•  
        • Zaštita ličnih podataka čuva  individualnu slobodu u eri masovnog nadzora
          • Publikacije

          • Autor: Jelena Pejić
          • Zaštita ličnih podataka čuva individualnu slobodu u eri masovnog nadzora

          • Kako bezbjednosni organi treba da štite lične podatke kojim rukuju, zašto su za njih neophodna posebna pravila, i zašto su evropski propisi u ovoj oblasti važni za Srbiju, istraživačica BCBP Jelena Pejić pitala je Jurja Sajferta, advokata i evropskog eksperta u oblasti zaštite ličnih ...

        • Dobro nam došla, milicijo vaša
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Dobro nam došla, milicijo vaša

          • Postoji realna opasnost da komunalna milicija postane sredstvo partijskog zapošljavanja i zaštite vlasti, pisao je istraživač BCBP Saša Đorđević.

        • Komunalna (policija) milicija
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Komunalna (policija) milicija

          • Postoji opasnost da komunalna milicija postane sredstvo zaštite vlasti, a ne brige o komunalnom redu. Zato treba otvoriti javnu raspravu o budućnosti ove službe koja će biti transparentna, participativna i inkluzivna, ukazao je istraživač BCBP Saša Đorđević.

        • Stavovi građana o otvorenosti sektora bezbednosti u Srbiji
          • Publikacije

          • Autor:
          • Stavovi građana o otvorenosti sektora bezbednosti u Srbiji

          • Radna studija Beogradskog centra za bezbednosnu politiku izdvaja ključne nalaze istraživanja javnog mnjenja o javnosti podataka u sektoru bezbednosti, kao i informisanju građana o radu sektora i bezbednosnim temama. Istraživanje je sprovedeno u martu 2019. godine na reprezentativnom uzorku od ...

        Staze i stranputice evropske revolucije zaštite ličnih podataka u represivnom aparatuZaštita ličnih podataka čuva individualnu slobodu u eri masovnog nadzoraDobro nam došla, milicijo vašaKomunalna (policija) milicijaStavovi građana o otvorenosti sektora bezbednosti u Srbiji
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2006
          • Nova pretnja zamenila hladni rat u dokumentima Pentagona „Večni" ili „dugi rat"

          • Američki vojni stratezi već duže vreme nakon Hladnog rata pokušavaju da nađu termin koji bi zadovoljio dva zahteva: adekvatno izrazio američku poziciju u svetu i ukazao na to da se Amerika bori protiv terorozma na globalnom nivou.

        • Zvanični dokument američkog Pentagona "Qaudrennial Defense Review Report" najavio je početkom februara kakvog će karaktera biti američki odnos prema sukobu koji je nekoliko godina nazivan "borba protiv terorozma". Biće to "dugi rat". Načelnik Generalštaba američke armije general Piter Pejk naglasio je, predstavljajući novi četvorogodišnji plan odbrane, da će rat u kojem će SAD učestvovati trajati decenijama i da on izražava ono što se dešava u američkom strateškom mišljenju posle 11. septembra. "SAD se nalaze u okolnostima rata koji će biti dugi rat. Od 11. septembra 2001. mi smo se borili u globalnom ratu protiv nasilnog esktremizma koji koristi terorizam kao svoje izabrano oružje i koji želi da uništi naš slobodni život. Naši neprijatelji žele oružje za masovno uništavanje i ukoliko bi uspeli u tome, oni će ga koristiti u sukobima s slobodnim narodima bilo gde. Borba je trenutno fokusirana na Avganistan i Irak, ali mi moramo da budemo spremni da branimo naš narod i njegove interese na celoj zemaljskoj kugli u godinama koje dolaze", tvrdi se u dokumentu. On, pored toga, naglašava da se početkom ovog stoleća stupa u zonu "neočekivanog" i "nepredvidivog", pa se tako i američke oružane snage moraju tome prilagoditi. Podsekretar u Ministarstvu odbrane Rajan Henri je to potvrdio rečima da će SAD sledećih godina biti angažovane i na mestima na kojim nisu angažovane u ovom trenutku, ali da on ne može da kaže "gde, kada i kako će se to desiti". Predviđanje trajanja "dugog rata", međutim, obuhvata najmanje sledećih 20 godina.


          Američki vojni stratezi već duže vreme nakon Hladnog rata pokušavaju da nađu termin koji bi zadovoljio dva zahteva: adekvatno izrazio američku poziciju u svetu i ukazao na to da se Amerika bori protiv terorozma na globalnom nivou. Američki "jastrebovi" svet koji oni imaju u vidu nazivaju Pax Americana, dok bi vojne snage i doktrina bezbednosti trebalo da izraze, a pre svega da očuvaju ovu američku poziciju u svetu. To nije više ni "supersila", ni "velesila", nego "megasila", kako je definiše direktor londonskog Čatam hausa (Chatham House) Viktor Bulmer Tomas. Drugi zahtev je da novi termin treba da stavi do znanja da SAD smatraju da se nalaze u sukobu, pa čak i u ratu. Međutim, sve do sada nije postojala jasna predstava o tome koliko je taj sukob u prostornom i geografskom smislu obiman. Termin "dugi rat" bi, čini se, trebalo da zadovolji oba uslova, i to je izraz koji će od sada pa nadalje biti upotrebljivan u svim zvaničnim vojnim dokumentima. Ono što je doskoro pokrivao termin "globalni rat protiv terora" biće u svim zvaničnim dokumentima zamenjeno frazom "rat protiv ekstremizma", dok će termin "dugi rat" zameniti ono što je nekoliko decenija nazivano "hladnim ratom".

          Termin "dugi rat" i proizilazi i stupa na mesto termina "hladni rat" ne samo terminološki. Ova sintagma predstavlja derivat dva pojma: "hladni rat" i "dugi mir". Najpoznatiji istoričar koji se bavio Hladnim ratom Džon Luis Gedis (John Lewis Gaddis) "hladni rat" nazvao je "dugi mir". Vodeći ideolozi američkog neokonzervativizma u svom izražavanju još su otvoreniji. Oni period koji je nastupio nakon Hladnog rata nazivaju IV svetski rat. Lider nekonzervativne misli Norman Podhorec (Norman Podhoretz) u svom eseju "Kako dobiti Četvrti svetski rat" daje periodizaciju svetskih sukoba i u noj Hladni rat smatra Trećim svetskim ratom. "Hladni rat je bio III svetski rat. To znači da globalni konflikti ne podrazumevaju kretanje milionskih armija ili konvencionalne frontove duž linija razgraničenja. Analogija s hladnih ratom sugeriše na neke glavne podudarnosti s hladnim ratom: on u suštini, globalan, uključuje mešavinu nasilnih i nenasilnih delovanja, zahteva mobilizaciju spopsobnosti, eksperata, resursa i veliki broj vojnika. On će trajati dugo Na kraju, on ima ideološke korene", piše Podhorec. Da bi bio sasvim precizan, Podhorec navodi i to ko je glavni neprijatelj u tom ratu. "Pravi neprijatelj u ovom ratu nije dobro izražen opštom apstrakcijom "terorizam". To je pre "militantni islam". "Militantni islam" je moguće zameniti i terminom "globalni džihad".

          Mnogo pre nego što se moglo predvideti da će terorizam postati takva pretnja, "jastrebovi" u američkom establišmentu tražili su (sredinom devedesetih) da SAD učvrste svoju poziciju u svetu, prevashodno na vojnom planu. Oni su tvrdili da samo uverenje da nemaju šanse u vojnom nadmetanju sa SAD može da spreči zemlje poput Kine i Indije da dovedu u pitanje svetski poredak ili da požele da se nadmeću u tehnologiji ili brojnosti snaga. "Amerikanci treba da se raduju tome što su njihovi troškovi za armiju veći nego što su troškovi sledećih šest zemalja zajedno", tvrdili su radikalni militaristi, pozivajući se na standard Velike Britanije iz 19. veka o "dvostrukoj moći", odnosno na princip da britanska mornarica mora biti dva puta veća od dve sledeće pomorske sile zajedno. Oni predlažu da SAD usvoje sličan standard o dvostrukoj, trostrukoj ili četvorostrukoj veličini.

          Američki "jastrebovi" uživaju u kritikama koje Americi zbog "hegemonije u svetu" upućuju lideri Rusije i Kine, jer smatraju da one predstavljaju "kompliment" i "uputstvo kako treba da se deluje". Na isti se način s ponosom pozivaju na mišljenja svojih drugih neprijatelja, recimo na mišljenje tada aktualnog predsednika Srbije Slobodana Miloševića: "Jednostavna istina o ovoj eri izrečena je od strane srpskog lidera Slobodana Miloševića, dok je pokušavao da objasni zašto konačni dogovor želi da postigne s Vašingtonom". "Kao pragmatičar, tvrdi jedan srpski političar, Milošević zna da su svi sateliti SAD u boljoj poziciji od onih koji nisu sateliti". Oni su tražili od SAD da se okrenu "neoreganovskoj spoljnoj politici vojne nadmoći i moralnog poverenja". Uobičajeno posleratovsko pitanje o tome šta predstavlja pretnju, oni smatraju pogrešno postavljenim. U svetu gde svetski mir i američka bezbednost zavise od američke moći, najvažniju pretnju s kojom se Amerika suočava i s kojom će se suočavati u budućnosti predstavlja vlastita slabost. "Američka hegemonija je jedina odgovarajuća odbrana protiv ugrožavanja mira i međunarodnog poretka. Odgovarjući cilj američke spoljne politike jeste, prema tome, da se očuva američka hegemonija što je duže mogućno u budućnosti". Očuvanje američke hegemonije nije pitanje sitnica ili detalja, nego dugoročnog i strateškog promišljanja i planiranja. Nije stoga toliko bitno da li će SAD nastaviti da Kini daju status najpovlašćenije nacije, koliko je važno da imaju strategiju kojom mogu da obuzdavaju, utiču i bezuslovno zahtevaju promene režima u Kini. Da li će se NATO proširiti za pet ili deset godina, ili čak i kasnije, manje je važno od toga da li će NATO ostati snažan i jedinstven, kao i pod odlučujućim američkim vođstvom. Nije važno da li SAD grade 20 bombardera B2 ili grade tri manje, koliko je važno da vojni planeri imaju dovoljno novca da naprave "inteligentne izbore", vođene više strateškim, nego budžetskim zahtevima.

          Američki predsednik Džordž Buš Mlađi sledi tu viziju. On je u izražavanju svojih pogleda na "globalni rat protiv terora" bio izručit i radikalan, a sukob je opisao veoma široko. Saopštio je da će Amerika uništiti čitavu interkontinentalnu mrežu terorističkih organizacija koja postoji u više od 60 država, te da teroristi više neće biti smatrani običnim kiriminalcima, već pripadnicima ilegalnih vojnih formacija povezanih tako da ratuju ne samo sa SAD, "nego čak i sa civilizovanim svetom u celini". Al Kaida je, poput komunizma, shvaćena kao globalna zavera čiji svi pogoni nisu vidljivi i koja ima čudne pomagače, raširene u svim društvenim slojevima. Teorijska podloga za termin "dugi rat" zasnovana je na pobedi nad "globalnim džihadom". Za razliku od komunizma, koji nije posmatran kao monolitni pokret, ova pretnja je, prema shvatanju planera Pentagona, zasnovana na širokoj povezanosti terorista od Iraka i Avganistana do Indonezije, preko Kirgiztana do Maroka, pa zahteva razradu strategije jednake strategiji "hladnog rata".

          Višedecenijski rat, svakako je dug, ali pitanje je koliko je globalan i gde će se voditi. Amerika se priprema za to da on bude vođen kako u Americi, tako i u Evropi. Na prostor "zapadne civilizacije" pretnja stiže sa određenog područja. Zona globalne nestabilnosti obuhvata veoma široko područje, kome pripada i Balkan. Polazeći od ideja Frensisa Fukujame o "kraju istorije", Samjuela Hantingtona o "sukobu civilizaciija" i Tomasa Fridmana o "globalnom, horizontalno integrisanom svetu", jedan od najuticajnijih eksperata Pentagona Tomas P. Barnet objavio je prošle godine knjigu "Pentagonova nova mapa" u kojoj razmatra scenarije i geografije rata i mira u 21. veku. Na osnovu te mape, on je izabran za najboljeg "strateškog mislioca" i to mu je obezbedilo niz gostovanja širom sveta. Knjiga je prevedena na turski, kineski, japanski i arapski jezik. Barnet na svojoj karti pokazuje podelu sveta na dve hemisfere. Jedna predstavlja "funkcionalno i integrisano jezgro" i na njoj se nalaze razvijene države na severu i jugu zemljine kugle, a druga predstavlja "neintegrisani procep" i u njoj se nalaze zemlje koje su suštinski isključene iz funkcionalne globalizovane hemisfere. To su države Kariba, Afrike, Balkana, Kavkaza, Centralne Azije, Bliskog istoka, kao i države Jugoistočne i Jugozapadne Azije. Barnet ocenjuje da je to region u kome postoje velike šanse da američka vojska interveniše, kao što je to činila 1990. godine. To je region u kome on nalazi "geografiju pretnje" i koji se u "dugom ratu" smatra teritorijom na kojoj deluje imanentna i integrisana teroristička pretnja.

          "Integrisano jezgro" bilo bi podeljeno na tri dela: jedan kojim dominiraju SAD, drugi kojim dominiraju EU i Rusija i treći kojim dominiraju Japan i Kina. Prilikom obrazovanja ovih "svetova" posebno mesto imaju upravo granične teritorije, poput Bosne, Kosova, Avganistana ili Čečenije. U ovom trenutku za Srbiju je posebno zanimljivo to da se Kosovo nalazi u području iz kog se očekuju pretnje. Oni koji se nalaze unutar "područja nestabilnosti" u velikoj meri su i kulturno "obeleženi", budući da su to mahom muslimanske zemlje. Nameće se stoga pitanje da li povlačenje granica vodi izolaciji od područja "nestabilnosti i pretnje" ili vodi nekom načinu njegove integracija u globalizovani svet. Pitanje koje se nameće je i čime će Amerika sledećih godina voditi "dugi rat". Već je ranije u odbrambenoj doktrini usvojeno to da će SAD moći istovremeno da vode dva velika, konvencionalna rata, ali da će se fokusirati i na nekonvencionalne pretnje, jer raste broj "unutardržavnih" sukoba s "nekonvencionalnim karakteristikama", dok je smanjena pretnja izbijanja međudržavnih sukoba. Američka vojna doktrina usvojila je i javno obznanila "preventivne napade" (preemptive attacks) kao sredstvo kojim se uklanjaju pretnje američkoj bezbednosti. U vojnim terminima to znači da će specijalnim snagama biti data izuzetna važnost, gde će mali, specijalni i dobro opremljeni timovi biti korišćeni za likvidaciju ili zarobljavanje važnih ciljeva. U sinhronizovanim odgovorima američkih bezbednosnih agencija, a ne samo u odgovorima Ministarstva odbrane kao što je to do vremena usvajanja ovog dokumenta bio slučaj, obavljaju se pripreme za što bolje razumevanje "globalnog džihada".

          Predložena rešenja inspirisana su, inače, superiornim duhom "specijalnih prilika i operacija" i reklo bi se, trajnim povišenim stepenom borbene pripravnosti. Tako će vojne snage biti prilagodljive i prelaziti iz "mirovnog tempa" u "osećaj ratne hitnosti", "iz racionalne predvidljivosti u eru iznenađenja i neizvesnosti", "iz jedinstvene pretnje u višestruku kompleksnu pretnju", "iz vođenja rata protiv nacija u vođenje rata u zemljama s kojim SAD nisu u ratu", "iz odgovora na krizu u preventivne akcije dok problemi još nisu postali kriza", "iz reakcije na krizu u oblikovanje budućnosti", "iz planiranja zasnovanog na pretnji u planiranje zasnovano na kapacitetima, iz mirovnog planiranja u hitno i prilagodljivo planiranje, iz fokusiranja na kretanje u usredsređivanje na efekte… Autori predviđaju da će američke snage biti angažovane u neregularnim borbama u celom svetu. Oni za to preporučuju "indirektni pristup" kojim će nastojati da naprijatelja fizički i psihološki izbace iz ravnotreže, pre nego da ga napadnu tamo gde je on najjjači i na način na koji očekuje da će biti napadnut. To će biti skup projekat, koji će tražiti ulaganje u širenje obaveštajnih mreža - špijuna na terenu, jačanje NATO obaveštajnih centara, širenje globalnih zaštićenih informatičkih mreža, osposobljavanje i savladavanje stranih jezika, pre svega, arapskog, kineskog i farsija.

          Američki Nacionalni protivteroristički centar u ovom času na svom popisu ima čak 335.000 imena ljudi koji su osimnjičeni da se bave terirostičkim aktivnostima ili da su s njima povezani u različitim mrežama. To je četiri puta više nego što je to bio slučaj u jesen 2003. godine kada je pripremano formiranje ovog centra. Da bi bilo dostignuto ovakvo uvećanje vojnih kapaciteta, na globalnom nivou i u nepredvidljivo dugom periodu uz iste takve okolnosti, neophodno je adekvatno povećati vojni budžet i tehnološke inovacije. Sada je vojni budžet dostigao 440 milijardi dolara i 4 odsto nacionalnog dohotka, ali ni to nije dovoljno: Podhorec, recimo, traži da on bude šest odsto i oko 600 milijardi dolara. Takav budžet bi trebalo da doprinese stvaranju sofisticiranih i tehnološki superiornih vojnih snaga na kopnu, u vazduhu i na moru da bi bile stvorene "doominantne vojne snage budućnosti", kako su ih nazvali Gari Smit i Tom Doneli u projektu vašingtonskog American Enterprise Intitute pod nazivom "Strategija, snage i resursi za novi vek". Dokumenti tehonološkog razvoja američke armije predviđaju inovacije u "stealt" (nevidljivoj) tehnologiji, tako da će biti usavršena i plovila ovakvih karakteristika. Američke vojne snage imaće resurse koji bi trebalo da ispune očekivanja i u slučaju suočavanja s najvećim iznenađenjima.

          Ovako neodređen, ali prostorno globalan i vremenski neograničen, skoro univerzalan rat, izazvao je, naravno, čitav niz kritičkih reakcija. Uticajni kolumnista Herald Tribjuna (International Harald Tribune) Vilijam Pfaf (William Pfaff) zaključuje da je u celom svetu proglašeno ratno stanje, te da "dugi rat" nije ništa druge nego "večni rat" ili "perpretruirajući rat" u kojem međunarodno pravo, suverenitet država i zakoni neće biti poštovani. Džordž Orvel je u romanu "1984." opisivao da se totalitarni režimi nalaze u stanju "večnog rata", pošto je teroristička pretnja opisana tako široko i neodređeno da je skoro dematerijalizovana. Reč je o tome da je to rat protiv ideje, a ne protiv fizičkog cilja, koji čak ne mora ni da bude pronađen. Zahvaljujući ideji "preventivne akcije", rat može biti i bez njega započet i izveden.

        • Tagovi: sad, terorizam, hladni rat, pretnja, izazov, rizik, bezbednost, odbrana, amerika
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •