•  
        • Da li znamo šta kupujemo?
          • Publikacije

          • Autor: Katarina Đokić
          • Da li znamo šta kupujemo?

          • Istraživačica BCBP Katarina Đokić pisala je o problemima aktuelnih praksi pri nabavkama za potrebe Vojske Srbije.

        • Stavovi građana Srbije o policiji - 2018
          • Publikacije

          • Autor: Bojan Elek , Saša Đorđević
          • Stavovi građana Srbije o policiji - 2018

          • Poverenje u policiju raste uporedo sa percepcijom korupcije i utiskom da je rad policije politizovan, glavni je zaključak četvrtog po redu istraživanja javnog mnjenja „Stavovi građana o policiji" koje Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) sprovodi kao član regionalne mreže ...

        • Vraćanje obaveznog vojnog roka – koliko košta i čemu služi
          • Publikacije

          • Autor: Marija Ignjatijević
          • Vraćanje obaveznog vojnog roka – koliko košta i čemu služi

          • Cena vraćanja obaveznog vojnog roka, nejasnoće oko modela služenja vojnog roka, nedoslednost u odnosu na nacrte strateških dokumenata i odliv profesionalaca iz Vojske teme su analize istraživačice BCBP Marije Ignjatijević.

        • Danas i sutra: Društvene mreže i policija na Zapadnom Balkanu
          • Publikacije

          • Autor: Marko Živković
          • Danas i sutra: Društvene mreže i policija na Zapadnom Balkanu

          • Značaj korišćenja društvenih mreža za komunikaciju policije s građanima kako bi se gradilo poverenje, trenutne prakse na Zapadnom Balkanu i preporuke policiji kako bi mogla da unapredi prisustvo na društvenim mrežama predstavljeni su u novoj publikaciji BCBP.

        Da li znamo šta kupujemo?Stavovi građana Srbije o policiji - 2018Vraćanje obaveznog vojnog roka – koliko košta i čemu služi Danas i sutra: Društvene mreže i policija na Zapadnom Balkanu
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2015
          • Programsko budžetiranje u sektoru bezbednosti

          • Šta je programsko budžetiranje, zašto se uvodi i kakav bi programski budžet trebalo da bude u ovom pojmovniku otkriva istraživačica BCBP Katarina Đokić. Publikacija čiji je urednik izvršni direktor BCBP Predrag Petrović predstavlja osnovnu zamisao programskog budžetiranja i način na koji ono utiče na sektor bezbednosti.

        • Počev od 2015. godine budžet Srbije u celini, kao i svih pojedinačnih budžetskih korisnika, uključujući u to i Ministarstvo odbrane i Ministarstvo unutrašnjih poslova, izrađuje se po programskom modelu.

          Programsko budžetiranje podrazumeva da se finansijska sredstva alociraju po određenim celinama - programima - koji su uspostavljeni u skladu sa zacrtanim ciljevima politika u različitim sektorima.

          Postoji više razloga zbog kojih je uvođenje programskog budžeta značajno za sektor bezbednosti. Izdvajamo ključna tri:

          Prvo, programsko budžetiranje omogućava povezivanje strateških dokumenata sa planiranjem izdataka.

          Na taj način moguće je ciljano usmeravati sredstva ka razvoju neophodnih kapaciteta za suprotstavljanje definisanim bezbednosnim pretnjama, izazovima i rizicima.

          Drugo, programsko budžetiranje olakšava prioritizaciju izdataka, što je naročito važno u uslovima ekonomske krize, kada su raspoloživa finansijska sredstva znatno ograničena i kada nije moguće odgovoriti na sve uočene potrebe unutar institucija.

          Konkretno, u oblasti nabavki prioritizacija podrazumeva kupovinu onoga što je najpotrebnije.

          Treće, na ovaj način povećava se transparentnost budžetiranja, pošto građani mogu ne samo da vide na šta će njihov novac biti potrošen (npr. plate, potrošni materijal) već i u koje svrhe (npr. učestvovanje u multinacionalnim operacijama ili video-nadzor u saobraćaju).

          To omogućava preispitivanje svrsishodnosti javnih rashoda, čime se ujedno povećava odgovornost institucija, odnosno odlučilaca: ministara, državnih sekretara i Vlade u celini.

          Važno je napomenuti da programski budžet nije koristan samo građanima već i državnim institucijama koje vrše spoljni nadzor nad sektorom bezbednosti, naročito Narodnoj skupštini i Državnoj revizorskoj instituciji.

          Osim prednosti koje donosi, programsko budžetiranje suočava se i sa određenim izazovima. Reč je, pre svega, o neizvesnosti planiranja, definisanju načina na koji se ocenjuje učinak rashoda i raspoređivanju administracije i ljudskih resursa po programima.

          Ova publikacija se izdaje uz pomoć Evropske unije i Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije kroz projekat „PRO-CURE: Jačanje civilnog nadzora nad javnim nabavkama u sektoru bezbednosti”. Za sadržaj publikacije odgovaran je isključivo BCBP.

          Celu publikaciju možete pročitati u PDF fajlu u prilogu ili na ovom linku.

        • Tagovi: budžet, transparentnost, javnost, ministarstvo odbrane, ministarstvo unutrašnjih poslova, Katarina Đokić, PRO-CURE
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •