•  
        • Metastaza komunalnog (ne)reda
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Metastaza komunalnog (ne)reda

          • O novom predlogu Zakona o komunalnoj miliciji i šta će predložene izmene značiti u praksi pisao je istraživač BCBP Saša Đorđević.

        • Ulični špijun
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Ulični špijun

          • O nerazjašnjenim pojedinostima najavljenog instaliranja 1000 sigurnosnih kamera radi unapređenja bezbednosti i smanjenja kriminala u sledeće dve godine pisao je istraživač BCBP Saša Đorđević.

        Da li NATO podstiče regionalnu odbrambenu i bezbednosnu saradnju na Balkanu?Obuka rezervnog sastava Vojske Srbije – ko joj podleže i da li je neizbežna? Metastaza komunalnog (ne)redaSvim zemljama Zapadnog Balkana je potreban „Pribeov izveštaj" o zarobljavanju državeUlični špijun
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2010
          • Kosovo i Abhazija: svaka sličnost je namerna

          • Dva entiteta koja su to učinila, Kosovo i Abhazija, multietničke su zajednice sa autoritarnim i konfliktnim nasleđem, izvor nestabilnosti u sopstvenom regionu i najzad, mesta na kome se ogledaju interesi velikih sila. Dakle, sve što se dešava na Kosovu, indikativno je za Abhaziju i obratno. Kako na Kosovu, tako i u Abhaziji, međuetnički konflikt posledica je kršenja ljudskih prava i gušenja autonomije.

        • Ocena Međunarodnog suda pravde da proglašenje nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti sa pravilima opšteg međunarodnog prava izaziva različite reakcije. Jedna je ocena mišljenja Suda kao pravnog presedana koji može otvoriti novo poglavlje u međunarodnim odnosima, pružajući podsticaj separatističkim pokretima, kojih u svetu danas ima više od 200. Mišljenje Suda neće pružiti definitivan odgovor na problem jednostrane secesije, koji će nastaviti da predstavlja veliki izazov za međunarodnu zajednicu i međunarodno pravo.


          Dva entiteta koja su to učinila, Kosovo i Abhazija, multietničke su zajednice sa autoritarnim i konfliktnim nasleđem, izvor nestabilnosti u sopstvenom regionu i najzad, mesta na kome se ogledaju interesi velikih sila. Dakle, sve što se dešava na Kosovu, indikativno je za Abhaziju i obratno. Kako na Kosovu, tako i u Abhaziji, međuetnički konflikt posledica je kršenja ljudskih prava i gušenja autonomije. Konflikt je postepeno poprimao karakter oružanog sukoba, odnosno strane intervencije. Konflikt je okončan posredovanjem međunarodnih aktera, gde su obustava vatre i postkonfliktna stabilizacija (i rekonstrukcija, barem kada je o Kosovu reč) imale jake međunarodne garancije. Po isteku određenog vremena (decenije u slučaju Kosova, znatno kraćeg perioda u slučaju Abhazije) očekivano se dogodilo: nezavisnost je „samoproglašena“; gde novi status ovih entiteta podržavaju zainteresovane globalne i regionalne sile, koje pomažu uspostavljanje i funkcionisanje nove države i njene vlasti.

          Dva značajna aspekta secesije Kosova i Abhazije jesu odnos sa velikim silama „zaštitnicama“ i odnos matične države na čijoj se teritoriji odigrala secesija, prema otcepljenoj teritoriji. Uticaj SAD, odnosno Rusije oblikuje kontekst zapadnog Balkana, odnosno južnog Zakavkazja. U oba slučaja, ove dve svetske sile podržale su zahtev jedne etničke grupe. Pravo na samoopredeljenje Kosova, odnosno Abhazije postavile su iznad principa međunarodnog prava, suvereniteta i teritorijalnog integriteta država. U obrnutoj relaciji, kada je u pitanju odnos SAD prema secesiji Abhazije, odnosno Ruske Federacije prema Kosovu, postoji potpuna podrška celovitosti i suverenitetu matične države i čvrsta osuda samoproklamovane nezavisnosti. Velike sile imaju strateški interes za političko, vojno i ekonomsko prisustvo u ovim regionima, a vojna intervencija i međunarodni mandat za stabilizaciju i postkonfliktnu izgradnju to upravo čine mogućim.

          Vlade u Srbiji i Gruziji nastoje da u okviru međunarodne zajednice, kroz dijalog pronađu konstruktivno rešenje i podršku za svoje predloge. Srbija nastoji da prolongira međunarodno prisustvo na Kosovu, odnosno da rešavanje pitanja statusa Kosova  isključivo bude deo političkog procesa pod mandatom Ujedinjenih nacija. Na drugoj strani, Vlada Gruzije ima jasnu podršku EU po pitanju svoje teritorijalne celovitosti. Gruzijsko ministarstvo za reintegraciju usvojilo je jula 2010. godine Akcioni plan za zajedništvo sa Abkhazijom i Juznom Osetijom, na osnovu prethodno donete strategije Vlade Gruzije. Ovaj plan definiše instrumente novog odnosa sa dvema otcepljenim provincijama unutar celovite Gruzije. Krajnji cilj je njihova reintegracija, nakon povlačenja stranih trupa i okončanja okupacije dela gruzijske teritorije.

          Suprotnost pozicija i kategorički karakter sukoba potvrđuje i činjenica da ono što predstavlja okupaciju za jednu stranu, za drugu stranu znači oslobođenje i konačno ostvarivanje prava na nezavisnost.

          Legitimno pravo na samoopredeljenje i slobodan razvoj koje pripada svakom narodu i etnicitetu, u nestabilnim multietničkim i tradicionalno konfliktnim regionima može predstavljati dodatni politički i bezbednosni balast. Sukobi na Kosovu i u Abhaziji ugrozili su bezbednost regiona i usporili napredak i integraciju matičnih država u evroatlanske strukture. Najavljeni „domino efekat“ kosovske, odnosno abhaske secesije ipak je usporen činjenicom da za državu koja funkcioniše nije dovoljna samo jaka nacionalna volja, već i upravljački i ekonomski kapaciteti, koji bi je učinili održivom i stabilnom i na duži rok.

        • Tagovi: Kosovo, nezavisnost, izazov, pretnja, rizik, abhazija, nasleđe, spoljna politika, međunarodni odnosi
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •