•  
        • Zašto ljudi napuštaju sistem odbrane?
          • Publikacije

          • Autor: Katarina Đokić, Marija Ignjatijević
          • Zašto ljudi napuštaju sistem odbrane?

          • Istraživačice BCBP Katarina Đokić i Marija Ignjatijević analizirale su razloge zbog kojih zaposleni napuštaju sistem odbrane i pripremile preporuke.

        • Anatomija zarobljavanja bezbednosno-obaveštajnog sektora u Srbiji
          • Publikacije

          • Autor: Predrag Petrović
          • Anatomija zarobljavanja bezbednosno-obaveštajnog sektora u Srbiji

          • Ključne aktere, uslove, događaje i mehanizme zarobljavanja bezbedno¬sno-obaveštajnog sektora, kao i utvrđivanje toka i dinamike ovog negativnog trenda i njegove posledice analizirao je izvršni direktor BCBP Predrag Petrović.

        • Nasilje i sport: nekad i sad
          • Publikacije

          • Autor: Ivana Jeremić, Saša Đorđević
          • Nasilje i sport: nekad i sad

          • Istraživački tim BCBP predstavlja izveštaj o kvalitetu, uticaju i rezultatima Nacionalne strategije za borbu protiv nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama na smanjenje nasilnih incidenata u vezi sa sportskim događajem i huliganskim grupama, u periodu važenja ovog dokumenta od ...

        Zašto ljudi napuštaju sistem odbrane?Anatomija zarobljavanja bezbednosno-obaveštajnog sektora u SrbijiKljučne tačke reforme službi bezbednosti: Iskustvo Srbije, Severne Makedonije i Crne GoreKriminalizacija solidarnosti: Obračun sa aktivizmom Združene akcije „Krov nad glavom"Nasilje i sport: nekad i sad
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
        • Zajedno sa prestižnim britanskim organizacijama civilnog drustva - Saferworld i Conciliation Resources BCBP sprovodi projekat  „Viđenje običnih ljudi o mirotvorstvu“ (People’s Peacemaking Perspectives).


          Cilj istraživanja je da se analiziraju teritorijalni sporovi i pitanja demarkacije granica u nekoliko regiona  u svetu, kao i problemi građana uzrokovani nerešenim teritorijalnim sporovima, te problemi života u pograničnim područjima. Preliminarni rezultati istraživanja ukazuju na to da je proces razgraničenja među republikama i pokrajinama bivše SFRJ doneo sa sobom niz različitih izazova. Problemi u području oko administrativne linije između Kosova i Metohije i Srbije proizilaze iz političkog procesa nastalog nakon proglašenja nezavisnosti Kosova. U ostalim slučajevima obuhvaćenim ovim istraživanjem stanovništvo u pograničnim područjima suočava se sa problemom bezbednosti ali i problemima koji su uslovljeni prirodnim okruženjem. Kako su sukobi na ovom području imali karakter oružanih sukoba, percepcija vojno-strategijske važnosti određenih područja je jedan od otežavajućih faktora koji utiče na postizanje dogovora u vezi sa demarkacijom granica. Ovo je bio slučaj sa sada već rešenim problemom između Makedonije i Kosova, dok ovo pitanje i dalje podstiče zabrinutost u Prištini u vezi sa vojnom bazom Cepotina u Srbiji. U drugim nerešenim slučajevima postoji zabrinutost u vezi sa budućim korišćenjem zemljišta, kao u slučaju Malog i Velikog Školja gde su hrvatski akteri izrazili zabrinutost da bosanske vlasti neće voditi računa o lokalnoj životnoj sredini ukoliko dobiju pristup obali i započnu izgradnju luke.

          U bosansko-hrvatskim, kosovsko-makedonskim, kosovsko-crnogorskim i ostalim slučajevima obrađenim ovim istraživanjem ključni problem je nejasnoća u vezi sa tim gde se granice nalaze. Javnost na Kosovu brine zona između Crne Gore i Kosova, a u vezi sa problemom uništavanja šuma - obe strane smatraju da ova druga uništava i ilegalno eksploatiše dati resurs. Slično tome, makedonsko-kosovski, kosovsko-crnogorski i crnogorsko-srpski slučajevi pograničnih sporova ilustruju da se tokom procesa demarkacije granica stanovništvo suočava sa neizvesnošću sigurnosti imovine, ili prihoda koje ostvaruju na osnovu te imovine jer postoji mogućnost da se ta imovina nađe u drugoj drzavi u slučaju korekcije granica.

          Aktuelni incidentni na administrativnim prelazima na severu Kosova, prema nalazima ovog istraživanja predstavljaju jedini primer kako jedan pogranični spor ima mobilizacijski karakter i potencijal za sukobe, dok ostali istraživani slučajevi sugerišu da sporovi u vezi sa granicama ne nose rizik obnavljanja konflikta širom regiona. Sporost u rešavanju ovih problema na način koji bi uvažio potrebe i perspektivu stanovništva u pograničnim područjima nudi mogućnost da ekstremisti širom regiona ekploatišu ove probleme. Neuspeh da se reše problemi demarkacije granica i unaprede standardi granične kontrole pružaju takođe mogućnost da delovi regiona zadrže reputaciju oblasti koje su podložne međudržavnom organizovanom kriminalu, krijumčarenju i trgovini ljudima.

          Preporuke ovog istraživanja su namenjene Evropskoj uniji kako bi na pravi način podržala rešavanje sporova na Zapadnom Balkanu. U skladu sa tim, rezultati ovog istraživanja koje, pored BCBP, sprovode i nezavisne istraživačke organizacije iz Bosne i Hercegovine (Centar za sigurnosne studije), Crne Gore (Centar za bezbednosne studije) i Kosova (Kosovski centar za bezbednosne studije i Forum za gradjansku inicijativu), biće predstavljeni u Briselu tokom prve polovine novembra.

        • Tagovi: granica, Srbija, Kosovo, teritorija, spor, sfrj, jugoslavija, nasleđe, makedonija, Balkan, bezbednost zapadnog balkana
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •