•  
    •  

    • Kontakt za medije

    • Za sve informacije o aktivnostima BCBP obratite se saradnici za komunikacije:

      Dragana Belanović 064/647-9097

      dragana.belanovic@bezbednost.org

       

    •  
    •  

    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  

    • Kontakt za OCD

    • Ukoliko želite da sarađujete sa BCBP ili mrežama čiji smo članovi, ili želite da najavite svoje aktivnosti, pišite na:

      office@bezbednost.org

    •  
    •  
    •  
     

    • Veliki izazovi u primeni Zakona o privatnom obezbeđenju

    •  
    • Datum: 31. mart 2015.
      BCBP je uradio analizu tržišta privatne bezbednosti u Srbiji kako bi se stekla što celovitija slika sektora
      BCBP je uradio analizu tržišta privatne bezbednosti u Srbiji kako bi se stekla što celovitija slika sektora

      Podizanje kvaliteta kadrova, regulisanje nelojalne konkurencije i kontrola poslovanja mora biti u fokusu kako bi Zakon o privatnom obezbeđenju imao konktetne efekte na stanje u ovom sektoru, glavni su zaključci okruglog stola koji su Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) i Misija OEBS u Srbiji organizovali 31. marta 2015. godine.

      Primena Zakona o privatnom obezbeđenju, usvojenog novembra 2013, biće odložena za početak 2016. godine zbog kašnjenja u obuci kadrova i licenciranju privatnih firmi za obezbeđenje, istaknuto je na skupu održanom u Medija centru.

      „Kasni se zbog neusvajanja podzakonske regulative, koja je dosta obimna. Ali i pored toga, postoji čitav niz problema koji se ne mogu rešiti ni punom primenom Zakona o privatnom obezbeđenju, a odnose se na nerealno nisku cenu rada i nelojalnu konkurenciju, čime se deformiše stanje u sektoru", naveo je Predrag Petrović izvršni direktor BCBP.

      U MUP-u očekuju da će do kraja godine moći da završe obuku svih zainteresovanih. Šefica odseka za praćenje upotrebe sredstava prinude u Upravi policije Nataša Ignjatović, izjavila je da je MUP doneo šest podzakonskih akata, od ukupno sedam u nadležnosti tog ministarstva. Ona je navela da su do sada doneti pravilnici o boji i sastavnim delovima uniforme službenika obezbeđenja, načinu polaganja stručnog ispita za vršenje poslova privatnog obezbeđenja, načinu vršenja poslova tehničke zaštite i korišćenja tehničkih sredstava, zatim načinu upotrebe sredstava prinude u vršenju poslova privatnog obezbeđenja, programima obuke za službenike privatnog obezbeđenja i o minimalnim uslovima koje treba da ispune fizička i pravna lica za dobijanje ovlašćenja za sprovođenje stručne obuke.

      „Podneli smo predlog za hitnu izmenu Zakona, tj. da se rok poduži do januara 2016. Uradili smo analizu i zaključili da će obuka biti sprovedena do decembra 2015. MUP je do danas izdao 23 ovlašćenja fizičkim i pravnim licima za vršenje poslova privatnog obezbeđenja, a sa obukom je počeo u četiri centra. Ministarstvo će staviti akcenat na sprovođenju obuke i licenciranje jer želimo kvalitetan kadar", rekla je Ignjatović.

      U Udruženju za privatno obezbeđenje kažu da jesu za visok standard obuke i licenciranja, međutim ne očekuju da će se sa postojećim kapacitetima čitav posao uskoro završiti, čak ni u novom roku koji MUP predviđa.

      „Ako ima 20.000 zainteresovanih, a ima ih i više, a po danu jedna komisija uspe da ispita do 15 ljudi, pod uslovom da imamo dovoljan broj ispitnih komisija, realan rok za završetak obučavanja i licenciranja je oktobar 2018. godine. Troškovi obuke su veliki i nju je teško isfinansirati. Kao način finansiranja pradlažem pisanje projekta koji bi uzimao pare iz pristupnih fondova EU“, istakao je Dragiša Jovanović iz Udruženja za privatno obezbeđenje Privredne komore Srbije i naglasio da je položaj našeg sistema privatnog obezbeđenja veoma nizak u odnosu na zemlje Evrope, te da je nagori po pitanju cene rada.

      Prema najnovijim podacima, u sektoruprivatnog obezbeđenja ima oko 40.000 radnika i skoro isto toliko komada registrovanog oružja. Međutim, prema nalazima istraživanja BCBP, količina oružja nije najveći bezbednosni rizik, već to što radnici u ovom sektoru ne raspolažu sertifikatima koji potvrđuju da svi raspolažu jednakim nivoima znanja stečenog na sistematizovan način.

      Istraživač BCBP Marko Milošević Milošević je napomenuo da intervjui koje je sproveo ukazuju da postoji mala motivisanost radnika za učešće u procesu, te da zbog relativno visoke cene obuke i polaganja ispita veliki broj malih firmi neće „preživeti“ licenciranje.

       „Obuka košta oko 200 evra po radniku, a manja i srednja preduzeća i ovako jedva opstaju na pozitivnoj nuli, i to tako što ulaze u sivu zonu poslovanja. Veliki problem procesa je nezainteresovanost radnika da se obučavaju. Plate legalnih radnika su oko 20.000 dinara mesečno, a istovremeno moraju i da rade i da pohađaju 100 sati obuke. Ono što će se javiti kao velika posledica je da već postojeće firme neće edukovati svu radnu snagu i pitanje je da li će licencirani radnici pokriti zahteve tržišta", rekao je Milošević i dodao da veliki problem ostaje obezbeđenje kafića, klubova i splavova.

      Pored ostalog, obuka podrazumeva i predavanja o primeni zakona, komunikaciji, rešavanju sukoba, upotrebi sredstava prinude. Vlasnici firmi za privatno obezbeđenje smatraju da je gradivo preopširno.

      "Sada ćemo mi radnike učiti koje su šifre delatnosti, šta je sve napisano u tom zakonu, što je potpuno preglomazno. A ostaje nerešen veliki problem nelojalne konkurencije. Poslovi transtorta novca ne idu na javne tendere, već to rade samo određene firme. One na tome zarađuju veliki novac, pa onda mogu da na drugoj strani nude nerealno niske cene, ispod minimalne i tako izbacuju konkurenciju i uspostavljaju monopol“, istakao je Aleksandar Lakatuš iz agencije „Polar sekjuritija“.

      Na skupu je diskutovano i o ulozi drugih državnih organa koji učestvuju u kontroli poslovanja privatnih bezbednosnih kompanija - Inspektorata rada, parlamentarnog Odbora za odbranu i bezbednost, Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki itd. Milošević je istakao da je Inpektorat najčešće registrovao dva mehanizma koja omogućavaju ponudu nerealno niskih cena - rad na crno, gde se potpuno ne plaća porez i slučajeve gde se radnik vodi kao da je na stručnom usavršavanju, čime se plaća samo zdravstveno osiguranje.

      Učesnici su predložili da se podzakonskim aktom dozvoli da licencirani centri za obuku istu pružaju i na daljinu. Takođe, založili su se i za kvalitetniju bezbednosnu procenu lica iz ovog sektora, ali i lica iz MUP-a koja rade kao obezbeđenje. Kao posebno značajan problem istaknuta je činjenica da nema bezbednosne provere vlasnika i odgovornih lica firmi za privatno obezbeđenje.

      Neposredan povod okruglog stola je istraživanje koje je BCBP sproveo u okviru projekta „Ka efektivnom upravljanju privatnim sektorom bezbednosti u Srbiji“ koji je podržala Misija OEBS u Srbiji. Analiza tržišta privatne bezbednosti urađena je kroz 38 intervjua sa menadžerima bezbednosti u firmama za privatno obezbeđenje i bankama, firmama za samozaštitnu delatnost, predstavnicima Udruženja za privatno obezbeđenje, članovima i stručnim osobljem Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Narodne skupštine Republike Srbije, kao i sa novinarima. Fokus istraživanja je bio na firmama izvan Beogradakako bi se stekla što celovitiju slika sektora. Celokupni nalazi će se naći u publikaciji koja će biti objavljena u aprilu 2015.

      Tekstu doprinela stažistkinja BCBP Ema Stepanović

      Povezane teme:privatno obezbeđenje, zakon, Srbija, Predrag Petrović, Marko Milošević
    •  

    • Postavite komentar

    •  
    •  

    • Pogledaj komentare

    •  
    •