•  
        • Vojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?
          • Publikacije

          • Autor: Katarina Đokić
          • Vojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?

          • Vojna neutralnost Srbije shvata se kao balansiranje između NATO i Rusije. Predlog nove Strategije odbrane ukazuje na to kakve će posledice jačanje vojne neutralnosti imati po sistem odbrane, budžet i građane, pisala je istraživačica BCBP Katarina Đokić.

        • Pravo na snimanje okupljanja
          • Publikacije

          • Autor: Dunja Tasić
          • Pravo na snimanje okupljanja

          • Prava građana na snimanje službenih i privatnih lica na protestima, građanskim akcijama i drugim javnim skupovima, kao i okolnosti na koje je potrebno obratiti pažnju prilikom snimanja i eventualne pravne posledice saradnica BCBP Dunja Tasić objasnila je u najnovijem priručniku BCBP.

        • Zaštita ličnih podataka čuva  individualnu slobodu u eri masovnog nadzora
          • Publikacije

          • Autor: Jelena Pejić
          • Zaštita ličnih podataka čuva individualnu slobodu u eri masovnog nadzora

          • Kako bezbjednosni organi treba da štite lične podatke kojim rukuju, zašto su za njih neophodna posebna pravila, i zašto su evropski propisi u ovoj oblasti važni za Srbiju, istraživačica BCBP Jelena Pejić pitala je Jurja Sajferta, advokata i evropskog eksperta u oblasti zaštite ličnih ...

        Vojno neutralna evropska Srbija između Republike Srpske i Velike AlbanijeVojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?Pravo na snimanje okupljanjaStaze i stranputice evropske revolucije zaštite ličnih podataka u represivnom aparatuZaštita ličnih podataka čuva individualnu slobodu u eri masovnog nadzora
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2010
          • Evropska CIA dobija šefa

          • SitCen, obaveštajna služba EU dobiće krajem oktobra ili najkasnije početkom novembra svog prvog direktora nakon reorganizacije koja je predviđena Lisabonskim ugovorom, kojim ovo telo prelazi u nadležnost Visokog predstavnika EU za spoljne poslove.

        • Rok za prijem kandidatura za izbor direktora SitCen-a je istekao 16. septembra, a za tu poziciju se prijavilo više od deset kandidata. Kao kandidati sa najviše šansi u Briselu se pominju Patris Bergamini (Patrice Bergamini), francuski diplomata i dosadašnji vršilac dužnosti SitCen-a i Peter Gridling, direktor austrijske Federalne agencije za državnu bezbednost i protivterorizam (nem. Bundesamts fur Verfassungsschtz und Terrorismusbekampfung). Takođe, prema nekim procenama i kandidat koji dolazi iz finske Bezbednosno-obaveštajne službe (fin. Suojelupolisi) ima velikih šansi da bude novi direktor SitCen-a, jer on, kao i kandidat iz Austrije, ima jaku političku podršku svojih država. S druge strane, Bergamini, koji je inače savetnik Ketrin Ašton, na podršku svoje države-Francuske, ne može u ovom momentu da računa, jer je Pariz svoj politički uticaj usmerio ka izboru Pjera Vemonta (Pierre Vimont), sadšnjeg ambasadora Francuske u SAD, na poziciju generalnog sekretara Službe spoljnih poslova EU (European External Action Service). Ostali kandidati dolaze iz Velike Britanije, Italije, Rumunije i Španije.


          Kada je u pitanju izbor direktora SitCen-a, Ketrin Ašton snosi svu političku odgovornost, ali će joj u izboru pomagati panel koji će biti sastavljen od viših službenika sekretarijata Evropskog saveta i Evropske komisije, među kojma će biti i Vilijem Šepkot (Wiliam Shapcott) prvi i višegodišnji direktor SitCen-a.

          Nastanak i razvoj SitCen

          SitCen ima svoje korene u Zajedničkoj evropskoj spoljnoj i bezbednosnoj politici (ZSBP), tačnije u  2001. godini, kada je u okviru kancelarije Visokog predstavnika za ZSBP, na čijem se čelu tada nalazio Havier Solana, formirana grupa sastavljena od analitičara zaduženih da prikupljaju i analiziraju podatke važne za bezbednost EU iz javno dostupnih izvora (open source intelligence) te da na osnovu njih informišu Kancelariju i Evropski savet. Međutim, funkcije SitCena su stalno proširivane, tako da  je u okviru  nje 2001. godine  formirana Grupa za borbu protiv terorizma, a od 2002. godine SitCen postaje mesto za razmenu podataka između službi bezbednosti Francuske, Nemačke, Italije, Švedske i Velike Britanije. Iako je prvobitna misija SitCen-a bila procena bezbednosne situacije i pretnji koje dolaze van EU, na inicijativu Havijera Solane 2004. godine SitCen proširuje zahvat i na procenu terorističkih pretnji koji dolaze iz same EU.

          Konačno, Lisabonskim ugovorom je predviđena između ostalog i reorganizacija i širenje aktivnosti SitCen-a, kao i uvođenje mehanizama parlamentarnog nadzora i kontrole nad njim. Tako će od decembra 2010. godine ovo telo telo biti u okviru Ministarstva spoljnih poslova EU, a glavni zadatak će mu biti da kao i do sada sastavlja izveštaje o stanju bezbednosti EU. Međutim,  SitCen će i dalje imati skromne kapacitete kada je u pitanju samostalno operativno prikupljanje podataka i informacija, te će osnov njegovih izveštaja biti podaci i informacije koje dobije od službi bezbednosti 17 država članica EU, kao i diplomatski izveštaji i podaci iz javno dostupnih izvora. Zbog toga je i planirano da SitCen proširi kapacitete za prikupljanje podataka iz javno dostupnih izvora upošljavanjem još šest analitičara, kao imenovanjem oficira zaduženog da, po potrebi, putuje u potencijalno krizna i/ili konfliktna područja i da iz javnih izvora prikuplja podatke značajne za bezbednost, kako bi institucije EU imale dovoljno kvalitetne informacije za što uspešnije „rano upravljanje krizama“.

          Moglo bi se, dakle, reći da je SitCen telo koje se nalazi u centru horizontalne i vertikalne mreže integracija obaveštajnih i bezbednosnih agencija država članica EU, te će dalja transfrmacija ovog tela delimično odrediti i budućnost EU kao bezbednosnog aktera.

          Parlamentarni nadzor i kontrola

          Nadzor i kontrolu nad radom SitCena imaće komitet Evropskog parlamenta nadležan za spoljne poslove, u okviru koga se nalazi i podkomitet za bezbednost i odbranu. Njegovi članovi će imati pravo pristupa svim poverljivim dokumentima, osim onih koji nose oznaku najviše tajnosti EU (eng. top secret). Predviđeno je da sve procedure i aktivnosti neophodne za početak obavljanja pomenutog zadatka budu završene do sredine 2011. godine.

          Nizak nivo transparentnosti rada SitCen-a

          Istraživači i novinari su utvrdili da je jedna od glavnih osobenosti SitCena nizak nivo transparentnosti. Istraživači koji proučavaju i prate  rad SitCena-a su zaključili da je veoma teško utvrditi koja je uloga i značaj ovog tela u definisanju pretnji po bezbednost EU, kao i odgovora na njih, odnosno koliki je značaj SitCena-a u konstitusanju EU kao bezbednosnog aktera. Razlog za rečeno leži u niskoj transparentnosti ove institucije.  Naime, na osnovu javno dostupnih izveštaja koje je sačinio SitCen veoma je teško dati odgovor na prethodno postavljena pitanja i tek je putem neformalnih kontakata moguće je delimično doći do suštine rada ovog tela. Zbog toga će dalje istraživanje rada SitCen-a za sve istraživače i novinare predstavljati pravi izazov.

        • Tagovi: Evropska unija, eu, službe, bezbednosna politika, ugovor iz lisabona, kontrola, nadzor, transparentnost, evropski parlament
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •