•  
        • Da li znamo šta kupujemo?
          • Publikacije

          • Autor: Katarina Đokić
          • Da li znamo šta kupujemo?

          • Istraživačica BCBP Katarina Đokić pisala je o problemima aktuelnih praksi pri nabavkama za potrebe Vojske Srbije.

        • Stavovi građana Srbije o policiji - 2018
          • Publikacije

          • Autor: Bojan Elek , Saša Đorđević
          • Stavovi građana Srbije o policiji - 2018

          • Poverenje u policiju raste uporedo sa percepcijom korupcije i utiskom da je rad policije politizovan, glavni je zaključak četvrtog po redu istraživanja javnog mnjenja „Stavovi građana o policiji" koje Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) sprovodi kao član regionalne mreže ...

        • Vraćanje obaveznog vojnog roka – koliko košta i čemu služi
          • Publikacije

          • Autor: Marija Ignjatijević
          • Vraćanje obaveznog vojnog roka – koliko košta i čemu služi

          • Cena vraćanja obaveznog vojnog roka, nejasnoće oko modela služenja vojnog roka, nedoslednost u odnosu na nacrte strateških dokumenata i odliv profesionalaca iz Vojske teme su analize istraživačice BCBP Marije Ignjatijević.

        • Danas i sutra: Društvene mreže i policija na Zapadnom Balkanu
          • Publikacije

          • Autor: Marko Živković
          • Danas i sutra: Društvene mreže i policija na Zapadnom Balkanu

          • Značaj korišćenja društvenih mreža za komunikaciju policije s građanima kako bi se gradilo poverenje, trenutne prakse na Zapadnom Balkanu i preporuke policiji kako bi mogla da unapredi prisustvo na društvenim mrežama predstavljeni su u novoj publikaciji BCBP.

        Da li znamo šta kupujemo?Stavovi građana Srbije o policiji - 2018Vraćanje obaveznog vojnog roka – koliko košta i čemu služi Danas i sutra: Društvene mreže i policija na Zapadnom Balkanu
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2018
          • Oružje ponovo na meti

          • Problem ilegalnog posedovanja, zloupotrebe i krijumčarenja lakog i malokalibarskog oružja i mapa puta za njegovo rešavanje tema su nove analize istraživača BCBP Saše Đorđevića i Filipa Stojanovića iz Centra za istraživanje javnih politika.

        • Zapadni Balkan je dobio još jednu šansu koju ne sme da propusti - da od izvoznika opasnosti postane izvoznik bezbednosti za građane i građanke do 2024. godine. Na samitu u Londonu posvećenom Zapadnom Balkanu usvojena je mapa puta za rešavanje ilegalnog posedovanja, zloupotrebe i krijumčarenja lakog i malokalibarskog oružja, koja ako se prati može da reši ili barem smanji problem oružja kojeg baš ima u regionu. Mapu puta su zajednički razvile institucije iz regiona pod pokroviteljstvom Nemačke federalne kancelarije za spoljne poslove i Centra za kontrolu lakog naoružanja u jugoistočnoj Evropi (SEESAC) uz koordinaciju Velike Britanije, Francuske i
          Evropske komisije.


          U Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji, Srbiji i na Kosovu ima više od 6 miliona komada oružja prema procenama Small Arms Survey iz 2018. godine. U proseku je 30 komada oružja na 100 stanovnika. Skoro 90 odsto oružja je u rukama građana što je iznad svetskog proseka koji je oko 75 odsto. Veruje se da u regionu između 500 hiljada i 1.6 miliona domaćinstava poseduje vatreno oružje. Očigledno je građani imaju previše oružja i to više ilegalnog nego legalnog.


          Srbija i Crna Gora su lideri i u ovoj oblasti. Na svakih 100 stanovnika u ove dve zemlje dolazi po skoro 40 komada lakog naoružanja. Procena je da samo u Srbiji ima preko 1,5 miliona ilegalnog i 1,1 legalnog oružja. Nagomilane količine ilegalnog oružja u rukama civila nedvosmisleno predstavljaju jedan od ozbiljnih bezbednosnih problema za komšiluk, državu, region i Evropu.

           

          Tabela 1: Oružje u brojevima na Zapadnom Balkanu

          Broj oružja

          Vojska

          Policija

          Civili (ukupno)

          Civili (legalno)

          Civili

          (ilegalno)

          Na 100 stanovnika

          Albanija

          21750

          19000

          350000

          65747

          284253

          13.03 ▼

          Bosna i Hercegovina

          27300

          29000

          1185000

          353000

          832000

          31.24 ▲

          Crna Gora

          5396

          8000

          245000

          103536

          141464

          39.14 ▲

          Makedonija

          29530

          21000

          621000

          169687

          451313

          29.79 ▲

          Srbija

          384422

          53100

          2719000

          1186086

          1532914

          39.14 ▲

          Kosovo

          9500

          21000

          436000

          43206

          392794

          23.80 ▼

          Ukupno

          i prosek:

          477898

          151100

          5556000

          1921262

          3634738

          29.36

          Izvor: Small Arms Survey2018.


          Problem ilegalnog posedovanja i krijumčarenja vatrenog oružja intenzivirana je devedesetih godina kada je zbog ratova oružje postalo lako dostupno i nekontrolisano. Usled osećaja straha i nepoverenja u institucije veliki broj građana je na legalan ili nelegalan način nabavljao oružje radi lične zaštite. Nagomilane količine vatrenog oružja na Zapadnom Balkanu još uvek predstavljaju ozbiljan bezbednosni rizik jer se to oružje svakodnevno koristi za krijumčarenje, organizovani kriminal, ali i za različita krivična dela ili ubistva u porodici. Hronike su pune strašnih zločina koji su izvršeni vatrenim oružjem.


          Kreatori mape puta prepoznali su rasprostranjenost vatrenog oružja kao ozbiljan bezbednosni problem i smatraju da se ispunjavanjem sedam specifičnih ciljeva u sledećih šest godina mogu bolje kontrolisati i smanjivati nagomilani viškovi naoružanja i municije. Vizija je jednostavna: „bezbedan Zapadni Balkan”. Valjalo bi i da sprovođenje mape puta bude odlučno i brzo kao i dogovor lidera u regionu koji su se za samo šest meseci saglasili da oružje bude opet na meti institucija. 


          Na početku bi ceo Zapadni Balkan trebalo da pravno uskladi pravila kontrole naoružanja sa standardima koji postoji u Evropskoj uniji. Odmah nakon toga sledi razvoj prikupljanja i obrade podataka o oružju kako bi se što preciznije utvrdile rizične oblasti i osmislili odgovori koji ciljaju na rešavanje problema. Na primer, odgovor su oštrije kontrole pri izdavanju dozvole za oružje ako se zna da je polovina ubistava žena u Srbiji izvršena legalnim oružjem.


          Peti i šesti cilj mape puta gađaju da se sistematski smanji broj ilegalnog vatrenog oružja. Radi se o tome da građani odu do najbliže policijske stanice i predaju oružje bez obaveze dokazivanja porekla oružja ili bez odgovornosti ako su ga nabavili na nezakonit način. Sedam krugova legalizacije oružja je sprovedeno do sada u Srbiji. Problem je što su građani sve manje raspoloženi da predaju oružje policiji. Mapa puta bi trebalo da reši ovaj izazov.   


          Tabela 2: Rezultati akcija legalizacije vatrenog oružja u Srbiji

          Godina legalizacije

          Količina oružja

          Količina municije

          2003.

          82769

          2226765

          2007.

          8455 ▼

          11566 ▼

          2015.

          7545 ▼

          160434 ▲

          2016.

          1410 ▼

          61755 ▼

          2017.

          1104 ▼

          57000 ▼

          Ukupno:

          101283

          2517520

           

           

           

           

           

           

           

           

           

           

           

           

           

          Izvor: Ministarstvo unutrašnjih poslova 2017.


          Legalizacijom se deo oružja stavlja pod kontrolu i smanjuje se mogućnost za zloupotrebu, ali se ne utiče na one kojima je oružje „sredstvo rada”. Tu je potreban potpuno drugačiji pristup. Zato su treći i sedmi cilj mape puta usmereni na smanjenje krijumčarenja vatrenog oružja, municije i eksploziva u i van Zapadnog Balkana, što je dobro. Određena količina vatrenog oružja dospeva u ilegalne tokove najčešće izvršenjem imovinskih krivičnih dela kao što su krađe, a kasnije se koristi za vršenje drugih krivičnih dela kao što su ubistvo ili se krijumčari kroz ilegalne tokove.


          Na ilegalnom tržištu prisutna je i veća količina eksploziva koja dolazi iz regiona, a koja se najčešće koristi za mafijaške obračune. Krijumčarenje je izuzetno unosan posao. Automatska puška u Srbiji se može naći za 150-200 evra dok je cena na skandinavskom poluostrvu oko 2000-3000 evra. Cena pištolja u Srbiji kreće se od 100-1000 evra, a na zapadnoevropskom tržištu dostiže i 2000 evra. Dobro je što pisci mape puta nisu zaboravili i na povećanje znanja o štetnosti oružja što je ključ za smanjenje negativnih posledica od zloupotrebe oružja.


          Mapa puta je na Londonskom samitu postala deo Berlinskog procesa, diplomatske inicijative povezane sa budućim proširenjem Evropske unije. To je važno jer će kandidati i potencijalni kandidati iz regiona sprovođenjem mape istovremeno ispunjavati i uslove za punopravno članstvo u Evropskoj uniji u delu koji se tiče poglavlja 24 o bezbednosti, slobodi i pravdi. Jednoglasno usvajanje mape puta o oružju je itekako važan korak za mir u regionu.


          Mapa puta sama po sebi neće da reši problem, na primer Srbije, koja se nalazi na trećem mestu u svetu po broju malokalibarskog oružja u posedu, ako se ne sprovodi u praksi. Nije dovoljno samo izjaviti da je Srbija lider u regionu po broju uništenog oružja, što je sasvim i logično jer je najveći broj oružja u Srbiji, a da se ne pomenu ostali problemi. Tako se ne sprovodi plan niti dugoročno radi na povećanju poverenja građana.


          Ostaje da se vidi koliko će region stvarno raditi na realizaciji mape puta. Važno je da ova mapa puta doživi istu ili sličnu sudbinu kao i ona za viznu liberalizaciju kada je građanima Srbije omogućeno slobodno kretanje u 26 različitih zemalja Evrope na tri meseca bez vize. Ostvarivanjem ciljeva iz mape puta o oružju smanjuju se mogućnosti da nevini stradaju, povećava se bezbednost, ali i poverenje građana u institucije. Nije malo.


          Tekst je prethodno objavljen u nedeljniku NIN 19. jula 2018.

        • Tagovi: oružje, policija, SALW, Saša Đorđević
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
      • Datum: 27. jul 2018.
        Autor: KOce

        Živo me interesuje da li se u Budžetu RSrvije pojavila prihodna stavka od 4.200.000.000,00 dinara na ime poreza na legalno oružje? Naime, po podacima toliko bi poreza trebalo da prikupi država od svojih naoružanih građana.

        Ako se brojka legalnog oružja iz ankete poklopi sa poreznom stavkom u budžetu svaka čast, al ako NE, onda neko laže i fingira.

        Nije na meni da procenjujem, postoji neko u ovoj državi koji prima platu da bi to proveravo.

    •