•  
        • Nadležnosti i ovlašćenja vojne policije - pravna (ne)uređenost
          • Publikacije

          • Autor: Bogoljub Milosavljević
          • Nadležnosti i ovlašćenja vojne policije - pravna (ne)uređenost

          • Saradnik BCBP Bogoljub Milosavljević u novoj publikaciji objasnio je pravnu (ne)uređenost nadležnosti i ovlašćenja vojne policije u Republici Srbiji, posebno u odnosu prema civilima – građanima koji nisu pripadnici Vojske Srbije ili lica zaposlena u Ministarstvu odbrane.

        • Ka bezbednim javnim skupovima
          • Publikacije

          • Autor: Lazar Čovs
          • Ka bezbednim javnim skupovima

          • Saradnik BCBP Lazar Čovs u ovom priručniku odgovara na pitanje kako organizovati javni skup koji će biti bezbedan za učesnike i učesnice.

        • Vojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?
          • Publikacije

          • Autor: Katarina Đokić
          • Vojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?

          • Vojna neutralnost Srbije shvata se kao balansiranje između NATO i Rusije. Predlog nove Strategije odbrane ukazuje na to kakve će posledice jačanje vojne neutralnosti imati po sistem odbrane, budžet i građane, pisala je istraživačica BCBP Katarina Đokić.

        • Pravo na snimanje okupljanja
          • Publikacije

          • Autor: Dunja Tasić
          • Pravo na snimanje okupljanja

          • Prava građana na snimanje službenih i privatnih lica na protestima, građanskim akcijama i drugim javnim skupovima, kao i okolnosti na koje je potrebno obratiti pažnju prilikom snimanja i eventualne pravne posledice saradnica BCBP Dunja Tasić objasnila je u najnovijem priručniku BCBP.

        Nadležnosti i ovlašćenja vojne policije - pravna (ne)uređenostKa bezbednim javnim skupovimaVojno neutralna evropska Srbija između Republike Srpske i Velike AlbanijeVojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?Pravo na snimanje okupljanja
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
        • Skorašnji javni istup načelnika Generalštaba Vojske Srbije Zdravka Ponoša i javno iskazano neslaganje sa ministrom odbrane Draganom Šutanovcem izazvalo je brojne reakcije političkih odlučilaca, kao i stručne i najšire javnosti. U najvećem broju slučajeva, političari i stručnjaci koji su iskazali svoje mišljenje pozvali su se na normu demokratske civilne kontrole i tumačenje vojnog profesionalizma.


          ZnačajnijI od brojnosti reakcija koje su izazvali bili su događaji u Ministarstvu odbrane koji su ukazali na nedovršenost i aktuelnost procesa reforme sektora bezbednosti u Srbiji. Prvi tekst u 11. broju časopisa „Bezbednost Zapadnog Balkana“ bavi se upravo konceptom reforme sektora bezbednosti, njegovim poreklom i praktičnom primenljivošću. Imajući na umu to da je koncept upravo razvijen na iskustvima postkonfliktnih, postautoritarnih i tranzicionih društava, čitaocima prepuštamo to da procene primenljivost koncepta na slučaj Srbije. Beri Rajan, autor teksta o istorijatu reforme policije u Srbiji, između ostalog pisao je i o neophodnosti sagledavanja karakterističnog društvenog i političkog konteksta u kome se odvija proces reforme sektora bezbednosti. Iz njegovog članka možemo zaključiti da je reforma policije u Srbiji konstantan proces koji je bio opterećen politizacijom, tačnije da je vladajući režim zloupotrebljavao policiju.

          Nužnosti reforme institucija sektora bezbednosti koje su bile akteri konflikta nije jedino nasleđe konflikta sa kojima se postkonfliktna društva suočavaju. Tri teksta u ovom broju BZB bave se, svaki na različit način, političkom upotrebom završenih i „zamrznutih“ konflikta. Tekst o drugom rusko-čečenskom ratu odnosi se na unutrašnju političku upotrebu tog rata i na način na koji je vojna ofanziva pomogla promociji nove političke ličnostiVladimira Putina i njegovog političkog stila. U tekstu Stojarova i Miroslav Mareš ispituju to da li bi problem postkonfliktnog nasleđa mogao predstavljati prepreku integraciji Hrvatske u Evroatlantsku zajednicu, dok Tatjana Petrović u svom tekstu istražuje razlike spoljnopolitičkih i bezbednosnih strategija Evropske unije i Rusije, prikazujući ih kroz prizmu stavova koje ova dva aktera zauzimaju o problemu Kosova, sa jedne, i o problemu „zamrznutih konflikata“ u Moldaviji i Gruziji, sa druge strane.

          Dragana Đurašinović Radojevic se u svom tekstu o Evropskoj bezbednosnoj i odbranbenoj politici bavila mehanizmima i procedurama nadzora aktivnosti Unije koju, po njenim rečima, odlikuju „narastajuće aktivnosti i impozantna ljudska i materijalna sredstva“. U ovom tekstu ona se bavi problemom „dvostrukog demokratskog deficita“, tj. problemom nepostojanja adekvatnog parlamentarnog nadzora politike Evropske unije.

          U ovom broju bavili smo se i radovima sa tematikom iz oblasti bezbednosti koji su objavljeni u zborniku pod nazivom „Aktuelna pitanja iz međunarodnih odnosa“, u izdanju Instituta za međunarodnu politiku i privredu. Marko Savković je napravio kritički prikaz tri teksta koji govore o konceptu reforme sektora bezbednosti, politici Evropske unije u oblasti bezbednosti i odbrane i regionalnim inicijativama u oblasti bezbednosti.

          Zajedničkom spoljnom i odbrambenom politikom EU, kao i Evropskom bezbednosnom i odbrambenom politikom bavili su se i Stefan Kuklijer i Dženifer Maknoton u svojoj knjizi pod nazivom „Spoljna politika Evropske unije“, čiji je prikaz napisala Biljana Kotevska.

          U ovom broju nalazi se i prikaz knjige Tima Edmundsa „Reforma sektora bezbednosti u društvima koja se transformišu - Hrvatska, Srbija i Crna Gora“. Đorđe Popović ovo štivo preporučuje čitaocima koji su podjednako zainteresovani za teoriju i praksu reforme sektora bezbednosti, imajući na umu to da je autor ispitivao primenljivost koncepta na dva komparativna slučaja postautoritarnih i postkonfliktnih društava u tranziciji. Bez obzira na to da li će događaji u 2009. godini potvrditi ili demantovati primenljivost koncepta razvijenog u zapadnoevropskom diskursu na slučaj Srbija, svakako će zahtevati pažljivo posmatranje i učestvovanje najšireg broja aktera u oblasti bezbednosti.

          Urednica: Jelena Radoman

          Sadržaj časopisa Bezbednost Zapadnog Balkana broj 11:

           

          • Jelena Radoman. 2008. „Koncept reforme sektora bezbednosti“.

          • Bari Rajan. 2008. „Jedino što je konstantno je promena: Kratka politička istorija policijske reforme u Srbiji“.

          • Jelena Radoman. 2008. „Kako je drugi čečenski rat doprineo Putinovoj paradigmi jake države“.

          • Věra Stojarová, Miroslav Mareš. 2008. „Republika Srpska Krajina - prepreka na putu integracije Hrvatske u evroatlantske strukture“.

          • Tatjana Petrović. 2008. „Različite bezbednosne politike Evropske unije i Rusije: slučaj nezavisnosti Kosova i veza sa „zamrznutim konfliktima“ u Moldaviji i Gruziji“.

          • Dragana Đurašinović-Radivojević. 2008. „Parlamentarna kontrola evropske bezbednosne i odbrambene politike“.

          • Marko Savković. 2008. „Aktuelna pitanja iz međunarodnih odnosa“.

          • Biljana Kotevska. 2008. „The Foreign Policy of the European Union“.

          • Đorđe Popović. 2008. „Security Sector Reform in Transforming Societies Croatia, Serbia and Montenegro“.

        • Tagovi: reforma, sektor bezbednosti, reforma sektora bezbednosti, reforma policije, policija, rusija, Putin, Čečenija, bezbednosna politika, Evropska unija, zamrznuti konflikti, nasleđe, evropski parlament
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •