•  
        • Vojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?
          • Publikacije

          • Autor: Katarina Đokić
          • Vojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?

          • Vojna neutralnost Srbije shvata se kao balansiranje između NATO i Rusije. Predlog nove Strategije odbrane ukazuje na to kakve će posledice jačanje vojne neutralnosti imati po sistem odbrane, budžet i građane, pisala je istraživačica BCBP Katarina Đokić.

        • Pravo na snimanje okupljanja
          • Publikacije

          • Autor: Dunja Tasić
          • Pravo na snimanje okupljanja

          • Prava građana na snimanje službenih i privatnih lica na protestima, građanskim akcijama i drugim javnim skupovima, kao i okolnosti na koje je potrebno obratiti pažnju prilikom snimanja i eventualne pravne posledice saradnica BCBP Dunja Tasić objasnila je u najnovijem priručniku BCBP.

        • Zaštita ličnih podataka čuva  individualnu slobodu u eri masovnog nadzora
          • Publikacije

          • Autor: Jelena Pejić
          • Zaštita ličnih podataka čuva individualnu slobodu u eri masovnog nadzora

          • Kako bezbjednosni organi treba da štite lične podatke kojim rukuju, zašto su za njih neophodna posebna pravila, i zašto su evropski propisi u ovoj oblasti važni za Srbiju, istraživačica BCBP Jelena Pejić pitala je Jurja Sajferta, advokata i evropskog eksperta u oblasti zaštite ličnih ...

        Vojno neutralna evropska Srbija između Republike Srpske i Velike AlbanijeVojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?Pravo na snimanje okupljanjaStaze i stranputice evropske revolucije zaštite ličnih podataka u represivnom aparatuZaštita ličnih podataka čuva individualnu slobodu u eri masovnog nadzora
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2010
          • Haotično stanje u oblasti klasifikacije podataka

          • Na klonferenciji o izazovima i stepenima implementacije Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o tajnosti podataka održane u Skupštini Vojvodine 22. oktobra, Marko Milošević istakao je postojanje haotičnog stanja u oblasti klasifikacije informacija.

        • Učestvujući u konferenciji o izazovima i stepenima implementacije Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i  Zakona o tajnosti podataka održane u Skupštini Vojvodine 22. oktobra, Marko Milošević istakao je da haotično stanje u oblasti klasifikacije informacija najblje oslikava izjava državnog sekretara u Ministarstvu pravde, Slobodana Homena od avgusta 2009. godine da će se sa 80 posto dokumenata skinuti oznaka tajnosti. Milošević je podsetio prisutne da je Zakon o tajnosti podataka stupio na snagu 1.1.2010. godine sa ciljem da uredi haotično polje klasifikacije podataka. Danas postoje 4 stepena klasifikacije podataka uz oznaku trajanja tajnosti: državna tajna (Top secret) - 30 godina; strogo poverljivo (Secret) - 15 godina; poverljivo (Confidential) - 5 godina i interno (Restricted) - 2 godine. Milošević je, govoreći o ugrađenoj nefunkcionalnosti zakona, objasnio da su predviđeni rokovi za usvajanje neophodnih podzakonskih akata 6 meseci (sa izuzetkom Akt ao sistematizaciji - 3 meseca) od donošenja zakona, istekli u junu 2010. godine.

          Od svih koji su predviđeni do sada su doneti Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta Kancelarije saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka, (rok bio mart 2010), Uredba o obrascima osnovnih i posebnog bezbednosnog upitnika i Uredba o sadržini, obliku i načinu dostavljanja sertifikata za pristup tajnim podacima (Sl. glasnik RS 54/10). Takođe, Milošević je naveo da je za predviđenu “reklasifikaciju i deklasifikaciju” dokumenata predviđen rok od 2 godine. Funkcionalnost ovog zakona u delu koji se odnosi na funkcionicanje Kancelarije saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka, bio je samo deo istraživanja  Beogradskog centra za bezbednosnu politiku koje je Milošević predstavio prisutnima. 

           

           

          ISTRAŽIVANJE BEOGRADSKOG CENTRA ZA BEZBEDNOSNU POLITIKU

          Pitanja

          Odgovori

          1. Ukupan broj zaposlenih? 

          Sistematizovano 21 radno mesto sa 24 izvrsilaca, popunjeno jedno radno mesto, 2 zaposlena.

          2. Raspoloživost ljudskih i materijalnih resursa?

          Koriste se prostorije Uprave za zajedničke poslove, računarska oprema se nabavlja od donacije OEBS.

          3. Da li je sprovedena reklasifikacija i deklasifikacija podataka?

          Ne vrši se zbog nedostajuće podzakonske regulative - oformljena radna grupa za izradu te regulative.

          4. Kontrola procene tajnosti (član 24 ZTP) da li je dosad vršena?

          Ne vrši se zbog nedostajuće podzakonske regulative - oformljena radna grupa za izradu te regulative.

          5. Koliko je zahteva do sada dobijeno za izradu sertifikata za pristup tajnim podacima? 

          Sem osnovne uredbe, fale dodatni podzakonski akti kako bi Kancelarija mogla da dodeljuje sertifikate.

          6. Da li je izrađen propis o sadržini, obliku i načinu vođenja evidencije podataka (član 83 ZTP)?

          U toku je izrada uredbe o evidencijama.

          7. Da li je oformljen centralni registar stranih tajnih podataka?

          Postoje uslovi za privremeni registar, ali ne postoji odgovarajuća podzakonska regulative.

          8. Da li je predložen plan Vladi o zaštiti tajnih podataka u vanrednim slučajevima?

          Pokrenuto je pitanje formiranja radne grupe koja će izraditi plan zaštite.

           

          Marko Milošević je na kraju svog izlaganja istakao dodatne probleme koje su vezane za oblast klasifikovanja podataka. Tako, jedan od problema je što nisu svi akteri u sektoru bezbednosti državni organi već su iz privatnog sektora. I dalje postoje “izvrdavanja“ od javnih nabavki označavanjem javnih nabavki stepenom tajnosti. Takođe, “vaga test“ ili preče pravo od prava javnosti da zna i potrebe zaštite podataka nije dovoljno definisan, baš kao i zaštita insajdera.

        • Tagovi: transparentnost, ljudska prava, privatnost, tajnost, podaci, poverljivo, reforma, sektor bezbednosti, poverenika za informacije
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •