•  
        • Zavisni od oružja
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Zavisni od oružja

          • Procene o velikom broju legalnog i nelegalnog vatrenog oružja koje poseduju građani i dometi kampanja Vlade Srbije za legalizaciju i kontrolu vatrenog oružja, predmet su analize istraživača BCBP Saše Đorđevića.

        • Crne tačke reforme službi bezbednosti u Srbiji
          • Publikacije

          • Autor: Katarina Đokić, Predrag Petrović
          • Crne tačke reforme službi bezbednosti u Srbiji

          • U najnovijem predlogu praktične politike istraživački tim BCBP analizira postojeće stanje u oblasti civilnog nadzora rada službi bezbednosti i postignute uspehe u reformi ovog važnog dela bezbednosnog sektora. Pored toga, na kraju svakog poglavlja ponuđene su i preporuke za prevazilaženje ...

        • Šta saradnja sa NATO znači za učestvovanje Srbije u multinacionalnim operacijama?
          • Publikacije

          • Autor: Dijana Žugić
          • Šta saradnja sa NATO znači za učestvovanje Srbije u multinacionalnim operacijama?

          • Republika Srbija je u svojim političkim dokumentima kao jedan od ciljeva politike odbrane istakla učestvovanje u multinacionalnim operacijama (MNO) i dostizanje interoperabilnosti sa sistemima odbrane država uključenih u NATO program Partnerstvo za mir. Pojmovnik ističe značaj Indidividualnog ...

        • Šta saradnja sa NATO znači za namensku industriju?
          • Publikacije

          • Autor: Andrej Stefanović
          • Šta saradnja sa NATO znači za namensku industriju?

          • Individualni akcioni plan partnerstva Srbije i NATO (IPAP) ne obuhvata samo vojnu saradnju, već se odnosi i na veliki broj drugih javnih politika. U ovom pojmovniku predstavljamo načine na koje sprovođenje IPAP-a može uticati na poslovanje namenske industrije Srbije.

        Zavisni od oružjaCrne tačke reforme službi bezbednosti u SrbijiŠta saradnja sa NATO znači za učestvovanje Srbije u multinacionalnim operacijama?Šta saradnja sa NATO znači za namensku industriju?
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2017
          • Zavisni od oružja

          • Procene o velikom broju legalnog i nelegalnog vatrenog oružja koje poseduju građani i dometi kampanja Vlade Srbije za legalizaciju i kontrolu vatrenog oružja, predmet su analize istraživača BCBP Saše Đorđevića.

        •  

          Sistem teritorijalne odbrane, oružani sukobi u bivšoj Jugoslaviji i kult oružja praktično su naoružali građane Srbije zbog čega se ona neretko pojavljuje u negativnom kontekstu u svetskim medijima. Prošle godine je britanski Telegraf objavio podatak da su građani Srbije po broju oružja koje poseduju odmah iza Amerikanaca. Nedavno je objavljen članak da smo najnaoružaniji narod među Slovenima.

           

          Procene su da se u Srbiji nalazi preko tri miliona komada oružja, dok drugi izvori ističu nešto manji broj - između 1,6 i 2,6 miliona komada legalnog i ilegalnog oružja. Prema zvaničnim podacima Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) u Srbiji postoji skoro milion komada legalnog oružja. Nezvanična procena MUP-a je da postoji između 200 i 900 hiljada komada nelegalnog oružja.

           

          Čiju god procenu da uzmemo za najrelevantniju, očigledno je da u Srbiji građani u prevelikoj meri poseduju oružje. Zato ne čudi što je u poslednjih 15 godina sprovedeno sedam akcija legalizacija oružja, koje podrazumevaju da građani odu do najbliže policijske stanice i predaju oružje bez obaveze dokazivanja porekla oružja ili odgovornosti ukoliko su ga nezakonito nabavili. Do sada je na taj način prikupljeno preko 200 hiljada komada ilegalnog oružja, što nije dovoljan broj imajući u vidu procene mnogo većeg broja ilegalnog oružja, ali i bezbednosnu situaciju u zemlji i regionu.

           

          Građani Srbije su sve manje raspoloženi da predaju oružje policiji bez obzira na činjenicu da neće snositi nikakve posledice. Opadajući trend legalizacije oružja je naročito uočljiv prošle godine kada je predato svega 1410 komada oružja. Za slab učinak akcije krivi su nedovoljna podsticajna kampanja, loš tajming i nepoverenje građana u institucije u predaju oružja.

           

          U kampanji legalizacije oružja objašnjenje su samo procedure i nisu učestvovali svi akteri koji su zainteresovani za ovu temu, dok tokom leta građani ne razmišljaju mnogo o obavezama prema državi, već su posvećeni nekim drugim stvarima, kao na primer godišnjim odmorima. Vremenski početak kampanje je očigledno važan jer je 2015. godine kampanja počela na proleće, odnosno 4. marta, i skupljeno je pet puta više oružja nego li 2016. godine kada je kampanja počela 1. jula.

           

          Postoji realna bojazan da će se prošlogodišnji scenario ponoviti i ove godine. Ponovo, kampanja nije posebno podsticajna i ponavljaju se iste greške. Ministarstvo unutrašnjih poslova je 2. juna 2017. godine u saopštenju dugačkom dva pasusa objavilo da je počela legalizacija oružja i objasnilo proceduru, ali nije bilo nikakvog sadržaja koji bi motivisao građane da predaju oružje. Nakon objavljivanja šturog saopštenja u medijima, nastupila je tišina koja je trajala više od mesec dana, odnosno do trenutka objavljivanja teksta u Večernjim novostima.

           

          Istraživanja pokazuju da građani oružje poseduju jer im pruža osećaj sigurnosti. Tome treba dodati i podatak da se približno tri četvrtine građana Srbije oseća potpuno ili uglavnom bezbedno, i to pre svega u svojoj kući, pri čemu većina građana ne smatra da su državni organi doprineli njihovom osećaju bezbednosti. Zbog toga i ne treba da čudi slab odziv građana na poziv MUP-a da predaju oružje.

           

          Rezultat je još slabiji kada se neinovativna strategija komunikacije koja nije upodobljena mentalitetu naroda u Srbiji poveže sa kultom oružja. Dovoljno je pogledati portrete Obrenovića i Karađorđevića sa sabljom i kuburom i dokazati koliko se kult gaji u Srbiji. Sada je u pojedinim delovima Srbije sasvim normalno da svaka kuća poseduje pištolj. Nedostatak bezbednosne kulture i odsustvo svesti o opasnosti koje oružje nosi sa sobom doprinose da se građani sve ređe odlučuju da predaju oružje.

           

          Pored legalizacije, trenutni izazov je i neznanje kako zaista izgleda praksa dobijanja dozvole za nošenje i držanje oružja, jer do sada nije sprovedeno dubinsko istraživanje. U nastavku procesa kontrole lakog naoružanja u Srbiji neophodno je identifikovati probleme u dobijanju dozvole za nošenje i držanje oružja, jer otprilike polovina ubistava prošle godine je izvršena legalnim oružjem.

           

          Potrebno je preispitati dosadašnje sprovođenje politike kontrole lakog naoružanja. Prvi pokušaj da se uvede red u oblasti kontrole lakog naoružanja u Srbiji načinjen je 2010. godine kada je Vlada usvojila Strategiju kontrole streljačkog i lakog oružja čije je važenje isteklo 2015. godine. Akcioni plan za sprovođenje Strategije je usvojen sa zakašnjenjem od tri godine, što je dovelo do toga da duži vremenski period ciljevi i aktivnosti zacrtani u Strategiji budu samo mrtvo slovo na papiru. Nakon usvajanja akcionog plana nije izvršena ni jedna dopuna ili revizija plana, iako se kasnilo sa sprovođenjem mera. Za realizaciju aktivnosti akcionog plana nisu izdvojena posebna sredstva u budžetu, već su nadležna ministarstva koristila sredstva iz redovnog budžeta, što je dovelo do toga da ministarstva određuju prioritete u skladu sa siromašnih budžetima.

           

          Drugi pokušaj koji je uneo značajne pozitivne promene u kontroli lakog naoružanja je usvajanje Zakona o oružju i municiji 2015. godini. Zakonom su pooštreni kriterijumi za dobijanje dozvole za držanje i nošenje oružja i predviđena je provera zdravstvene sposobnosti osobe koja je podnela zahtev za dozvolu držanja i nošenja oružja. Ipak, prostor za unapređenje pravnog okvira i dalje postoji. Rok za obnovu lekarskog uverenja o zdravstvenoj sposobnosti za držanje i nošenje oružja je pet godina. To je isuviše dug period u kome može doći do značajnih promena u zdravstvenom stanju čoveka. Dodatni problem su ograničenja koja dolaze sa godinama. Na primer, u Španiji, lekarsko uverenje se obnavlja na svake tri godine za osobe preko 60 godina. Pored toga, sve osobe koje žele da poseduju oružje moraju da polože testove na osnovu kojih se dokazuje da imaju teorijsko i praktično znanje da bezbedno koriste oružje.

           

          Za sada ne postoje dovoljno informacija o tome kako policija i zdravstvo sarađuju povodom izdavanja lekarskog uverenja o zdravstvenoj sposobnosti za držanje i nošenje oružja. Praksa u Velikoj Britaniji ilustruje značaj i izazove u saradnji policije i lekara. Doktori u Velikoj Britaniji su tražili nadoknadu zbog zahteva policije i roka od 21 dan za dostavljanje medicinskih izveštaja. Često se dešavalo da policija traži izveštaj od doktora, koji ne mogu da urade psihološku procenu zato što nisu završili specijalizaciju u određenoj oblasti. Izrada kvalitetnog izveštaja po mišljenju britanskih doktora iznosi šest pregleda. To je skoro jedan radni dan, zbog čega se i kasnilo u izdavanju dozvola.

           

          Za smanjenje broja ilegalnog oružja u Srbiji i povećanje bezbednosne kulture potrebno je preispitati efekte legalizacije oružja i primene politike kontrole lakog naoružanja. 

        • Tagovi: oružje, lako oružje, nasilje, legalizacija, Zakon o oružju i municiji
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •