•  
        • Izmene Zakona o BIA – seci uši krpi rupe, deo II
          • Publikacije

          • Autor: Predrag Petrović
          • Izmene Zakona o BIA – seci uši krpi rupe, deo II

          • Ovaj tekst deo je (nažalost) serijala o iznuđenim izmenama Zakona o BIA, kojim se u uređenju ove važne oblasti pristupa na parcijalni i reaktivan način, ističe u analizi izvršni direktor BCBP Predrag Petrović, ukazujući na preostala sporna mesta pomenutog predloga zakona.

        • Poslovi nespojivi sa policijskom profesijom
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević, Sofija Mandić
          • Poslovi nespojivi sa policijskom profesijom

          • Najnovija studija BCBP je utvrdila da pravni okvir koji reguliše nespojive poslove u Srbiji nije potpun i uređen. Loša ekonomska situacija predstavlja glavni razlog zbog kog policajci traže dodatni posao. Na svetu ne postoji jedinstven način na koji policije regulišu dodatni rad svojih ...

        Izmene Zakona o BIA – seci uši krpi rupe, deo IIPoslovi nespojivi sa policijskom profesijomKomentari Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani i Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci SrbijeCena bezbednosti: Svrsishodnost javnih nabavki u MUP Republike Srbije
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
        •  

          Ferenc Katrein je najpre radio za Službu bezbednosti Mađarske, a između 2000. i 2013. godine za Službu za zaštitu Ustava Mađarske. U Službi je obavljao posao šefa operacija, a kasnije je postao glavni savetnik Generalnog direktora. Intervju je vođen u pripremi javne debate o zakonskoj reformi bezbednosnih i obaveštajnih službi Republike Srbije.

           

           

          Ruska diplomatija i bezbednosne službe u ofanzivi

           

          U intervjuu koji ste dali za Index.hu ste upozorili da su ruske bezbednosno-obaveštajne službe vrlo prisutne u Mađarskoj i da operišu bez pažnje i kontra mera mađarskih kontraobaveštajnih službi. Uzevši u obzir da je Mađarska članica EU i NATO, zašto Mađarska "otvara vrata" ruskim bezbednosnim službama?

          Mislim da je veoma teško ponuditi preciznu procenu promene situacije. Nakon izbora 2010. godine verovali smo da će se prioriteti i zahtevi za informacijama još više preusmeriti u evroatlantskom pravcu. Na naše iznanađenje, desilo se suprotno. Nije postojala vidljiva prekretnica u kontraobaveštajnom radu, već načinu na koji su naši ograničeni kapaciteti korišćeni, korak po korak, za potpuno različita pitanja. Takođe se i smanjio nivo saradnje sa našim tradicionalnim partnerima. Mislim da mađarske službe nisu bukvalno otvorile vrata ruskim službama nego da su - usled izmena zahteva za informacijama od strane donosioca političkih odluka - preusmerile orijentaciju svojih aktivnosti.

           

          U kojim drugim državama članicama EU su ruske službe dosta aktivne?

          Nisam siguran u tačnost odgovora, ali je nakon aneksije Krima i sankcija EU postalo očigledno ne samo da je ruska diplomatija, već i da su njihove obaveštajne službe "promenile brzinu". Nihov modus operandi (način delovanja) je očigledan. Vođe država članica EU moraju da nauče značenje sledećih termina: hibridno ratovanje, prikriveni i indirektni uticaj, i uopšte svih vrsti aktivnih mera. Najviše vođstvo EU nije moglo ni da zamisli scenario gde će sve ove vrste aktivnosti i operacija biti ponovo u upotrebi nakon Hladnog rata; stoga su njihove reakcije bile izuzetno spore. Ruske službe su aktivne ne samo u svim bivšim komunističkim državama, svesni smo njihovog prisustva i u Grčkoj, Hrvatskoj, Nemačkoj, Francuskoj, Belgiji, Španiji, skandinavskim državama i u Ujedinjenom Kraljevstvu.

           

          Koliko je jak ruski uticaj u Srbiji? Zašto je Srbija toliko važna za Rusiju?

          Srbija je veoma važna ne samo Rusiji, već i Turskoj, kao i naravno EU i NATO. Srbija je poslednji i najvažniji mostobran za Kremlj na Balkanu. Poslednje, visoko vrednovano "igralište" koje održava njihovu stratešku inicijativu u životu. Gasovodi su jedan od ključnih termina, ali je "tradicionalna" uloga Balkana u destabilizaciji EU podjednako od vitalnog značaja. Srbija je takođe značajna i kao isturena obaveštajna baza za region Balkana.

           

          Kojim kanalima uticaja se ruske bezbednosne službe služe u Srbiji za ostvarenje uticaja? Kako se taj uticaj manifestuje i kako može biti primećen?

          Nemam trenutne informacije o aktivnostima ruskih bezbednosnih službi u Srbiji. Ipak smo svesni njihovih aktivnih mera u ovoj državi, ne samo putem klasičnih obaveštajnih metoda, već i pribegavanje starom, "Kominterna" stilu uticanja na medijsku elitu, donosioce političkih odluka i intelektualce uopšte. Oni takođe pokušavaju da kontaktiraju ekstremiste (levičarske i desničarske) i da ove pokrete iskoriste kao sredstvo u svojim operacijama. Mora se naglasiti da je veoma teško kontrirati “operacijama uticaja”, zato što njih uglavnom sprovode tajni saradnici.

           

          Srbija između neutralnosti i stranog uticaja

           

          Rusija traži diplomatski status za svoje članove Srpsko-ruskog humanitrnog centra koji se nalazi na jugu Srbije - da li je ovo razuman zahtev? Da li verujete da je jedina svrha ovog Centra humanitarna? Da li bi ovaj Centar mogao biti upotrebljen za druge vrste operacija, na primer obaveštajnih?

          Dobro pitanje! S obzirom da sam bio kontraobaveštajac, ja sam uvek oprezan. Vreme uspostavljanja ovog Centra mi je veoma interesantno. Ne vidim jasne razloge zašto bi Humanitarnom centru u Srbiji (koja nije aktivna zona sukoba) bio neophodan diplomatski imunitet. Apsolutno sam uveren da je ovakav objekat savršeno sredstvo za potrebe legalizovanja prisustva i kretanja obaveštajnog osoblja, uređaja i operacija, a u blizini Kosova, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije, mestima od ključnog značaja za NATO i Sjedinjene Američke Države i njihovih napora za konsolidaciju političke situacije na Balkanu.

           

          Da li je opšte pravilo da su vojne kontraobaveštajne službe u post-komunističkim državama najkonzervativnije i najviše "pro-ruske"?

          Da, tako izgleda, uglavnom zato što su javno mnjenje pa čak i donosioci političkih odluka manje zainteresovani za njihove aktivnosti, zato što veruju da se bave posebnim vojnim stvarima. Međutim, primer GRU (Vojnoobaveštajna uprava Vojske Rusije), pruža jasan primer koliko je ova pretpostavka pogrešna, jer je upravo GRU jedan od glavnih aktera zaduženih za ruski informacioni rat.

          Nakon promene režima u Mađarskoj, službe (bezbednosti) su decentralizovane i nastalo je pet različitih službi, od kojih su dve bile vojne - obaveštajna i kontraobaveštajna - i tri civilne. Vojne službe su ostale netaknute. Nikoga nije bilo briga za njih. Mađarska je ušla u NATO 1999. godine, a ni pre toga ni nakon toga nije bilo značajnih promena u strukturama vojnih službi. Uopšteno, Vojna obaveštajna služba (KFH) zbog svojih dužnosti u inostranstvu, održava bliske kontakte sa našim saveznicima, ali je vođstvo Vojne kontraobaveštajne službe (KBH) očuvalo tradiciju i navike naučene od ranije u ruskim vojnim školama, još sedamdesetih i osamdesetih. Nakon 2010. godine, veliki broj ovakvih rukovodioca je dobilo novu šansu u mađarskoj bezbednosnoj i obaveštajnoj zajednici.

           

          Zapadni stručnjaci za bezbednost smatraju da su bezbednosno-obaveštajne službe Republike Srbije instrument ruskih službi bezbednosti, što je potkrepljeno skorašnjim skandalom u Makedoniji, kada je otkriveno da su agent Srbije Goran Živaljević i novinar Miroslav Lazanski učestvovali u pro-ruskoj propaganda. Da li biste se složili sa ovim tvrdnjama?

          Hvala Vam na ovako konkretnom i provokativnom pitanju. Mogu vam reći da su bezbednosne i obaveštajne zajednice Evropske unije bile veoma prijemčive za Bezbednosno-informativnu agenciju (BIA), počevši od 2011. godine. Ja sam bio zadužen za organizovanje i upravljanje programom mađarskog predsedavanja EU na polju unutrašnje bezbednosti. Sve bezbednosne službe Unije su podržale našu nameru da pozovemo eksperte BIA na zajedničke sastanke na temu borbe protiv terorizma. To je bio prvi korak u pokušajima da uključimo partnere iz Srbije u konkretne slučajeve. Ne znam koliko su tesne veze između srpskih i ruskih službi, ali to uvek zavisi od političkih vođa. Uzevši u obzir koliko su duboko ruske službe penetrirale u Srbiji, i uzevši u obzir koliko su retke prilike da čujemo o nekom ruskom špijunskom skandalu u Srbiji, možemo postaviti pitanje da li postoji korelacija.

           

          Srbija je odlučila da bude vojno neutralna zemlja, koja teži članstvu u EU. Kako bi trebalo da operišu bezbednosno-obaveštajne službe neutralnih država? Kakav odnos trebaju da imaju sa drugim službama?

          Svestan sam tradicije Jugoslavije kao nezavisne države, ali smatram da je ovaj način najkomplikovaniji i najnepredvidljiviji. Pogotovo u slučaju obaveštajnih službi treba uzeti u obzir staru izreku: država nema ni stalne prijatelje ni stalne neprijatelje. To jest, treba da teži mirnoj koegzistenciji sa susednim državama i službama, kao i sa velikim silama, a u isto vreme treba da teži da prikupi što više informacija o njihovim namerama. Veruj ali proveri. Ipak, odluka o tome na koji način će biti upotrebljene ove informacije se nalazi u rukama političara. U isto vreme, naglasio bih da nemamo nijednu razumnu opciju osim miroljubive koegzistencije u ovom regionu. Isuviše dobro znamo šta se dešava kada ratujemo međusobno, zbog glupih povoda. To ne vodi nikuda.

           

          Dosta ste govorili o Rusiji kao pretnji po EU. Šta je sa Kinom, nasilnim ekstremizmom, terorizmom, organizovanim kriminalom?

          Da, u pravu ste; moramo da govorimo o mnogostrukim izazovima, ne samo o ruskim obaveštajnim operacijama. Kina je obaveštajna sila u nastajanju, sa praktično neograničenim kapacitetom za prikupljanje i analizu informacija. I sa posebnim, tradicionalno kineskim načinom razmišljanja, čekaju svoje vreme, grade svoju strategiju korak po korak, zakulisano, ne preferirajući spektakularne poteze. U ovom slučaju, moramo da definišemo pravi ugao naših kontraobaveštajnih aktivnosti, u skladu sa našim krajnje ograničenim mogućnostima u odnosu na Kinu. Nasilni ekstremizam, terorizam i organizovani kriminal su fenomeni koji se često prepliću, tako da nam treba intelektualna platforma za holistički, strateški stav. Ovo nije policijski posao, ovo je obaveštajni posao. Pored toga, međunarodna saradnja je od najveće važnosti u ovim oblastima. Što nas ponovo vraća na pitanje Rusije: dok se pitanje ruske špijunaže ne reši u našim državama, spremnost za saradnju naših zapadnih partnera će biti izuzetno niska.

          Ferenc Katrein je jedan od učesnika u javnoj raspravi koju podržava Ambasada Kraljevine Holandije kroz projekat „LEGASI - Ka zakonodavnoj reformi bezbednosno-obaveštajnog sistema”, u okviru MATRA programa.

        • Tagovi: službe bezbednosti, reforma sektora bezbednosti, obaveštajni rad, Srbija i Rusija, Zapadni Balkan, intervju, Predrag Petrović
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •