•  
        • Srbija i Mađarska – razbijanje demokratije
          • Publikacije

          • Autor: Marko Drajić
          • Srbija i Mađarska – razbijanje demokratije

          • U ovom dokumentu se ističe da je Mađarska trenutno najbliži spoljnopolitički partner Srbiji. Navodi se da se između ove dve države više ne otvaraju bilo kakva sporna bilateralna pitanja, a politički i ekonomski interesi se sve više poklapaju. Vrednosti na kojima počivaju vlasti ove dve ...

        • Sektor bezbednosti u zarobljenoj državi
          • Publikacije

          • Autor:
          • Sektor bezbednosti u zarobljenoj državi

          • Izveštaj o zarobljavanju države u Srbiji je pionirski rad BCBP-a koji ima za cilj dokumentovanje i dekonstruisanje tekućeg procesa zarobljavanja države u sektoru bezbednosti kroz predstavljanje mehanizama, aktera i posledica ovog procesa.

        • Policija u vreme vanrednog stanja
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Policija u vreme vanrednog stanja

          • U izveštaju je procenjeno koliko je u vanrednim okolnostima policija postupala u skladu sa demokratskim standardima policijskog rada. Predstavljena je analiza konteksta vanrednog stanja u Srbiji, a zatim analizirani zadaci i rezultati policije, te slučajevi u kojima postoje indicije o ...

        • Sektor bezbednosti u vanrednom stanju: testiranje demokratije
          • Publikacije

          • Autor: Isidora Stakić, Jelena Pejić Nikić, Katarina Đokić, Marija Ignjatijević, Saša Đorđević
          • Sektor bezbednosti u vanrednom stanju: testiranje demokratije

          • Srbija je tokom 52 dana vanrednog stanja pala na testu demokratije zbog niza propusta i nepravilnosti u postupanju i kontroli sektora bezbednosti, zaključak je analize Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).

        • Maske su pale. Srbija u pandemiji geopolitike
          • Publikacije

          • Autor: Isidora Stakić, Maja Bjeloš, Marko Drajić
          • Maske su pale. Srbija u pandemiji geopolitike

          • Maske su pale i interesi srpske spoljne politike su ogoljeni tokom pandemije COVID-19. Ti interesi ne počivaju na vrednostima opšteg dobra, već na mehanizmu za očuvanje postojećeg unutrašnjeg poretka. To je jedan od zaključaka u spoljnopolitičkoj analizi Beogradskog centra za bezbednosnu ...

        Srbija i Mađarska – razbijanje demokratijeSektor bezbednosti u zarobljenoj državiPolicija u vreme vanrednog stanjaSektor bezbednosti u vanrednom stanju: testiranje demokratijeMaske su pale. Srbija u pandemiji geopolitike
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
        • Uprkos konfliktu niskog intenziteta koji trenutno preovlađuje na Zapadnom Balkanu, srodni politički interesi i zajedničke bezbednosne pretnje dugoročno će podstaći zemlje u regionu da ojačaju saradnju. Imajući u vidu izraženo prisustvo NATO u regionu, između ostalog, i zbog toga što su mnoge zemlje ili članice ili zainteresovane za članstvo, opravdano je pitati koliko on doprinosi stabilnosti kroz podsticanje regionalne saradnje.

           

          Stoga ovaj rad razmatra u kojoj meri NATO deluje kao platforma za regionalnu odbrambenu i bezbednosnu saradnju, kao i koji su izazovi i mogućnosti da u većoj meri preuzme tu ulogu. Ovo pitanje značajno je kako iz ugla zemalja Zapadnog Balkana, tako i sa stanovišta NATO u celini, posebno zato što njegova trenutna politika partnerstva naglašava regionalnu saradnju kao način za jačanje kooperativne bezbednosti. Štaviše, kooperativna bezbednost jeftinija je od upravljanja krizama (eng. crisis management) i ovo shvatanje bi trebalo da bude od vitalnog značaja u pristupu NATO regionu u narednim godinama.


          Analiza pokazuje da NATO zaista nudi mehanizme za jačanje saradnje, ali je njihova upotreba znatno otežana time što ih ni zemlje u regionu ne prepoznaju, niti je NATO spreman da ih promoviše kao takve. U ovom radu prepoznato je pet glavnih izazova za ulogu NATO kao platforme za regionalnu saradnju. Postoje, međutim, i razlozi koji govore u prilog tome da NATO već donekle ima takvu ulogu i da u budućnosti može da je preuzme u još većoj meri preuzme.


          Prvo, široko je rasprostranjeno mišljenje da su partnerski alati NATO dizajnirani za bilateralnu saradnju između pojedinačne partnerske zemlje i NATO. Istini za volju, to je uglavnom tačno, ali praksa je pokazala da bi bar nekoliko alata mogli da doprinesu umrežavanju regiona. Zapravo, NATO ne samo da „zbližavaˮ zemlje na kursevima i vežbama, već im pomaže da prepoznaju zajedničke interese, usvoje jedinstvene standarde i uspostave kontakte na ličnom nivou.

           

          Drugo, pristup NATO regionu prilično je fragmentiran. Iako politički dokumenti NATO priznaju neophodnost podsticanja regionalne bezbednosti, ova organizacija u praksi uglavnom radi direktno sa pojedinačnim zemljama. To može sprečiti NATO da u potpunosti šta tačno oblikuje lokalne politike i društva. Istovremeno, NATO ima dovoljno kapaciteta da sveobuhvatnije prati situaciju na terenu i formuliše koherentnije politike.

           

          Treće, dosadašnje sinergije između programa NATO/Partnerstva za mir i regionalnih inicijativa ili programa bilateralne saradnje prilično su skromne. Ipak, neke regionalne inicijative pronašle su načine da iskoriste alate i mehanizme NATO, posebno kada je reč o usvajanju NATO standarda i razvoju interoperabilnosti.

           

          Četvrto, zemlje u regionu se nisu sasvim transformisale iz primalaca donacija u ravnopravne NATO saveznike ili partnere, koji bi bili spremni da predlože i sufinansiraju svoje projekte razvoja odbrambenih sposobnosti. Regionalna saradnja će sve više morati da se inicira odozdo prema gore, pre nego da se javlja kao reakcija na podsticaje donatora, kao što je bio slučaj u prethodnoj deceniji. Ipak, zemlje prepoznaju zajedničke bezbednosnopolitičke interese. Ovo se posebno odnosi na bolje upravljanje vanrednim situacijama.


          Peto, kada govorimo o ulozi NATO na Zapadnom Balkanu, problem njegove legitimnosti u nekim zemljama ne može se zanemariti. Ovo je važna činjenica koju bi trebalo da razumeju donosioci odluka u NATO, ali ne i opravdanje za nacionalne lidere da podlegnu populizmu. Umesto toga, potrebna je otvorena i iskrena debata o budućim političkim prioritetima.

           

          Preuzmite celu publikaciju OVDE.

           

          Publikacija je izrađena uz podršku Ambasade Velike Britanije u Beogradu u okviru projekta "Istraživanje najbolje moguće saradnje: kakvu ulogu treba da ima NATO u Srbiji i regionu?". Stavovi izraženi u publikaciji su stavovi autora i ne odražavaju stavove Ujedinjenog Kraljevstva.

        • Tagovi: NATO i Srbija, regionalna saradnja, bezbednosna saradnja, vojna saradnja, Katarina Đokić
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •