-izraelskog mirovnog procesa daleko brže nego što su mnogi očekivali. A na ekološko-nuklearnu katastrofu koja je u martu ove godine strefila Japan, i koja verovatno predstavlja najreprezentativniji intro u globalne izazove 21. veka, već su svi i zaboravili pod naletom drugih medijskih cunamija. 

          U ovakvom svetu, preostale balkanske zavađice deluju kao sitne glavobolje. Imajući u vidu gde je bio do pre samo 12 godina, region se može okarakterisati kao „skoro uspešna priča”. Iako izvesnost mirnog rešavanja sukoba na Zapadnom Balkanu nije potpuna, danas je ona ipak jača nego u većini drugih regiona sa izuzetkom Evrope i severne Amerike. Demokratija je u državama nastalim na prostoru bivše Jugoslavije postala „jedina igra u gradu”, uprkos brojnim izazovima koji stoje na putu njene konsolidacije. Pre ili kasnije, ceo region će, nadam se, biti integrisan u EU i postati deo jedne šire bezbednosne zajednice u kojoj je rat isključen kao sredstvo rešavanja međusobnih sporova.

          Stepenica koja pre postizanja tog cilja, ipak, mora da se pređe jeste da najpre i sam region Zapadnog Balkana postane istinska i samoodrživa bezbednosna zajednica. Realizacija ove vizije neće uspeti ukoliko se ona sprovodi pod hladnim ekspertskim patronatom međunarodne zajednice i uz stalno gunđanje vlada u regionu. Ona mora i jedino može biti postignuta samo ukoliko vlasništvo nad ovim procesom uzmu u svoje ruke sve zainteresovane strane unutar regiona. Da, to su svakako vlade, ali tu je i privredna zajednica, sindikati, mediji, univerziteti, NVO, istraživačke organizacije i građansko društvo u celini. Takav Zapadni Balkan bio bi sigurna kuća za sve koji u njemu žive, ali i poučan primer za ostatak nemirnog sveta kome tek predstoje izazovi postkonfliktne i postautoritarne tranzicije. 

          Stvaranje jedne takve klime je i cilj Beogradskog bezbednosnog foruma koji će, pod radnim nazivom „Balkan i globalna bezbednost: šta nam je zajedničko a šta nas razdvaja?”, biti održan u Domu Vojske od 14. do 16. septembra. Forum su po ugledu na slične događaje koji svake godine okupljaju vodeće strateške mislioce i odlučioce u Briselu, Minhenu, Bratislavi i Rigi osmilili i organizovali Beogradski fond za političku izuzetnost, Evropski pokret u Srbiji i Beogradski centar za bezbednosnu politiku. Posetiće ga preko 200 gostiju iz celog sveta kako bi učestvovali na 18 različitih tematskih panela koji pokrivaju širok spektar važnih izazova globalnoj, regionalnoj i nacionalnoj bezbednosti. Ono po čemu se Beogradski forum razlikuje od sličnih događaja jesu akademske sesije koje se održavaju prvog dana. Na njima će 20 istaknutih mladih naučnika i stručnjaka za međunarodnu bezbednost iz Evrope i Severne Amerike predstaviti svoje radove na temu bezbednosti Zapadnog Balkana.

          Posle samita nesvrstanih, foruma EU-Srbija i Bledskog strateškog foruma, može delovati da Balkan proizvodi više strateških foruma nego što može da svari, da cinično parafraziram Vinstona Čerčila. Međutim, upravo je cilj događaja, kao što je Beogradski bezbednosni forum, da se balkanska istorija, o kojoj je govorio čuveni britanski državnik, napokon pošalje u istorijske udžbenike. Tamo gde joj je i mesto. 

          Objavljeno 13. septembra 2011. godine na „Moj ugao: B92“. 

        • Tagovi: Balkan, bezbednosna zajednica, sukob, konflikt, ekonomska kriza, bezbednosni forum
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •