•  
        • Vojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?
          • Publikacije

          • Autor: Katarina Đokić
          • Vojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?

          • Vojna neutralnost Srbije shvata se kao balansiranje između NATO i Rusije. Predlog nove Strategije odbrane ukazuje na to kakve će posledice jačanje vojne neutralnosti imati po sistem odbrane, budžet i građane, pisala je istraživačica BCBP Katarina Đokić.

        • Pravo na snimanje okupljanja
          • Publikacije

          • Autor: Dunja Tasić
          • Pravo na snimanje okupljanja

          • Prava građana na snimanje službenih i privatnih lica na protestima, građanskim akcijama i drugim javnim skupovima, kao i okolnosti na koje je potrebno obratiti pažnju prilikom snimanja i eventualne pravne posledice saradnica BCBP Dunja Tasić objasnila je u najnovijem priručniku BCBP.

        • Zaštita ličnih podataka čuva  individualnu slobodu u eri masovnog nadzora
          • Publikacije

          • Autor: Jelena Pejić Nikić
          • Zaštita ličnih podataka čuva individualnu slobodu u eri masovnog nadzora

          • Kako bezbjednosni organi treba da štite lične podatke kojim rukuju, zašto su za njih neophodna posebna pravila, i zašto su evropski propisi u ovoj oblasti važni za Srbiju, istraživačica BCBP Jelena Pejić pitala je Jurja Sajferta, advokata i evropskog eksperta u oblasti zaštite ličnih ...

        Vojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?Vojno neutralna evropska Srbija između Republike Srpske i Velike AlbanijePravo na snimanje okupljanjaStaze i stranputice evropske revolucije zaštite ličnih podataka u represivnom aparatuZaštita ličnih podataka čuva individualnu slobodu u eri masovnog nadzora
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
        • Trgovina ljudima u Srbiji je krivično delo od 2003. godine, a do 2014. u Srbiji je bilo identifikovano u proseku oko 90-100 žrtava trgovine ljudima godišnje.

          Republika Srbija je počela da se suočava sa problemom trgovine ljudima tokom devedesetih godina prošlog veka, kao i ostatak Evrope.

          Međutim, trebalo je da prođe mnogo godina da se problem prepozna i započne izgradnja zakonskog i institucionalnog sistema koji će odgovoriti na njegove različite aspekte, posebno u oblasti krivičnog gonjenja učinilaca i zaštite žrtava.

           

          Saradnja organizacija civilnog društva i vladinih institucija često zavisi od političke volje i neretko je samo deklarativna. Tako se, umesto bavljenja sadržinom navedenih problema, uvode nove procedure koje zahtevaju i veliki broj akreditacija i licenciranja, što samo po sebi ne bi bilo sporno da forma ne uzima primat nad sadržinom i kvalitetom. Ukoliko se osvrnemo na Akcioni plan za Poglavlje 24, može se reći da je država prepoznala ulogu nevladinih organizacija do sada, ali ne i saradnju sa njima u budućnosti.

          Ova analiza je objavljena u okviru projekta „Nacionalni konvent o Evropskoj uniji u Srbiji - civilno društvo prati napredak i podržava reforme u poglavljima 23 i 24“ koji je podržala Služba za inostrane poslove Komonvelta Ujedinjenog Kraljevstva, kao i institucionalne podrške Ambasade Kraljevine Norveške koaliciji prEUgovor.

        • Tagovi: trgovina ljudima, prEUgovor, NKEU, evropske integracije, organizovani kriminal
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •