•  
        • Stavovi građana Srbije o policiji - 2018
          • Publikacije

          • Autor: Bojan Elek , Saša Đorđević
          • Stavovi građana Srbije o policiji - 2018

          • Poverenje u policiju raste uporedo sa percepcijom korupcije i utiskom da je rad policije politizovan, glavni je zaključak četvrtog po redu istraživanja javnog mnjenja „Stavovi građana o policiji" koje Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) sprovodi kao član regionalne mreže ...

        • Vraćanje obaveznog vojnog roka – koliko košta i čemu služi
          • Publikacije

          • Autor: Marija Ignjatijević
          • Vraćanje obaveznog vojnog roka – koliko košta i čemu služi

          • Cena vraćanja obaveznog vojnog roka, nejasnoće oko modela služenja vojnog roka, nedoslednost u odnosu na nacrte strateških dokumenata i odliv profesionalaca iz Vojske teme su analize istraživačice BCBP Marije Ignjatijević.

        • Danas i sutra: Društvene mreže i policija na Zapadnom Balkanu
          • Publikacije

          • Autor: Marko Živković
          • Danas i sutra: Društvene mreže i policija na Zapadnom Balkanu

          • Značaj korišćenja društvenih mreža za komunikaciju policije s građanima kako bi se gradilo poverenje, trenutne prakse na Zapadnom Balkanu i preporuke policiji kako bi mogla da unapredi prisustvo na društvenim mrežama predstavljeni su u novoj publikaciji BCBP.

        Stavovi građana Srbije o policiji - 2018Vraćanje obaveznog vojnog roka – koliko košta i čemu služi Danas i sutra: Društvene mreže i policija na Zapadnom Balkanu
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2018
          • Mobilnost trupa u fokusu NATO samita

          • Podela troškova za odbranu, Rusija i izazovi sa juga, odnosi sa EU i potencijalno članstvo Makedonije su uz veću pokretljivost snaga NATO glavne teme o kojima će se voditi razgovori tokom 28. po redu samita od osnivanja Alijanse.

        • U Briselu se 11. i 12. jula 2018. godine održava novi sastanak šefova vlada i država NATO. Ovi sastanci na najvišem nivou su najčešće obeleženi donošenjem važnih strateških i političkih odluka, kako o unutrašnjoj strukturi i procedurama NATO, tako i odnosima sa spoljnim akterima. Iako se ne organizuju redovno poput ministarskih sastanaka, samiti NATO predstavljaju važnu priliku da se utvrde i artikulišu strateške
          smernice na kojima će se u
          narednom periodu zasnivati aktivnosti Alijanse.


          Predstojeći sastanak odigrava se u jeku neizvesnosti i brojnih nesuglasica koje su uzburkale transatlantske odnose, pre svega od dolaska Trampove administracije na vlast u SAD. Zato je predstojeći samit veoma značajna platforma za pronalaženje kompromisa između SAD i evropskih saveznika i potvrđivanje jedinstva Alijanse u okolnostima promenljivog i nepredvidivog bezbednosnog okruženja.
           

          Kako su različiti zvaničnici NATO poslednjih meseci najavljivali, nekoliko tema će biti dominantno na ovogodišnjem samitu, počevši sa problemom podele troškova za odbranu koji kontinuirano opterećuje odnose saveznika. Naime, pre 4 godine na samitu u Velsu postignut je dogovor zemalja članica NATO da zaustave pad vojnih rashoda i teže ka izdvajanju od 2% bruto domaćeg proizvoda za odbranu do 2024. godine. Četiri godine kasnije, pored SAD, još pet članica ispunjava ovaj cilj, i to Estonija, Poljska, Velika Britanija, Rumunija i Grčka. Generalni sekretar NATO, nedavno je potvrdio neophodnost uvećavanja vojnih budžeta i saopštio da se očekuje da će do kraja ove godine osam zemalja članica dostići cilj dogovoren u Velsu. Američki predsednik Donald Tramp najčešće zamera evropskim partnerima upravo nedovoljne izdatke za odbranu, a određenim državama članicama je o tome uoči samita stigao podsetnik i upozorenje iz Vašingtona.
           

          Pored izdvajanja za odbranu, govoriće se i o savladavanju izazova koji dolaze sa istoka i juga. Kada je reč o Rusiji, najavljuju se razgovori kako o instrumentima odbrane i odvraćanja, tako i o inteziviranju konstruktivnog dijaloga sa istočnim susedom. Najavljeno je lansiranje nove misije za obuku u Iraku, u kojoj će iračke oružane snage biti dalje obučavane u borbi protiv terorizma u cilju sprečavanja ponovnog jačanja Islamske države ili drugih terorističkih grupa.
           

          Jedna od tema o kojoj će biti reči jeste svakako odnos Alijanse sa Evropskom unijom, pogotovo nakon produbljivanja integracije u oblasti odbrane koju je doneo Program stalne strukturne saradnje u odbrani (PESCO) pokrenut u decembru prošle godine. Neposredno uoči samita u Briselu je potpisana i nova Zajednička deklaracija EU i NATO o daljoj saradnji i zajedničkoj viziji, kakva je potpisana u Varšavi jula 2016. godine. NATO zvaničnici su do sada nedvosmisleno podržali ovakve inicijative u okviru EU, naglašavajući da one dodatno ojačavaju evropski stub saveza, ali je svakako neophodno pronaći najefikasniji modus operandi kako bi se postigla međusobna koordinacija, izbeglo nepotrebno dupliranje kapaciteta i uskladile aktivnosti. Pitanje koje je veoma važno u pogledu saradnje NATO i EU je svakako vojna mobilnost.
           

          U odnosu na samit u Varšavi 2016. godine, kada je fokus bio na jačanju kolektivne odbrane kroz prisustvo na istočnim granicama, ovog puta pažnja će biti usmerena ka stvaranju mehanizama koji će omogućiti Alijansi da bude agilnija i operativnija u odgovorima na nepredvidive bezbednosne izazove. Veća pokretljivost biće ostvarena kroz institucionalno prilagođavanje i promene u komandnoj strukturi potrebne za brže donošenje odluka i efikasnije reagovanje na različite izazove.
           

          Na sastanku ministara odbrane održanom u junu odlučeno je da se formira Zajednička Komanda za Atlantik u Norfolku, SAD i logistička komanda u nemačkom gradu Ulmu, koja bi trebalo da se u narednom periodu osposobi za pokrivanje svih logističkih operacija u Evropi. Na sastanku ministara je takođe lansirana i Inicijativa 4x30, koja podrazumeva da saveznici do 2020. godine na raspolaganju imaju 30 mehanizovanih bataljona, 30 eskadrila i 30 borbenih brodova, koji se mogu rasporediti za 30 dana. Očekuje se da se na samitu nastavi sa razgovorima u pravcu omogućavanja veće mobilnosti NATO snaga, pogotovo na tlu Evrope.
           

          Kada je reč o Zapadnom Balkanu, iz godine u godinu vojni savez na samitima potvrđuje svoju posvećenost stabilnosti i bezbednosti u regionu i ponavlja strateški značaj koji on ima za NATO, pogotovo ako se uzme u obzir pojačano angažovanje Rusije u zemljama Zapadnog Balkana. Najznačajnija novina koja se može očekivati ove godine jeste zvanična pozivnica za članstvo Makedoniji. Sastanak ministara EU održan u Luksemburgu krajem juna pokazao je podeljenost zemalja članica po pitanju proširenja, protivljenjem Francuske i Holandije da EU otpočne pristupne pregovore sa Albanijom i Makedonijom. Međutim, NATO je izrazio spremnost da primi Makedoniju u svoje članstvo nakon rešavanja višedecenijskog spora oko imena sa Grčkom.
           

          Najavljene teme su svakako od velike važnosti za dalje funkcionisanje savezničkih aktivnosti, ali postavlja se pitanje u kojoj meri će one biti obrađene tokom samita, uzimajući u obzir slične multilateralne i bilateralne sastanke, poput skorašnjeg samita G7 u Kvebeku, koji su ostali u senci Trampovih diplomatskih gafova. Takođe, treba imati u vidu i sastanak američkog sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Helsinkiju, koji je zakazan neposredno nakon samita. Sigurno je da će američki predsednik ispostaviti račune za odbranu i pokušati da nametne svoju agendu na diskusijama, a ostaje da se vidi da li će saveznici uspeti da spreče da sastanak preraste u rešavanje transatlantskih nesuglasica i kroz konstruktivne rasprave izađu sa sveobuhvatnim strateškim usmerenjima i operativnim rešenjima za predstojeći period.

        • Tagovi: nato, NATO summit, Marija Ignjatijević
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •