•  
        • Da li znamo šta kupujemo?
          • Publikacije

          • Autor: Katarina Đokić
          • Da li znamo šta kupujemo?

          • Istraživačica BCBP Katarina Đokić pisala je o problemima aktuelnih praksi pri nabavkama za potrebe Vojske Srbije.

        • Stavovi građana Srbije o policiji - 2018
          • Publikacije

          • Autor: Bojan Elek , Saša Đorđević
          • Stavovi građana Srbije o policiji - 2018

          • Poverenje u policiju raste uporedo sa percepcijom korupcije i utiskom da je rad policije politizovan, glavni je zaključak četvrtog po redu istraživanja javnog mnjenja „Stavovi građana o policiji" koje Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) sprovodi kao član regionalne mreže ...

        • Vraćanje obaveznog vojnog roka – koliko košta i čemu služi
          • Publikacije

          • Autor: Marija Ignjatijević
          • Vraćanje obaveznog vojnog roka – koliko košta i čemu služi

          • Cena vraćanja obaveznog vojnog roka, nejasnoće oko modela služenja vojnog roka, nedoslednost u odnosu na nacrte strateških dokumenata i odliv profesionalaca iz Vojske teme su analize istraživačice BCBP Marije Ignjatijević.

        • Danas i sutra: Društvene mreže i policija na Zapadnom Balkanu
          • Publikacije

          • Autor: Marko Živković
          • Danas i sutra: Društvene mreže i policija na Zapadnom Balkanu

          • Značaj korišćenja društvenih mreža za komunikaciju policije s građanima kako bi se gradilo poverenje, trenutne prakse na Zapadnom Balkanu i preporuke policiji kako bi mogla da unapredi prisustvo na društvenim mrežama predstavljeni su u novoj publikaciji BCBP.

        Da li znamo šta kupujemo?Stavovi građana Srbije o policiji - 2018Vraćanje obaveznog vojnog roka – koliko košta i čemu služi Danas i sutra: Društvene mreže i policija na Zapadnom Balkanu
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2018
          • Strateško zarobljavanje države

          • Srbija će nakon skoro deceniju dobiti novu Strategiju nacionalne bezbednosti. To je krovni strateški dokument koji definiše najviše nacionalne interese i propisuje kako se oni ostvaruju i štite u izmenjenom bezbednosnom okruženju.

        • Zbog njenog značaja i sveobuhvatnog pristupa, Strategija nacionalne bezbednosti treba da bude putokaz za budućnost, zasnovan na širokom društvenom konsenzusu. Umesto toga, država je građanima poturila puki opis trenutnog stanja. Ostali smo bez konkretnog odgovora na ključna pitanja spoljne i bezbednosne politike, poput odnosa prema susedima ili velikim silama. Ono što smo jesmo dobili je najava daljeg jačanja pozicije predsednika Republike
          i smanjenja mogućnosti za demokratsku
          kontrolu aparata sile.   

           

          Bez adekvatne rasprave o tome kako štiti Srbiju i njene građane


          Nacrt Strategije nacionalne bezbednosti Srbije, kao i nacrt Strategije odbrane, objavljeni su 19. aprila na sajtu Ministarstva odbrane. Za razliku od skorih svetlih primera iz EU, tome nije prethodio obuhvatan konsultativni proces sa ekspertima iz akademske zajednice i relevantnih organizacija civilnog društva. Naprotiv, njima je ostavljeno da se oglase putem mejla u kratkom roku predviđenom za javnu raspravu, a koji je dodatno skraćen prvomajskim praznicima. Ministarstvo odbrane se nije odazvalo ni na šačicu stručnih skupova koje je građansko društvo uspelo da organizuje u međuvremenu.

          Ako je interresornoj radnoj grupi trebalo godinu i po dana da sačini predočene nacrte, red je bio i da se predvidi dovoljno vremena da o njima javno raspravljaju svi zainteresovani građani i građanke. Pogotovo što nacrti prvi put zvanično uvode vrlo značajne koncepte poput vojne neutralnosti i totalne odbrane, ali ih nedovoljno razrađuju. Istina, uvođenje oba koncepta u strateška akta, Aleksandar Vučić je najavio u ekspozeu 2016. godine, ali ove dve godine nisu iskorišćene da se oni bolje približe građanima, niti da se porazgovara o prednostima i troškovima takvih opredeljenja.


          U odnosu na koga smo zapravo neutralni?
           

          Na vojnu neutralnost se pozivamo još otkad ju je, usput u jednoj rečenici, proklamovala Narodna skupština u rezolucijis kraja 2007. godine; pa ipak je nismo našli u kasnije usvojenoj Strategiji nacionalne bezbednosti iz 2009. U predočenim nacrtima ona je negde definisana kao polazište, negde kao (odbrambeni) interes, ali i sredstvo (koje doprinosi otklanjanju opasnosti od oružane agresije). To bi u praksi značilo da u budućnosti planiramo da se oslonimo pre svega na svoje resurse u odbrani zemlje, što podrazumeva značajno veća ulaganja u odbranu i naoružanje, a po cenu izdataka za druge javne poslove.

          Pri tome, vojna neutralnost definisana je negativno, kao nepristupanje vojno-političkim savezima, među kojima je NATO izričito pomenut. Uz to, brže-bolje je naglašeno da ono neće uticati na privrženost Srbije kooperativnoj bezbednosti, tj. učešće u  aktivnostima multilateralnih organizacija čiji je Srbija član, kao što su UN i OEBS, a kasnije i EU. Vojna neutralnost ne bi trebalo da utiče na dalje unapređenje saradnje sa NATO-om, za koje se kaže da je interes Srbije, dok se saradnja sa Organizacijom ugovora o kolektivnoj bezbednosti, koji čine postsovjetske zemlje, označava kao opredeljenje politike bezbednosti. Prevedeno na narodski jezik, ovakva formulacija bi mogla da znači da sa NATO-om sarađujemo jer  nam se isplati, a sa Rusijom jer želimo.


          Svi pod vojnu komandu


          Za koncept totalne odbrane u nacrtu se kaže da predstavlja integralno angažovanje svih subjekata odbrane, uključuje civilnu i vojnu odbranu, a planira se, organizuje i sprovodi neprekidno - i u miru, i u vanrednom ili ratnom stanju. To u prevodu znači da pored bezbednosnih aktera i civilne vlasti i privredni subjekti i svi građani moraju da se pripremaju za odbranu zemlje i u vreme mira. Starije generacije će to asocirati na jugoslovensku opštenarodnu odbranu i društvenu samozaštitu. Slični koncepti primenjeni su u različitim varijacijama i u drugim zemljama koje proklamuju neki vid vojne neutralnosti - Švajcarska, Austrija, Švedska, Finska. Švedska je od 2017. u procesu razrade i primene ovog koncepta, a istovremeno ponovo uvodi vojnu obavezu. Štaviše, u svim ovim zemljama obavezno služenje vojnog roka se podrazumeva. Ukoliko se to pitanje otvori i kod nas, zar ono ne zavređuje široku javnu raspravu, pošto najdirektnije pogađa sve građane?

          Nasuprot tome, Zakon o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi izmenjen je po hitnom postupku paralelno sa tokom javne rasprave o nacrtima strategija. Njime se uvodi vaspitanje, obrazovanje i sticanje veština za potrebe odbrane za različite kategorije lica. Na taj način se već unapred sprovode još neusvojene strategije koje insistiraju na „građanskoj odgovornosti“, „rodoljublju“, te „jačanju patriotizma i voljnosti za odbranu otadžbine“.  Priprema za odbranu vršiće se ne samo u okviru osnovnih i srednjih škola, što će opteretiti obrazovni sistem, već je namenjena i svim odraslim ženama i muškarcima, a formu će propisati Vlada.

          Postavlja se pitanje šta opravdava ovakav zaokret kod nas? U Švedskoj je to percepcija ozbiljne ruske pretnje, dok naše strategije ocenjuju da je opasnost od oružane agresije na Srbiju malo verovatna.


          Od čega treba da nas zaštiti?
           

          Iako nacrt Strategije navodi dvadesetak pretnji, od oružane agresije do zloupotrebe naučnih dostignuća, na vrhu prioriteta institucija bezbednosti nisu korupcija i  organizovani kriminal, iako su nalazi istraživanja javnog mnjenja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku iz 2017.godine pokazali da oni najviše muče građane.

          Nacrt Strategije navodi na zaključak da je Kosovo glavna bezbednosna pretnja i izvor mnogih drugih pretnji - terorizma, ekspanzije organizovanog kriminala, korupcije, trgovine ljudima, nedozvoljene trgovine narkoticima i oružjem. Nacrt podržava traženje rešenja za ovo pitanje u daljem dijalogu sa privremenim vlastima u Prištini, ali uz cilj da se blokira učlanjenje Kosova u međunarodne organizacije. Upitno je da li je ovaj prioritet bezbednosne politike sprovodiv u svetlu očekivanja potpisivanja sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, čiji bi važan deo bile garancije Srbije da neće blokirati članstvo u međunarodnim organizacijama.


          Da li možemo u EU sa ovakvom strategijom?
           

          Evropske integracije i članstvo u Evropskoj uniji definisani su u Strategiji nacionalne bezbednosti kao jedan od šest nacionalnih interesa Srbije. Strategije su načelno usklađene sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU i sa njenom Globalnom strategijom iz 2016, što je ocenjeno kao najsvetlija tačka ovog dokumenta. Međutim, ni ovo usklađivanje nije obavljeno dosledno i ravnomerno za sve oblasti. Takođe, navodi se i preispitivanje dosadašnje politike prema nuklearnoj energiji, što bi u praksi moglo da znači i otvaranje nuklearki radi smanjenja energetske zavisnosti i sniženja cene električne energije. I dok neke zemlje EU imaju ovakva rešenja, EU insistira na povećanju udela čistih energetskih izvora u odnosu na rizične nuklearke.


          Predsednik zauzima mesto Vlade
           

          Najviše sporan odeljak Strategije nacionalne bezbednosti tiče se uređenja sistema nacionalne bezbednosti. Ovaj deo Strategije je tim pre važniji što ovaj sistem nije uređen na jedinstven način ni u Ustavu, ni u zakonima, iako se njime sprovode ustavne nadležnosti Srbije - zaštita suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, bezbednost i odbrana, mere za slučaj vanrednog stanja itd. O sistemu bi trebalo doneti poseban zakon - urediti njegove svrhe, načela, aktere i njihovu koordinaciju kao što je npr. učinila Hrvatska prošle godine, najavivši prethodno zakon u svojoj novoj strategiji. Na taj način bi se jasno na duže staze uredila podela nadležnosti za upravljanje, koordinaciju i nadzor institucija koje raspolažu sredstvima prinude i smanjile mogućnosti za manipulaciju u interesu aktuelnih nosilaca vlasti.

          U predočenom nacrtu izmenjena je struktura sistema nacionalne bezbednosti u odnosu na Strategiju iz 2009. Nekada je bila prepoznata uloga institucija koje nemaju bezbednosna ovlašćenja, ali imaju važnu ulogu kontrole nad sistemom u užem smislu - tj. nad državnim akterima koji su ovlašćeni da primjenjuju silu. Sada je ova uloga izostavljena. Sistem je podeljen na izvršni i upravljački deo, a ko i kako vrši demokratsku civilnu kontrolu nije utvrđeno, kao da se ne radi o pitanju od prvorazrednog značaja u tako osetljivoj oblasti.

          U novoj arhitekturi sistema nacionalne bezbednosti nema mesta za pravosuđe i nezavisne nadzorne organe, tj. Zaštitnika građana, Poverenika, Državnog revizora, Agenciju za borbu protiv korupcije, koji su do sada u ime građana imali nadležnost da kontrolišu i najpoverljivije delovanje bezbednosnih institucija kako bi utvrdili zakonitost njihovog rada. U odnosu na važeću Strategiju, vidno je izostala obaveza nadležnih ministara i drugih organa državne uprave, uključujući čelnike sve tri službe bezbednosti, da o stanju nacionalne bezbednosti u svojim domenima podnose izveštaje Narodnoj skupštini. Čak se ni novouvedeni izveštaji o sprovođenju Strategije i njenog akcionog plana ne dostavljaju Skupštini.

          Manjak kontrole prati jačanje uloge predsednika, što je omogućeno vakuumom pravne (ne)uređenosti sistema nacionalne bezbednosti. Pored toga što komanduje Vojskom i predsedava Savetom za nacionalnu bezbednost, predsedniku Republike nacrtom je data uloga usmeravanja čitavog sistema. Prema važećoj Strategiji, to je zadatak Vlade, dok predsednik tek ukazuje na određene probleme i pokreće njihovo rešavanje. Na ovaj način se na mala vrata, uvodi polu-predsednički sistem gde predsednik, a ne Vlada ima glavnu reč o postavljanju prioriteta rada nosilaca državne sile.

          Načela funkcionisanja sistema nacionalne bezbednosti su dopunjena i razrađena, ali su među njima neopravdano izostala profesionalnost, nepristrasnost i politička neutralnost. Ova načela propisana su Ustavom i nizom zakona koji uređuju delove bezbednosnog sistema. Građanima ne treba pouzdan i efikasan sistem ako se njime, nauštrb njihovih prava i sloboda, štite stranačko-politički ili lični interesi umesto nacionalnih.

          Čini se da nacrt Strategije u stvari formalizuje i retroaktivno osvetljava već započet proces zakonskog urušavanja demokratske civilne kontrole nad bezbednosnim sektorom i jačanja ovlašćenja njegovih čelnika. Deo tog procesa su i sveže usvojene izmene zakona o odbrani, Vojsci i Bezbednosno-informativnoj agenciji. Logično bi bilo da zakoni uslede nakon usvajanja novih strategija, i to nakon obavljenih ustavnih izmena i sa širokom javnom raspravom. Kod nas se izgleda ne zna red, ali je bar doslednost prisutna: nema suštinskog dijaloga, konfuzija nadjačava viziju, a put(okaz) vodi ka daljem zarobljavanju države.

           

          Tekst je prethodno objavljen u nedeljniku NIN 17. maja 2018.

           

        • Tagovi: Jelena Pejić, zarobljena država, Strategija nacionalne bezbednosti, Strategija odbrane
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
      • Datum: 08. jul 2018.
        Autor: Nišlija

        I u Strategiji odbrane iz 2009. godine piše da se ,,Osnovne strategijske postavke odbrane Republike Srbije zasnivaju na primeni koncepta totalne odbrane, kroz integralno angažovanje subjekata odbrane i odbrambenih potencijala."

      • Datum: 08. jul 2018.
        Autor: Марко

        Тотална одбрана, свашта. Неко је, изгледа, замислио да се угради у јавне набавке за војску, па како се наилазило на изразито негативне реакције јавности на сам помен враћања војног рока, који би био златна кока за добављаче, досетили су се да промене назив и да говоре о тоталној одбрани.

        Ми смо толико задужена земља да немамо ни за плате и пензије. Немам ни најблажу представу како би Србија у догледно време могла да створи услове за општенародну одбрану. Уосталом, нисмо ми војна држава па да сви морамо бити део војног апарата. Та милитаризација ми се не свиђа уопште и могу рећи да је она елемент фашизма.

    •