Jedan od ciljeva projekta evropske integracije, koji je formulisan pedesetih godina XX veka, jeste omogućavanje slobodnog kretanja ljudi, usluga, roba i kapitala. Ipak, države članice nisu uspele da postignu taj cilj u prvim decenijama razvoja zbog toga što nisu mogle da pronađu kompromisno rešenje. Na kraju su Belgija, Francuska, Luksemburg, Nemačka i Holandija odlučile da započnu zajednički program koji će omogućiti slobodno kretanje lica. Inicijativa je pokrenuta izvan regulatornog okvira Evropske zajednice (EZ). Ove države su 14. juna 1985. godine potpisale prvi međuvladin sporazum u gradu Šengen u Luksemburgu. Otuda i naziv „šengenski“.

Od 1985. godine počinje da se razvija Šengenski prostor promenama u pravnom i institucionalnom okviru, kao i pridruživanjem ostalih članica Evropske unije, ali i onih država koji nemaju takav status. U pojmovniku objašnjavamo saradnju država unutar Šengena kroz odgovore na pet pitanja:

1) Šta je Šengenska zona?

2) Koje zemlje nisu potpisnice Šengenskog sporazuma i zašto?

3) Šta znače „bela šengenska lista “ i „crna šengenska lista“?

4) Koje su osobenosti zajedničke vizne politike EU?

5) Da li je moguće privremeno istupanje iz Šengenske zone?