•  
        • Ka bezbednim javnim skupovima
          • Publikacije

          • Autor: Lazar Čovs
          • Ka bezbednim javnim skupovima

          • Saradnik BCBP Lazar Čovs u ovom priručniku odgovara na pitanje kako organizovati javni skup koji će biti bezbedan za učesnike i učesnice.

        • Vojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?
          • Publikacije

          • Autor: Katarina Đokić
          • Vojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?

          • Vojna neutralnost Srbije shvata se kao balansiranje između NATO i Rusije. Predlog nove Strategije odbrane ukazuje na to kakve će posledice jačanje vojne neutralnosti imati po sistem odbrane, budžet i građane, pisala je istraživačica BCBP Katarina Đokić.

        • Pravo na snimanje okupljanja
          • Publikacije

          • Autor: Dunja Tasić
          • Pravo na snimanje okupljanja

          • Prava građana na snimanje službenih i privatnih lica na protestima, građanskim akcijama i drugim javnim skupovima, kao i okolnosti na koje je potrebno obratiti pažnju prilikom snimanja i eventualne pravne posledice saradnica BCBP Dunja Tasić objasnila je u najnovijem priručniku BCBP.

        Ka bezbednim javnim skupovimaVojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?Vojno neutralna evropska Srbija između Republike Srpske i Velike AlbanijePravo na snimanje okupljanjaStaze i stranputice evropske revolucije zaštite ličnih podataka u represivnom aparatu
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2014
          • Prioriteti u reformi policije

          • Istraživač BCBP Saša Đorđević u autorskom tekstu analizira prioritete u reformi policije koje bi trebalo da sadrži program nove Vlade Republike Srbije. Ovaj tekst je objavljen u broju 3301 nedeljnika NIN u okviru teme broja „Prioriteti Vlade u očima eksperata NIN-a".

        • Prvi prioritet u reformama treba da bude depolitizacija rada policije i uspostavljanje efikasnog sistema upravljanja ljudskim resursima u policiji. Trenutno u Srbiji rad policije umnogome zavisi od interesa političkih stranaka zbog čega policija gubi svoju operativnu nezavisnost i odgovornost. Policijska služba je odgovorna izabranim institucijama, a ne pod kontrolom političkih predstavnika. Uloga ministra unutrašnjih poslova je da određuje prioritete i politiku rada policije, te da obezbedi sredstva za njihovu realizaciju. Sve ono što se direktno tiče rada policije odgovornost su direktora policije na čiji izbor ne treba da utiču političari. Politizacija policije najviše utiče na upravljanje ljudskim resursima što podrazumeva da ne postoji jasan sistem zapošljavanja, napredovanja, usavršavanja zaposlenih u MUP-u. Potrebno je razviti mehanizme internog i spoljnog oglašavanja slobodnih radnih mesta u MUP-u, te definisati tačne pokazatelje na osnovu kojih se procenjuje rad policajaca i načine kontrole prilikom selekcije kadrova u MUP-u. Kriterijumi za napredovanje u policijskoj službi, naročito za visoke pozicije, trebalo bi da budu javni.

          Drugi prioritet treba da bude uspostavljanje delotvornog i nezavisnog sistema unutrašnje kontrole. Neophodno je zakonski urediti ovlašćenja i razgraničiti nadležnosti u radu različitih jedinica koji obavljaju zadatke kontrole zakonitosti rada i unutrašnje kontrole policije, što podrazumeva izmenu Zakona o policiji. Sektor unutrašnje kontrole policije trebalo bi da o svom radu direktno izveštava Narodnu skupštinu i nadležni odbor za unutrašnje poslove, kome bi trebalo da bude i odgovoran. Potrebno je ojačati ljudske, materijalne i finansijske sposobnosti Sektora i omogućiti im nezavisan rad.

          Treći prioritet jeste izvršiti decentralizaciju policije i ubrzati rad na sprovođenju policije u lokalnoj zajednici. To podrazumeva veće odlučivanje na lokalnom nivou u vezi s problemima kriminaliteta koji pogađaju lokalnu zajednicu, dok bi i dalje postojala saradnja i koordinacija u istragama teških krivičnih dela na republičkom nivou. Veća decentralizacija ovlašćenja takođe bi omogućila veću odgovornost policije na lokalnom nivou. Potrebno je usvojiti i realizovati akcioni plan za sprovođenje Strategije rada policije u lokalnoj zajednici.

          Oformiti samo jednu specijalnu policijsku jedinicu sa jasnim nadležnostima i zadacima treba da bude četvrti prioritet nove Vlade. U Srbiji postoje tri specijalne policijske jedinice (Žandarmerija, PTJ, SAJ) čije se nadležnosti prepliću, niti su zakonski jasno utemeljene. Žandarmerija, koja je i najbrojnija specijalna policijska jedinica, bila je predmet mnogih afera tokom 2013. godine što ukazuje na to da nema odgovarajuće kontrole nad njom.

          Kao peti prioritet treba istaći jačanje kapaciteta policije za realizaciju finansijskih istraga organizovanog kriminala i visokotehnološkog kriminala. Policijski kapaciteti za vođenje istraga su ograničeni jer umnogome zavise od kapaciteta Bezbednosno-informativne agencije, naročito prilikom korišćenja posebnih dokaznih radnji (tajni nadzor komunikacija, tajno praćenje i snimanje, simulovani poslovi i sl.). Zavisnost od BIA postoji i zbog problema curenja informacija iz MUP-a, zbog čega koordinaciju upotrebe posebnih dokaznih radnji preuzima BIA. 

        • Tagovi: policija, reforma policije, Vlada Republike Srbije, analiza, Saša Đorđević
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •