•  
        • Vojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?
          • Publikacije

          • Autor: Katarina Đokić
          • Vojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?

          • Vojna neutralnost Srbije shvata se kao balansiranje između NATO i Rusije. Predlog nove Strategije odbrane ukazuje na to kakve će posledice jačanje vojne neutralnosti imati po sistem odbrane, budžet i građane, pisala je istraživačica BCBP Katarina Đokić.

        • Pravo na snimanje okupljanja
          • Publikacije

          • Autor: Dunja Tasić
          • Pravo na snimanje okupljanja

          • Prava građana na snimanje službenih i privatnih lica na protestima, građanskim akcijama i drugim javnim skupovima, kao i okolnosti na koje je potrebno obratiti pažnju prilikom snimanja i eventualne pravne posledice saradnica BCBP Dunja Tasić objasnila je u najnovijem priručniku BCBP.

        • Zaštita ličnih podataka čuva  individualnu slobodu u eri masovnog nadzora
          • Publikacije

          • Autor: Jelena Pejić
          • Zaštita ličnih podataka čuva individualnu slobodu u eri masovnog nadzora

          • Kako bezbjednosni organi treba da štite lične podatke kojim rukuju, zašto su za njih neophodna posebna pravila, i zašto su evropski propisi u ovoj oblasti važni za Srbiju, istraživačica BCBP Jelena Pejić pitala je Jurja Sajferta, advokata i evropskog eksperta u oblasti zaštite ličnih ...

        Vojno neutralna evropska Srbija između Republike Srpske i Velike AlbanijeVojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?Pravo na snimanje okupljanjaStaze i stranputice evropske revolucije zaštite ličnih podataka u represivnom aparatuZaštita ličnih podataka čuva individualnu slobodu u eri masovnog nadzora
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2014
          • Rezolucija Saveta bezbednosti 1325: Izveštaj civilnog društva za 2014. godinu

          • Istraživačica BCBP Maja Beloš koautorka je nezavisnog izveštaja o dostignućima u primeni Rezolucije SBUN 1325 o ženama, miru i bezbednosti u Srbiji za 2014. godinu. Analiza rezultata je vršena na osnovu 11 indikatora sa fokusom na proceni učešća žena, prevenciji i zaštiti od nasilja i promociji rodne perspektive. Autorke su ponudile i konkretne preporuke institucijama, Ujedinjenim nacijama i organizacijama civilnog društva.

        • Iako je bilo napretka u dosadašnjim demokratskim reformama, izborne promene iz 2012. godine su uticale na ženska prava. Nepostojanje jasnog kontinuiteta u reformskim procesima, negativno se odrazilo na primenu već postojećeg zakonodavstva i javnih politika u Srbiji.

          Primetan je i manji napredak, kada govorimo o učešću žena u donošenju odluka. Žene čine manje od 30% novoizabrane Vlade, a broj žena u sektoru bezbednosti i mirovnim misijama je, takođe, mali. Najveći izazov, kada govorimo o učešču žena, su patrijarhalni stereotipi o ženama, tradicionalne „ženske” pozicije i uloge prema kojima su žene odgovorne za vođenje domaćinstva, što im otežava da, na primer, učestvuju i mirovnoj misiji. Takođe, uključivanje rodno osetljivih tema u programe treninga za sektor bezbednosti i mirovne misije je važan korak, koji može podstaknuti i veće uključivanje žena. Međutim, efekti tih treninga ostaju da se vide u budućnosti.

          Postoji i napredak u učešću žena na pozicijama moći u zakonodavstvu. Takođe, žene su nalaze na nekim vrlo visokim pozicijama, poput portparolke Narodne skupštine, predsednice Upravnog suda i šefice Pregovaračkog tima za EU integracije. Međutim, taj pomak ne reflektuje veću zastupljenost rodnih tema ili veću rodnu ravnopravnost. Razlog tome je činjenica da žene na pozicijama moći često prate program svoje političke partije. Sa druge strane, aktivistkinje za ženska prava i žene iz civilnog društva nemaju pozicije moći. To se pokazalo prilikom planiranja i sprovođenja NAP-a, gde su njihova dostignuća bila marginalizovana. Takođe, novac iz državnog budžeta, koji dobijaju ženske organizacije, je vrlo mali.

          Dugotrajan problem je i neuspeh države da sprovede pravdu prema žrtvama i kazni izvršioce seksualnog i rodno zasnovanog nasilja počinjenog u toku ratnih sukoba. Tok vođenja postupaka za ratne zločine, uključujući i zločine seksualnog i rodno zasnovanog nasilja, je vrlo spor i nezadovoljavajući, a nema ni podataka o broju predmeta seksualnog i rodno zasnovanog nasilja u Specijalnom sudu za ratne zločine u Beogradu. Takođe, nema napretka ni u pogledu naknade štete žrtvama seksualnog i rodno zasnovanog nasilja počinjenog u toku ratnih sukoba.

          Uprkos činjenici da je Srbija potpisala i ratifikovala veliki broj međunarodnih konvencija o ljudskim pravima i usvojila brojne nacionalne zakone i strategije iz oblasti rodne ravnopravnosti i nasilja nad ženama, sprovođenje ovih propisa u praksi je nezadovoljavajuće, a problem zbog kojih su ti zakoni i strategije donete još uvek su prisutni. Neophodno je da Vlada preduzme korake kako bi se postojeće stanje promenilo.

          Kompletan izveštaj za 2014. godinu možete preuzeti na ovom linku.

          Ova publikacija nastala je u okviru projekta „Praćenje primene Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1325 Žene, mir, bezbednost na lokalnom i globalnom nivou" koji sprovodi Globalna mreža graditeljki mira. Stavovi izraženi u publikaciji pripadaju isključivo autorima i ne predstavljaju nužno stavove Globalne mreže graditeljki mira.

        • Tagovi: Rezolucija 1325, rodna ravnopravnost, NAP, Srbija
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •