•  
        • Vraćanje obaveznog vojnog roka – koliko košta i čemu služi
          • Publikacije

          • Autor: Marija Ignjatijević
          • Vraćanje obaveznog vojnog roka – koliko košta i čemu služi

          • Cena vraćanja obaveznog vojnog roka, nejasnoće oko modela služenja vojnog roka, nedoslednost u odnosu na nacrte strateških dokumenata i odliv profesionalaca iz Vojske teme su analize istraživačice BCBP Marije Ignjatijević.

        • Oružje ponovo na meti
          • Publikacije

          • Autor: Filip Stojanović, Saša Đorđević
          • Oružje ponovo na meti

          • Problem ilegalnog posedovanja, zloupotrebe i krijumčarenja lakog i malokalibarskog oružja i mapa puta za njegovo rešavanje tema su nove analize istraživača BCBP Saše Đorđevića i Filipa Stojanovića iz Centra za istraživanje javnih politika.

        • Mobilnost trupa u fokusu NATO samita
          • Publikacije

          • Autor: Marija Ignjatijević
          • Mobilnost trupa u fokusu NATO samita

          • Podela troškova za odbranu, Rusija i izazovi sa juga, odnosi sa EU i potencijalno članstvo Makedonije su uz veću pokretljivost snaga NATO glavne teme o kojima će se voditi razgovori tokom 28. po redu samita od osnivanja Alijanse.

        • Danas i sutra: Društvene mreže i policija na Zapadnom Balkanu
          • Publikacije

          • Autor: Marko Živković
          • Danas i sutra: Društvene mreže i policija na Zapadnom Balkanu

          • Značaj korišćenja društvenih mreža za komunikaciju policije s građanima kako bi se gradilo poverenje, trenutne prakse na Zapadnom Balkanu i preporuke policiji kako bi mogla da unapredi prisustvo na društvenim mrežama predstavljeni su u novoj publikaciji BCBP.

        Vraćanje obaveznog vojnog roka – koliko košta i čemu služi Izvozom naoružanja se čuva socijalni mir u Srbiji, a ne mir u svetuOružje ponovo na metiMobilnost trupa u fokusu NATO samitaDanas i sutra: Društvene mreže i policija na Zapadnom Balkanu
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2015
          • Programsko budžetiranje u sektoru bezbednosti

          • Šta je programsko budžetiranje, zašto se uvodi i kakav bi programski budžet trebalo da bude u ovom pojmovniku otkriva istraživačica BCBP Katarina Đokić. Publikacija čiji je urednik izvršni direktor BCBP Predrag Petrović predstavlja osnovnu zamisao programskog budžetiranja i način na koji ono utiče na sektor bezbednosti.

        • Počev od 2015. godine budžet Srbije u celini, kao i svih pojedinačnih budžetskih korisnika, uključujući u to i Ministarstvo odbrane i Ministarstvo unutrašnjih poslova, izrađuje se po programskom modelu.

          Programsko budžetiranje podrazumeva da se finansijska sredstva alociraju po određenim celinama - programima - koji su uspostavljeni u skladu sa zacrtanim ciljevima politika u različitim sektorima.

          Postoji više razloga zbog kojih je uvođenje programskog budžeta značajno za sektor bezbednosti. Izdvajamo ključna tri:

          Prvo, programsko budžetiranje omogućava povezivanje strateških dokumenata sa planiranjem izdataka.

          Na taj način moguće je ciljano usmeravati sredstva ka razvoju neophodnih kapaciteta za suprotstavljanje definisanim bezbednosnim pretnjama, izazovima i rizicima.

          Drugo, programsko budžetiranje olakšava prioritizaciju izdataka, što je naročito važno u uslovima ekonomske krize, kada su raspoloživa finansijska sredstva znatno ograničena i kada nije moguće odgovoriti na sve uočene potrebe unutar institucija.

          Konkretno, u oblasti nabavki prioritizacija podrazumeva kupovinu onoga što je najpotrebnije.

          Treće, na ovaj način povećava se transparentnost budžetiranja, pošto građani mogu ne samo da vide na šta će njihov novac biti potrošen (npr. plate, potrošni materijal) već i u koje svrhe (npr. učestvovanje u multinacionalnim operacijama ili video-nadzor u saobraćaju).

          To omogućava preispitivanje svrsishodnosti javnih rashoda, čime se ujedno povećava odgovornost institucija, odnosno odlučilaca: ministara, državnih sekretara i Vlade u celini.

          Važno je napomenuti da programski budžet nije koristan samo građanima već i državnim institucijama koje vrše spoljni nadzor nad sektorom bezbednosti, naročito Narodnoj skupštini i Državnoj revizorskoj instituciji.

          Osim prednosti koje donosi, programsko budžetiranje suočava se i sa određenim izazovima. Reč je, pre svega, o neizvesnosti planiranja, definisanju načina na koji se ocenjuje učinak rashoda i raspoređivanju administracije i ljudskih resursa po programima.

          Ova publikacija se izdaje uz pomoć Evropske unije i Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije kroz projekat „PRO-CURE: Jačanje civilnog nadzora nad javnim nabavkama u sektoru bezbednosti”. Za sadržaj publikacije odgovaran je isključivo BCBP.

          Celu publikaciju možete pročitati u PDF fajlu u prilogu ili na ovom linku.

        • Tagovi: budžet, transparentnost, javnost, ministarstvo odbrane, ministarstvo unutrašnjih poslova, Katarina Đokić, PRO-CURE
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •