•  
        • Bezbednost države i građana u srpskoj ustavnoj tradiciji
          • Publikacije

          • Autor:
          • Bezbednost države i građana u srpskoj ustavnoj tradiciji

          • U cilju podsticanja debate o izmenama Ustava Republike Srbije u oblasti bezbednosti Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) predstavlja pregled odredaba u oblasti bezbednosti u ustavima koji su važili u Srbiji 1835-2006. Objavljivanje ove publikacije finansijski je podržala Nacionalna ...

        Ustavne odredbe u oblasti bezbednosti: uporedna tabela za 50 država i entiteta širom svetaBezbednost države i građana u srpskoj ustavnoj tradiciji
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2017
          • Ustavne odredbe u oblasti bezbednosti: uporedna tabela za 50 država i entiteta širom sveta

          • Uporedna tabela ustavnih odredaba u oblasti bezbednosti sadrži isečke iz ustava 50 država i entiteta širom sveta. Samo nekolicina ovih ustava obuhvatno uređuje sistem nacionalne bezbednosti, te u posebnom poglavlju definiše njegove aktere i njihove uzajamne odnose, kao i stanja državne nužde.

        • Beogradski centar za bezbednosnu politiku predstavlja uporedni pregled ustavnog uređenja nacionalne bezbednosti kao prilog raspravi o izmenama Ustava Republike Srbije u ovoj oblasti.

           

          Publikacija je dostupna samo na engleskom jeziku. Izdvojene ustavne odredbe preuzete su sa zvaničnih internet stranica državnih organa na engleskom jeziku. Linkovi ka celovitim ustavnim tekstovima dati su za svaku zemlju i entitet.

           

          Obuhvaćene zemlje i entiteti grupisani su po regionima u pet poglavlja, počev od Zapadnog Balkana. Osim susednih zemalja koje predstavljaju prvu referentnu tačku za poređenje sa Srbijom, zastupljena je i većina zemalja centralne i istočne Evrope koje su prošle proces tranzicije i sada su članice Evropske unije, te zapadnoevropske zemlje i države nastale nakon raspada Sovjetskog Saveza. Naposletku, ponuđen je i nasumičan izbor država sa drugih kontinenata.

          Odabrani ustavi se razlikuju po starosti, dužini i stepenu uređenja bezbednosnog sistema. Pojedine odredbe se moraju razumeti isključivo u specifičnom istorijskom i političkom kontekstu svake države. Iako nisu pogodne za univerzalizaciju, pokazuju nam kako podrobnije uređenje ovako osetljive oblasti ne treba da bude u startu odbačeno u strahu od prenormiranosti u najvišem nacionalnom pravnom aktu.

          Integralno uređenje sistema bezbednostiu izdvojenom poglavlju nalazimo u ustavima Južnoafričke Republike, Brazila i Kosova*. I ustavi Mađarske, Kipra, Malte, Čilea i Istočnog Timora obuhvatnije definišu i uređuju sektor bezbednosti i njegove aktere, dok se ostali pretežno bave samo vojskom.

          Tela slična Savetu za nacionalnu bezbednost su ustavna kategorija u velikom broju zemalja, a pojedini ustavi im posvećuju posebne članove, iako stepen uređenja njihove nadležnosti i sastava uveliko varira. Strateški akti se retko spominju, a strategija nacionalne bezbednosti još ređe - u ustavima Hrvatske, Crne Gore i Kosova*.

          Stanja državne nuždepredstavljaju redovan deo ustavne materije, iako je njihovo uređenje veoma raznoliko. Odredbe o upotrebi vojske van granica javljaju se uglavnom u ustavima država članica nekog vojnog saveza, pri čemu se istovremeno uređuje i odnos prema stranim vojskama.

          Osim načelnog podvrgavanja celog bezbednosnog sektora demokratskoj civilnoj kontroli (npr. u Crnoj Gori) i izričito dodeljenih nadzornih nadležnosti zakonodavnim telima, pojedini ustavi sadrže i specifične norme kojima se ova materija detaljnije uređuje. Ustavi Nemačke, Austrije, Grčke, Južnoafričke Republike i Jermenije predviđaju anketne odbore u domenu bezbednosti i odbrane, a neki od njih insistiraju na višestranačkom sastavu ovih odbora. Pod budžetsku kontrolu izričito je stavljena odbrana u Nemačkoj, i ceo bezbednosni sektor na Kosovu*. U Ukrajini i Rumuniji ustavom je propisano da parlament bira šefove bezbednosnih službi. Rumunski ustav je interesantan i po tome što obavezuje i Vrhovni savet nacionalne odbrane da redovno dostavlja izveštaje parlamentu, čija dva doma na zajedničkoj sednici razmatraju njihov sadržaj.

           

          Objavljivanje ove publikacije finansijski je podržala Nacionalna zadužbina za demokratiju. Za sadržaj publikacije odgovornost snosi jedino Beogradski centar za bezbednosnu politiku.

           

          Preporučujemo:

           

          Bezbednost države i građana u srpskoj ustavnoj tradiciji

           

          Sistem bezbednosti neophodno je definisati i urediti Ustavom

           

          Pravna uređenost sektora bezbednosti Srbije

           

        • Tagovi: ustav, bezbednost
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •