•  
        • Anatomija zarobljavanja bezbednosno-obaveštajnog sektora u Srbiji
          • Publikacije

          • Autor: Predrag Petrović
          • Anatomija zarobljavanja bezbednosno-obaveštajnog sektora u Srbiji

          • Ključne aktere, uslove, događaje i mehanizme zarobljavanja bezbedno¬sno-obaveštajnog sektora, kao i utvrđivanje toka i dinamike ovog negativnog trenda i njegove posledice analizirao je izvršni direktor BCBP Predrag Petrović.

        • Nasilje i sport: nekad i sad
          • Publikacije

          • Autor: Ivana Jeremić, Saša Đorđević
          • Nasilje i sport: nekad i sad

          • Istraživački tim BCBP predstavlja izveštaj o kvalitetu, uticaju i rezultatima Nacionalne strategije za borbu protiv nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama na smanjenje nasilnih incidenata u vezi sa sportskim događajem i huliganskim grupama, u periodu važenja ovog dokumenta od ...

        • Kupovina lojalnosti?
          • Publikacije

          • Autor: Predrag Petrović
          • Kupovina lojalnosti?

          • Izvršni direktor BCBP Predrag Petrović analizirao je trend uvećanja budžeta službi bezbednosti, koji razlozi iza toga stoje i šta znači u praksi.

        Anatomija zarobljavanja bezbednosno-obaveštajnog sektora u SrbijiKljučne tačke reforme službi bezbednosti: Iskustvo Srbije, Severne Makedonije i Crne GoreKriminalizacija solidarnosti: Obračun sa aktivizmom Združene akcije „Krov nad glavom"Nasilje i sport: nekad i sadKupovina lojalnosti?
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2019
          • Ustavna zamisao kontrole i nadzora poslenika bezbednosti Srbije

          • Šta ometa tok reforme sektora bezbednosti u Srbiji, kako se koncept demokratske civilne kontrole bezbednosnih organa primenjuje i zašto ustavno uređenje ove oblasti može da pomogne reformi, objasnio je prof. dr Miroslav Hadžić u novoj publikaciji BCBP.

        • Autor ovim tekstom nudi jedan od mogućih predloga za izmenu i/ili dopunu Ustava Srbije u delu koji uređuje kontrolu i nadzor bezbednosnog sektora i time pruža doprinos raspravi o promeni Ustava Srbije koja je zvanično najavljivana od 2015. Tokom prethodne dve godine Vlada Srbije svela je zamah promene na ustavne amandmane samo u oblasti pravosuđa, s obzirom da je to uslov za napredak ka članstvu u Evropskoj uniji. U tom procesu kome se još ne nazire kraj, izmene najvišeg pravnog akta u Srbiji pisane su u „gluvim sobama” sadašnjih vlastodržaca i skrojene po meri njihovih interesa, dok je stručna javnost zanemarena, a njeni istaknuti predstavnici verbalno napadani.

           

          Izvan zamaha ustavnih izmena ostala su različita područja života građana, političke zajednice i države Srbije. Vlast, ali i većina njenih oponenata uporno izbegavaju svaku raspravu o potrebi da se Ustavom temeljno (pre)urede područja lične, javne i kolektivne (državne) bezbednosti. Svodni nalazi autorove analize
          pokazuju da u Srbiji, kao i u njenim federalnim prethodnicama,
          načelo demokratske civilne kontrole i javnog nadzora
          državnih posednika sile nije nikad bilo predmet zasebne,
          sveobuhvatne i sistemske ustavne i zakonske regulative.

           

          U tu svrhu autor iznosi niz konkretnih preporuka. Predlaže se da se bezbednost Srbije i njenih građana definiše kao opšte, zajedničko i javno dobro, da se u tekst Ustava uvede sistem bezbednosti i Savet za nacionalnu bezbednost, da se utvrde misije svih bezbednosnih aktera i njihova interesna, politička i ideološka nepristrasnost. Demokratskoj civilnoj kontroli i javnom nadzoru treba Ustavom izričito podvrgnuti, pored Vojske, i policiju i službe bezbednosti, kao i druge državne organe koji imaju neko od policijskih ovlašćenja. Ustav treba da predvidi i da Strategiju nacionalne bezbednosti usvaja Narodna skupština, te da ju jednom godišnje izveštava Savet za nacionalnu bezbednost o svom radu i bezbednosnom stanju u zemlji, a predsednik Republike o učincima komandovanja Vojskom Srbije.

           

          Publikacija sadrži sedam celina. U prvom odeljku autor secira koncept demokratske civilne kontrole i izdvaja njene pokazatelje kako bi ih primenio u analizi skorašnjeg ustavnog i bezbednosnog nasleđa Srbije (drugi odeljak). Potom se uporedo razmatraju odredbe jugoslovenskih ustava i Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora o kontroli i nadzoru vojske, policije i službi bezbednosti (treći odeljak). U četvrtom odeljku detaljno se analiziraju odredbe važećeg Ustava Srbije iz 2006, kao i njihova politička recepcija i zakonska razrada iz ugla koncepta demokratske civilne kontrole nad sektorom bezbednosti.

           

          U petom odeljku  razmatraju se ključne odlike političke i bezbednosne dinamike u Srbiji, koju je nakon 2012. godine rečju i delom oblikovao vladajući režim Srpske napredne stranke. Potom je bliže osmotreno na koji to način aktuelni vlastodršci upravljaju i komanduju državnim aparatima prinude, te koji to tip kontrole i nadzora oni nad njima praktikuju (šesti odeljak). U završnom odeljku izložen je i kratko obrazložen predlog za izmene onog dela Ustava u kom je uređena kontrola i nadzor nad bezbednosnim poslenicima Srbije. 

        • Tagovi: ustavno uređenje sistema bezbednosti, ustav, Ustav Srbije, Miroslav Hadžić
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •