•  
        • Kupovina lojalnosti?
          • Publikacije

          • Autor: Predrag Petrović
          • Kupovina lojalnosti?

          • Izvršni direktor BCBP Predrag Petrović analizirao je trend uvećanja budžeta službi bezbednosti, koji razlozi iza toga stoje i šta znači u praksi.

        • BIA u borbi protiv unutrašnjeg neprijatelja
          • Publikacije

          • Autor: Predrag Petrović
          • BIA u borbi protiv unutrašnjeg neprijatelja

          • Izvršni direktor BCBP Predrag Petrović kroz konkretne primere analizirao je kako se ovlašćenja BIA zloupotrebljavaju za pritisak i borbu sa kritičkim glasovima u društvu.

        • Nadležnosti i ovlašćenja vojne policije - pravna (ne)uređenost
          • Publikacije

          • Autor: Bogoljub Milosavljević
          • Nadležnosti i ovlašćenja vojne policije - pravna (ne)uređenost

          • Saradnik BCBP Bogoljub Milosavljević u novoj publikaciji objasnio je pravnu (ne)uređenost nadležnosti i ovlašćenja vojne policije u Republici Srbiji, posebno u odnosu prema civilima – građanima koji nisu pripadnici Vojske Srbije ili lica zaposlena u Ministarstvu odbrane.

        • Ka bezbednim javnim skupovima
          • Publikacije

          • Autor: Lazar Čovs
          • Ka bezbednim javnim skupovima

          • Saradnik BCBP Lazar Čovs u ovom priručniku odgovara na pitanje kako organizovati javni skup koji će biti bezbedan za učesnike i učesnice.

        Kupovina lojalnosti?BIA u borbi protiv unutrašnjeg neprijateljaAnaliza Procene uticaja obrade na zaštitu podataka o ličnosti korišćenjem sistema video nadzora Ministarstva unutrašnjih poslovaNadležnosti i ovlašćenja vojne policije - pravna (ne)uređenostKa bezbednim javnim skupovima
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
        • Gospodin Berselar trenutno radi kao ekspert za izgradnju integriteta u bezbednosno-obsveštajnim službama pri kompaniji CEDAR Advisors, ali je prethodno nekoliko decenija radio u holandskoj bezbednosnoj službi, gde je stekao temeljno znanje o Srbiji i Zapadnom Balkanu. 

          Ovo je drugi od tri dela intervjua, zato nastavite da nas pratite. Razgovor o saradnji službi bezbednosti i borbi protiv terorizma možete pročitati ovde.

           

          Dosta ste pričali o radikalizaciji i terorizmu kao pretnjama po Evropu. Međutim, šta bismo mogli da kažemo o Rusiji? Rusija postaje sve više asertivna prema svojim susedima. Takođe, ruske službe su sve više prisutne u Evropi, te nastoje da prikupe što više obaveštajnih podataka. Koliko je velika ova pretnja po Evropu?

          Vi takvo ponašanje nazivate asertivnim, ja ga nazivan neverovatnim. Ruske tajne službe su postale moćno oružje u rukama predsednika. One su postale deo svakodnevnog života, ekonomije, spoljne politike, sportskih događaja, prevara, pranja novca, korupcije, kao i političkih ubistava. Ruske službe su postale tajna policija koja naređenja prima samo od predsednika.

          Evropa se nalazi na putu povratka hladnog rata i Rusija je jedina koja se može označiti krivcem za tako nešto. Rusi izvode špijunske operacije na svim nivoima, nad svim predmetima i protiv bilo koga, i to po svaku cenu- sve što je neophodno kako bi zadovoljile svog lidera. Ne samo NATO i EU, već su i pojedinačne zemlje potencijalne mete špijunaže. Što manje prijatelja Rusi imaju, to više postaju asertivni i agresivni u svom ponašanju. Pitanje daljeg razvoja Rusije i njenog nepredvidivog delovanja treba da bude od velikog značaja za EU i NATO.

           

          Koja je uloga Rusije na Balkanu? I koliko duboko ide saradnja ruskih službi sa službama iz Srbije, Makedonije i Crne Gore?

          Nemam saznanja o trenutnom opsegu i zahvatu prisustva i uticaja ruskih službi na Balkanu. Ukoliko imamo na umu šta se događalo u prošlosti, nema razloga da mislimo da je išta drugačije danas, odnosno nema razloga da odbacimo pomisao da više ne postoji stara ruska strategija ostvarivanja maksimalnog uticaja na ovom prostoru kroz pozivanje na stara prijateljstva. Svakako, Rusija bi mogla da koristi Balkan kao „osmatračnicu“ za ostatak Evrope.

          Kada se govori o odnosima ruskih službi, s jedne strane, i službi iz Makedonije, Crne Gore i Srbije, s druge, koristiti reč „saradnja“ čini se suviše izbalansiranim. S obzirom na istorijske veze između Srbije i Rusije, nema dileme da u BIA i vojnim službama i dalje ima veliki broj službenika koji osećaju lojalnost prema Rusiji. To predstavlja dodatnu prepreku unapređenju saradnje između srpskih službi i službi iz država članica EU. Moderno i transparentno zakonodavstvo bi bio pozitivan iskorak, uz sveobuhvatnu sanitizaciju trenutnog kadra i liderskog tima. Bezbednosne i obaveštajne službe u EU, uprkos trenutnom procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji, su potpuno svesne, u najmanju ruku rečeno, ambivalentne pozicije srpskih službi.

          Za ruske službe, ambicija država sa Zapadnog Balkana da postanu članice NATO i EU je dočekana pozitivno jer će to omogućiti da koriste region kao prostor za presretanje i preuzimanje tajnih podataka NATO-a i EU. BIA bi trebalo da predupredi ovakve situacije preduzimanjem kontraobaveštajnih aktivnosti protiv ruskih službi i njenih agenata, i na taj način bi gradila dosta zreliji odnos prema ruskim službama. 

           

          Da li srpske službe mogu da doprinesu evropskoj bezbednosti? Da li im evropski partneri mogu verovati, uprkos snažnom ruskom uticaju?

          Odgovor je već naznačen. Ukoliko BIA hoće da bude u potpunosti prihvaćena kao član bezbednosno-obaveštajne zajednice u okviru EU mora da dokaže da njena lojalnost zaista pripada ovoj grupi. Službe iz EU nikada ne bi naterale srpske službe da u potpunosti prekinu veze sa ruskim službama. Srpske službe bi ipak trebalo da se suprotstave ruskim, ne u smislu potpunog prekida odnosa, već u smislu da ne dozvole da ih kontrolišu i manipulišu ruske službe.

          Ukoliko bi Srbija preduzela takve korake i istovremeno uspostavila službe na demokratskim standardima, koje bi bile kontrolisane od strane neutralnih i nepristrasnih tela, te koje bi zaradile poverenje drugih službi spremnošću da razmenjuju informacije, samo na taj način bi ovi kontakti prerasli sa ad-hoc osnove u institucionalizovanu saradnju, i to kako sa službama iz EU, tako i u okviru Bernskog kluba, ali i unutar drugih foruma. Mišljenja sam da službe iz EU imaju interes da sarađuju sa savremenom BIA-a, ali ne i sa službama koje bi bile izolovane i lojalne ruskim službama, koje deluju nezakonito i bez integriteta.

          Srpske službe, koje su već dobro pozicionirane na Balkanu, bi mogle da budu od velike vrednosti za ostatak EU. U svakom aspektu u kome se srpske službe razvijaju u moderne, i  odgovorne službe, službe iz EU bi ih lakše prihvatile i preuzele ulogu mentora njihovih promena na Balkanu. Ovo bi i za EU bilo sigurno korisno jer bi se stabilizovao ceo region. Nezakonite migracije, borba protiv proliferacije oružja, špijunaža, energetska bezbednost i sigurnost vladinih institucija, ali i naravno borba protiv terorizma, bi predstavljali značajne zajedničke teme. BIA bi mogla da učestvuje u pomenutim nedeljnim sastancima načelnika Grupe za borbu protiv terorizma, ali prethodno mora da se reformiše i da garantuje pravilo „treće strane“.

           

          U isto vreme EU ipak ima zajedničku politiku prema Rusiji koju bi svi trebalo da prate.

          To je tačno i na primer sankcije pre svega važe u oblastima sporta, ekonomije i slobodnog kretanja pripadnika ruskih vlasti. Međutim, ukoliko je rizik od terorističkih napada veliki, možete biti sigurni da će država koja je potencijalna meta, ili njena služba, bez zadrške kontaktirati svoje ruske partnere. Komuniciranje sa ruskim službama, ukoliko se radi o potencijalnom napadu koji može odneti ljudske živote, je dozvoljeno. 

           

          Veoma značajno pitanje je uspostavljanje odnosa srpskih bezbednosnih službi sa ruskim službama na zdravoj, predvidivoj i uređenoj osnovi. Ali, da li postoji još nešto što bi srpske službe mogle da preduzmu kako bi se priključile EU?

          Već dugo vremena način rada i postupanja BIA prema Rusiji se nije promenio. Ne samo u smislu praktičnog delovanja, već i što se tiče zakonodavnih rešenja, pa je i kontrola službe ostala ista, iako su partneri iz EU poručile da BIA treba da se menja. Nadzor nad službom treba da postoji, tj. kontrola od strane organa koji je pozicioniran izvan službe i koji je neutralan. Nije dovoljno ostaviti strukturu onakvom kakva je. Trenutno postoji zakon od pet stranica i sa samo 23 člana, što ukazuje da je služba trenutno više pretnja po društvo, nego njegov zaštitnik, što vodi ka zaključku da u ovom trenutku ne postoji mogućnost da se BIA priključi zajednici službi u EU. To takođe znači da ne možeš da BIA ne može da ubedi ostale službe iz EU, čak ni preko sponzora iz EU koji bi mogao da garantuje za nju, da uvek poštuje pravilo treće zemlje, da poseduje službenike koji su prošli bezbednosne provere i koji su kvalifikovani, iskreni i pristojni. Sva ova pravila koja su neophodna za postojanje odgovornih službi treba da budu stavljeni na papir. Takođe, ne bi trebalo da postoje politička postavljanja. Ukoliko služba nije voljna da uradi tako nešto, neće biti spremna ni da se priključi zajednici EU službi. 

           

          Intervju preveo istraživač BCBP Andrej Stefanović. 

           

          Tekst je nastao u okviru projekta „LEGASI - Ka zakonodavnoj reformi bezbednosno-obaveštajnog sistema” koji BCBP realizuje uz podršku Ambasade Kraljevine Holandije u Srbiji.

           

          Preporučujemo za čitanje:

        • Tagovi: službe bezbednosti, eu, terorizam, policija, Predrag Petrović, rusija
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •