•  
        • Zločin bez kazne: ubistvo Olivera Ivanovića
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Zločin bez kazne: ubistvo Olivera Ivanovića

          • O propustima u istrazi ubistva Olivera Ivanovića i uslovima koje je potrebno ispuniti da bi slučaj bio rešen pisao je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Saša Đorđević.

        • Uzbunjivači u policiji: Zapadni Balkan
          • Publikacije

          • Autor: Jovan Nicić
          • Uzbunjivači u policiji: Zapadni Balkan

          • Analiza bi trebalo da posluži kao polazište stvarne procene uzbunjivanja i zaštite uzbunjivača u policiji i razgovora o značaju ovog mehanizma u borbi protiv korupcije.

        • Studentima KPA treba više prakse, a manje teorije
          • Publikacije

          • Autor: Ana Milosavljević, Saša Đorđević
          • Studentima KPA treba više prakse, a manje teorije

          • „Tek kada sam počela da radim u policiji shvatila sam da na praksi u KPA nismo upoznali čak ni osnove policijskog posla. Svaki akademac treba da prođe bar godinu dana klasičnog policijskog posla kako bi upoznao posao i problematiku, i kasnije bio dobar rukovodilac."

        • Da li znamo šta kupujemo?
          • Publikacije

          • Autor: Katarina Đokić
          • Da li znamo šta kupujemo?

          • Istraživačica BCBP Katarina Đokić pisala je o problemima aktuelnih praksi pri nabavkama za potrebe Vojske Srbije.

        Zločin bez kazne: ubistvo Olivera IvanovićaUzbunjivači u policiji: Zapadni BalkanUnapređenje regulatornog okvira privatnog obezbeđenja i detektivske delatnostiStudentima KPA treba više prakse, a manje teorijeDa li znamo šta kupujemo?
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2018
          • Studentima KPA treba više prakse, a manje teorije

          • „Tek kada sam počela da radim u policiji shvatila sam da na praksi u KPA nismo upoznali čak ni osnove policijskog posla. Svaki akademac treba da prođe bar godinu dana klasičnog policijskog posla kako bi upoznao posao i problematiku, i kasnije bio dobar rukovodilac."

        • Hor Kriminalističko-policijske akademije (KPA) je početkom novembra ove godine u Sremskoj Kamenici svečano izveo himnu jer je 47 diplomiranih kriminalista dobilo posao u policiji. Tako se povećao na preko 500 broj diplomaca Akademije koji su u poslednje dve godine započeli svoju policijsku karijeru.

           

          Time je prekinuta praksa da većina diplomiranih kriminalista, forenzičara i informatičara sa KPA ostanu bez posla nakon školovanja zbog čega su i nekoliko puta protestovali ispred Vlade porukom „Iskoristite već uloženo”. Diplomcima Akademije je u međuvremenu novim Zakonom o policiji olakšano zasnivanje radnog odnosa u policiji.

           

          U Akademiji je skoro 2.500 aktivnih studenata prema podacima iz 2015. godine, dok je ove godine 300 kandidata dobilo šansu da upiše osnovne studije Akademije. Ranije je glavni problem bio zapošljavanje diplomaca KPA u policiju, ali su sada veće šanse da kriminalisti rade posao za koji su se školovali. Ipak, diplomci se u najvećoj meri zapošljavaju kao policajci sa srednjom stručnom spremom zbog čega se nameće nekoliko pitanja. Kakav je kvalitet školovanja na KPA? Kakva je saradnja sa Ministarstvom unutrašnjih poslova (MUP)? Kako izgleda prvi radni dan kriminaliste u policiji? Šta bi trebalo da se menja u obrazovanju?     

           

          O svemu ovome pričamo sa diplomiranom kriminalistkinjom koja je od osnovne škole bila zainteresovana za policijski poziv jer je oduvek bila borac za pravdu. Zato je i upisala KPA. Prvi dan na fakultetu je nije razočarao. Dospela je tamo gde je htela, postala je policajac. Nedavno je počela da radi u jednoj većoj policijskoj stanici u Srbiji zajedno sa još više od 100 kolega. Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) je odlučio da sačuva njen identitet kako ne bi naišla na neugodnosti na poslu.           

           

          BCBP: Da krenemo od početka. Koje su prednosti, a koje su mane studiranja na KPA?

           

          Hm. Prednosti studiranja na KPA vide isključivo studenti koji zaista vole policijski posao i time bi studenti trebalo, u neku ruku, da se zadovolje. Mana je uska specijalizacija. Nema velikog izbora pri zapošljavanju. Studenti KPA ne mogu da rade praktično nigde osim u MUP-u, a diploma nije međunarodno priznata, tako da ne postoji mogućnost rada u inostranstvu.

           

          Disciplina je malo stroža nego na ostalim fakultetima, što nekima može da zasmeta. Meni lično nije. Znala sam gde sam došla i šta sam izabrala. Još jedan od problema sa kojim se studenti susreću je taj što se ispiti iz tekuće godine ne mogu polagati sve dok se prethodna godina potpuno ne očisti. Zatim, tzv. studiranje „po Bolonji” se ne primenjuje u potpunosti. Uglavnom se poštuju one stvari koje su nepovoljnije za studente, dok se prednosti koriste slabije.

           

          BCBP: Da li se na Akademiji upisuje veliki broj studenata? Da li je potrebno više ili manje?

           

          Da, definitivno se na Akademiji upisuje dosta više studenata nego što je potrebno. Ranije, dok je bila Policijska akademija i pre spajanja sa Višom kriminalističkom školom, primalo se 100 studenata. Svi su bili na budžetu. Svima je zagarantovan posao kada završe školu. I to je zaista imalo smisla.

           

          Sada, kada se prima daleko više, prvenstveno je kvalitet studija doveden u pitanje. A i do ove godine je bila gotovo nemoguća misija dobiti posao. Studenti koji su sve vreme bili na samofinansiranju uopšte nisu imali šanse da zasnuju radni odnos prošle godine kada ga je zasnovala većina nas svršenih studenata KPA. Tako se dovodi u pitanje svrha samofinansirajućih studenata. Mnogo nas je, ali zašto onda ne vratiti stari sistem, smanjiti broj studenata i svima dati mogućnost finansiranja iz državnog budžeta i kasnije zaposlenja.

           

          BCBP: Kako ocenjujete stručnost profesora koji rade na KPA i njihovu spremnost da izađu u susret studentima sa njihovim pitanjima, zahtevima i molbama?

           

          Ne bih mogla da generalizujem jer nisu svi profesori isti. Sa većinom profesora je uvek mogao da se postigne dogovor i izlazili su studentima u susret. Nažalost, bilo je i onih koji nisu bili preterano zainteresovani za saradnju sa studentima. Srećom, mali broj.

           

          BCBP: Koje je Vaše najbolje iskustvo, a koje najneprijatnije iskustvo na KPA?

           

          Najbolje iskustvo je terenska obuka na planini Goč koja je bila realizovana na trećoj godini. A najneprijatnije uglavnom vezujem za ispit koji nisam mogla da položim duži vremenski period. Zbog njega sam obnovila jednu godinu i tako izgubila i pravo na školovanje iz budžeta kada sam upisala četvrtu godinu.

           

          BCBP: Da li znate da li postoje slučajevi korupcije na KPA? Da li se i tamo dešava da studenti „kupuju“  ispite?

           

          Nažalost, postojali su slučajevi. Ali, to nije pravilo već izuzetak. Jedan od profesora je bio prijavljen i ljudi sa vrha su se izborili s tim. Nisam sigurna da postoji neki poseban mehanizam, ali za sada je dovoljno i to što se za svaki prijavljeni slučaj sprovede neka vrsta istrage. To ne prolazi nekažnjeno ako se ispostavi da su navodi prijave tačni. Međutim, kolege ne žele previše da se „petljaju” oko toga.

           

          BCBP: Da li smatrate da ste imali dovoljno prakse na Akademiji za posao kojim se sada bavite? Možete li da opišete prakse i neka svoja iskustva (i pozitivna i negativna)?

           

          Ni blizu dovoljno. Praksa na Akademiji je bila u vidu dve sedmice u područnim policijskim upravama u drugoj godini. Više je bila teorijska nastava. Tek kada sam počela da radim shvatila sam da nismo upoznali čak ni osnove policijskog posla na toj praksi.

           

          Umesto teorijske nastave koju smo mogli pratiti i na Akademiji, mnogo korisnije bi bilo da smo tih dana pratili rad sektorskih policajaca ili dežurne službe. Da smo propratili bar jednu, bilo kakvu vrstu intervencije ili posla na terenu, razgovor sa strankom, ili bilo šta slično.

           

          BCBP: Da li to znači da akademci ipak ne dobijaju dovoljno znanja na KPA o menadžmentu u policiji ili je to rezultat slabog praktičnog rada?

           

          Ne, ne, nisam to rekla. Naprotiv, kažem baš to da svako, nezavisno od stručne spreme, treba da krene od niže lestvice, kako bi bolje razumeo problematiku posla nižih radnih mesta kojima će kasnije rukovoditi. To iskustvo ne može da zameni nikakva praksa, a teorija još manje.

           

          BCBP: Kako onda poboljšati kvalitet studija na KPA? 

           

          Isključivo boljom saradnjom sa MUP-om.

           

          BCBP: Šta je potrebno da se saradnja između MUP-a i KPA poboljša? Šta bi trebalo i jedni i drugi da urade, po Vašem mišljenju?

           

          Potrebno je da MUP i KPA više komuniciraju i da se uključi studentski parlament. Na godišnjem nivou, MUP bi trebalo da pravi presek i da se izjasni o potrebama za rukovodećim kadrom. Tako bi se primalo otprilike onoliko studenata koliko treba. Takođe, MUP bi trebalo da upozna KPA sa aktuelnom problematikom kako bi KPA studije usmerila u tom pravcu. Osim toga, Akademija bi trebalo da se izbori da, kada su se već odvojili od Beogradskog univerziteta, da studentima pruži ono što im je univerzitet ranije pružao - npr. jeftinu ishranu, odnosno, kartice za menzu. To možda zvuči kao sitnica, ali je za studente, pored smeštaja, jedna od glavnih stavki.

           

          BCBP: Da li se Vaše mišljenje o KPA promenilo do kraja studiranja?

           

          Da, promenilo se. Razočarala me činjenica da saradnja Akademije sa MUP-om nije na zavidnom nivou. Formalnosti su uvek tu, ali s obzirom na to da je KPA deo MUP-a, ta saradnja bi trebalo mnogo više da se oseti.

           

          BCBP: Koliko dugo ste čekali na posao nakon diplomiranja? Kako je tekao sam proces zapošljavanja?

           

          Od momenta diplomiranja na osnovnim studijama čekala sam jednu godinu. Ali, s obzirom na to da sam nakon osnovnih odmah upisala master studije ta godina mi je, takođe, prošla u školovanju, te nisam ni osetila to „čekanje”. Imala sam sreću da je MUP prošle godine rešio da usliši molbe studenata koje su upućivane u više navrata, pa je dosta studenata KPA te godine dobilo posao.

           

          BCBP: A kako je išao proces zapošljavanja? Koliko je trajao?

           

          Nema nekog posebnog procesa. Pozovu te iz policijske uprave da dostaviš potrebne dokumente. U međuvremenu se vrši bezbednosna provera i nakon toga lekarski. Ukoliko je sve u redu sledi podela rešenja. Proces je, dakle, sličan upisu na KPA. Ne postoji tačno određen vremenski period, jer se ne pozivaju svi isti dan. A i samo zapošljavanje je u etapama. Ja, konkretno, od momenta pozivanja do potpisivanja rešenja čekala sam oko pet meseci.

           

          BCBP: Da li Vam je smetalo što ste zaposleni sa srednjom školom, a imate završene master studije?

           

          Najiskrenije, nimalo mi nije smetalo. Prvo, bila sam prezadovoljna činjenicom da uopšte počinjem da radim. A drugo i bitnije, lično smatram da svaki akademac treba da prođe bar godinu dana klasičnog policijskog posla kako bi upoznao posao i problematiku i kasnije bio dobar rukovodilac. Apsolutno stojim iza toga da će akademci koji su bar neko vreme radili kao policajci sa srednjom stručnom spremom kvalitetnije obavljati svoj posao kada budu na rukovodećim radnim mestima.

           

          BCBP: Da li biste mogli da opišete svoj prvi dan na poslu? Prvi susret sa mentorom , kako ste se Vi osećali?

           

          Bila sam nekako preplašena. Mnogo nepoznatih ljudi, nepoznato okruženje. U stanici u kojoj ja radim nema klasičnog mentora za pripravnike, tako da sam ja praktično bila radnik kao i svi ostali. Vođa sektora, takođe kolega sa KPA, dve godine stariji od mene, dosta mi je pomogao. Zapravo bih njega mogla smatrati nekom vrstom mentora. Jako se trudio da mi objasni najbitnije i uvek je rado odgovarao na sva moja pitanja. Kada iz ove perspektive razmislim, baš zahvaljujući njemu sam jako brzo ušla u suštinu posla.

           

          BCBP: Zašto u Vašoj stanici nije bilo klasičnog mentora za pripravnike? Da li postoje primeri gde policajci pripravnici uopšte nemaju mentora?

           

          Ne znam zašto je takva politika u mojoj stanici. Znam jedino da, recimo, pojedine policijske uprave imaju klasične mentore, sve vreme pripravničkog, dok u drugim nema. Ne gledam na to kao na neki nedostatak. Svi mi akademci smo se dobro snašli, sa ili bez mentora. Jednostavno, gledaš i učiš, pa probaš sam i to je to. Dosta je bitnije da ti kolege izađu u susret od toga da li postoji mentor.

           

          BCBP: Da li postoje razlike u ponašanju kolega prema novima u odnosu na pol - muško ili žensko? Kome se više posvete - muškarcima ili ženama?

           

          Ne bih mogla u potpunosti da odgovorim. Prema meni su se svi ponašali korektno. Možda i postoji mala razlika u ponašanju kolega prema koleginicama, ali to nije do pola, već do toga što se koleginice često pogrešno postave od samog starta. Ja sam neke stvari razgraničila na samom početku i sada zaista nemam nikakvih problema.

           

          BCBP: Kako biste ocenili posvećenost Vaših kolega studijama, a danas poslu?

           

          Uvek ima i izuzetaka. Ali, kada je reč o poslu, zaista imam samo reči hvale za one akademce sa kojima trenutno radim.

           

          BCBP: Sada, kada pogledate unazad, da li biste opet upisali KPA? Da li biste savetovali budućim generacijama da je upišu? Zašto?

           

          Volim ovaj posao. Nije ni blizu onoga što sam mislila dok sam studirala, mnogo je stresnije i teže, ali to je moj životni poziv. Da, opet bih upisala bez obzira na sve. Budućim generacijama ne savetujem da upisuju KPA ako ne vole policijski poziv u toj meri da će istrpeti sva razočaranja i teške izazove koje ovaj fakultet i kasnije posao nose sa sobom.

           

          foto: KPA

        • Tagovi: policija, kriminalističko-policijska akademija, obrazovanje, Saša Đorđević, POINTPULSE
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •