•  
        • Da li znamo šta kupujemo?
          • Publikacije

          • Autor: Katarina Đokić
          • Da li znamo šta kupujemo?

          • Istraživačica BCBP Katarina Đokić pisala je o problemima aktuelnih praksi pri nabavkama za potrebe Vojske Srbije.

        • Stavovi građana Srbije o policiji - 2018
          • Publikacije

          • Autor: Bojan Elek , Saša Đorđević
          • Stavovi građana Srbije o policiji - 2018

          • Poverenje u policiju raste uporedo sa percepcijom korupcije i utiskom da je rad policije politizovan, glavni je zaključak četvrtog po redu istraživanja javnog mnjenja „Stavovi građana o policiji" koje Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) sprovodi kao član regionalne mreže ...

        • Vraćanje obaveznog vojnog roka – koliko košta i čemu služi
          • Publikacije

          • Autor: Marija Ignjatijević
          • Vraćanje obaveznog vojnog roka – koliko košta i čemu služi

          • Cena vraćanja obaveznog vojnog roka, nejasnoće oko modela služenja vojnog roka, nedoslednost u odnosu na nacrte strateških dokumenata i odliv profesionalaca iz Vojske teme su analize istraživačice BCBP Marije Ignjatijević.

        • Danas i sutra: Društvene mreže i policija na Zapadnom Balkanu
          • Publikacije

          • Autor: Marko Živković
          • Danas i sutra: Društvene mreže i policija na Zapadnom Balkanu

          • Značaj korišćenja društvenih mreža za komunikaciju policije s građanima kako bi se gradilo poverenje, trenutne prakse na Zapadnom Balkanu i preporuke policiji kako bi mogla da unapredi prisustvo na društvenim mrežama predstavljeni su u novoj publikaciji BCBP.

        Da li znamo šta kupujemo?Stavovi građana Srbije o policiji - 2018Vraćanje obaveznog vojnog roka – koliko košta i čemu služi Danas i sutra: Društvene mreže i policija na Zapadnom Balkanu
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2018
          • Projekat: „Demilitarizacija viškova ubojnih sredstava kroz NATO poverilački fond"

          • Istraživačica BCBP Katarina Đokić daje kratak pregled projekta „Demilitarizacija viškova ubojnih sredstava kroz NATO poverilački fond" Tehničko-remontnog zavoda Kragujevac.

        • Šta je cilj projekta?

          Demilitarizacija oko dve hiljade tona viška ubojnih sredstava u Tehničkom remontnom zavodu (TRZ) Kragujevac. Konačna količina zavisi od procene Ministarstva odbrane Republike Srbije, koje u svakom trenutku može da, uz obrazloženje, povuče deo ubojnih sredstava koja su namenjena za demilitarizaciju.

          Koliki je budžet projekta?

          3,7 miliona evra (izvorno), povećan na 4,15 miliona evra nakon tehničko-tehnološke nesreće u februaru 2017. K o s u donatori? Projekat se finansira iz Poverilačkog fonda NATO. Donatori fonda su: Velika Britanija (nosilac Poverilačkog fonda), Sjedinjene Američke Države (najveći pojedinačni donator), Nemačka, Italija, Švajcarska, Irska, Češka, Mađarska, Norveška, Turska, Slovačka. Srbija finansira transport i skladištenje ubojnih sredstava.

          Šta je demilitarizacija ubojnih sredstava?

          Onesposobljavanje ubojnih sredstava za korišćenje u vojne svrhe. To ne znači nužno da se ubojna sredstva uništavaju. U ovom projektu primenjuje se industrijska demilitarizacija kojom se ubojna sredstva rastavljaju na delove. Metalni delovi se prodaju kao sekundarne sirovine, a barut se reciklira u privredni eksploziv u fabrici Prva iskra Barič.

          Zašto imamo višak ubojnih sredstava, odnosno zašto se ne čuvaju sva ubojna sredstva?

          Srbija je nasledila velike količine naoružanja još iz vremena JNA, a bezbednosno okruženje se promenilo (mala je verovatnoća totalnog rata). Postavlja se pitanje svrsishodnosti plaćanja za skladištenje, održavanje i remont ubojnih sredstava za koja se procenjuje da neće biti potrebna. Naime, ubojna sredstva vremenom postaju samozapaljiva i potrebno je redovno ih remontovati, a to košta. Osim toga, ograničene su finansijske mogućnosti Srbije za bezbedno skladištenje municije (npr. neophodnu rekonstrukciju i održavanje skladišta). Deo ubojnih sredstava više ne služi ničemu, jer su oružani sistemi za koje se koriste izbačeni iz upotrebe. U takvim okolnostima, Ministarstvo odbrane definisalo je određenu količinu ubojnih sredstava kao neperspektivnu, odnosno kao višak.

          Zar nije moguće prodati viškove?

          Po pravilu, svaka država prvo pokuša da proda viškove ubojnih sredstava, a tek ako ne može, opredeli ih za demilitarizaciju. U dosadašnjoj praksi Ministarstva odbrane pokazalo se da je često teško naći kupca za ponuđene viškove.

          Šta od projekta ima Tehnički remontni zavod Kragujevac?

          TRZ Kragujevac je centar koji za potrebe Vojske Srbije vrši praćenje stanja baruta (da li je na ivici samozapaljena ili ne), remont i demilitarizaciju ubojnih sredstava. Takođe ostvaruje dodatne prihode pružanjem komercijlnih usluga: 45% prihoda u 2016. ostvareno je pružanjem komercijalnih usluga. TRZ Kragujevac će kroz projekat kroz NATO poverilački fond dobiti novu opremu, a delimično obnoviti i opremu koja je uništena u tehničko-tehnološkoj nesreći u februaru 2017. godine. U tom smislu, projekat može biti dugoročno isplativ kroz prodaju usluga demilitarizacije drugim zemljama i transfer tehnologije. Ipak, mogućnosti zarade na ovaj način su ograničene: zbog relativno ograničenih kapaciteta i visoke cene demilitarizacije u odnosu na zapadnoevropske privatne firme, TRZ Kragujevac ne može da se takmiči za velike poslove, ali može da nađe svoju nišu na tržištu i dodatnim prihodima dopunjuje budžet Ministarstva odbrane.

          Šta od projekta ima Srbija u celini?

          Očekuje se zarada od 700.000 evra od prodaje sekundarnih sirovina, koja ide direktno u republički budžet.Takođe, projekat podržava uvođenje nove metode demilitarizacije kojom se unapređuje upravljanje otpadnim vodama iz TRZ Kragujevac, a time i zaštita životne sredine.

          Koliko traje projekat?

          Trebalo je da traje 2 godine (2016-2018), ali je produžen za godinu dana nakon tehničko-tehnološke nesreće u TRZ Kragujevac u februaru 2017. godine.

           

          Objavljivanje ove publikacije podržao je Kanadski fond za lokalne inicijative (CFLI) kroz projekat „Odnos Srbije i NATO: ka debati zasnovanoj na činjenicama”. Izneti stavovi ne odražavaju nužno stavove  Kanadske vlade.

        • Tagovi:
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •