U izradu Modela zakona o službama bezbednosti Republike Srbije krenulo se od zakona kojima je sada uređena ta materija, ali i od čvrstog uverenja da zakonski okvir može biti bitno unapređen.  Važan orijentir su činili zakoni o službama bezbednosti zemalja koje su uporedive sa Srbijom, kao i predlozi dobijeni kroz prethodne konsultacije sa predstavnicima civilnog društva, akademske zajednice i pojedinih državnih institucija.

U radu na Modelu korišćen je takozvani maksimalistički pristup, koji počiva na shvatanju bezbednosti kao javnog dobra, kao i na ustavnoj obavezi države Srbije da svojim građanima osigura ličnu, grupnu i kolektivnu bezbednost u skladu sa uzusima demokratskog društva.

Zato su odredbe Modela krojene spram standarda demokratskog upravljanja obaveštajno-bezbednosnim sistemom i službama bezbednosti. U istoj meri je uvažavana potreba da se zakonskim odredbama omogući službama bezbednosti Srbije da pravovremeno i učinkovito ispunjavaju svoju misiju.

Rešenja koja sadrži Model su oblikovana nezavisno od tekućih političkih i društvenih procesa kao i od trenutnog odnosa političkih snaga u Srbiji. Time se htelo da Model ostane izvan spekulacija i dnevnopolitičkih kalkulacija oko toga da li i koliko, te kome i zašto sva ili samo neka od ponuđenih rešenja možda mogu biti politički (i interesno) prihvatljiva odnosno neprihvatljiva.

Vodilo se, umesto toga, računa da Model bude u okvirima važećeg ustavnog i političkog poretka Srbije. Utoliko Model nudi odredbe kojima se može unaprediti zatečena pravna regulativa o službama bezbednosti i obaveštajno-bezbednosnom sistemu Republike Srbije, odnosno kojima se barem mogu otkloniti manjkavosti u važećim zakonima.

Izradu Modela zakona o službama bezbednosti podržale su Misija OEBS u Srbiji i Ambasada Kraljevine Holandije kroz projekat „LEGASI - Ka zakonodavnoj reformi bezbednosno-obaveštajnog sistema”.