•  
    •  
    • Kontakt za medije

    • Za sve informacije o aktivnostima BCBP obratite se saradnici za komunikacije:

      Dragana Belanović 064/647-9097

      dragana.belanovic@bezbednost.org

       

    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    • Kontakt za OCD

    • Ukoliko želite da sarađujete sa BCBP ili mrežama čiji smo članovi, ili želite da najavite svoje aktivnosti, pišite na:

      office@bezbednost.org

    •  
    •  
    •  
     
    • POINTPULS mreža: depolitizacija je ključ za izgradnju integriteta policije

    •  
    • Datum: 06. april 2015.
      Jasna politika Vlade za depolitizaciju policije i jaka unutrašnja kontrola su osnovni preduslovi za borbu protiv korupcije u policiji.

      Članovi POINTPULS mreže na drugoj radionici u Sofiji
      Članovi POINTPULS mreže na drugoj radionici u Sofiji

      Regionalna POINTUPULS mreža održala je u Sofiji od 31. marta do 2. aprila 2015. godine drugu radionicu na kojoj se diskutovalo o posledicama političkog pritiska na rad policije i razvoju antikorupcijske politike.

      Sedam godina nakon pristupanja Bugarske Evropskoj uniji, Evropska komisija inicirala je proces depolitizacije bugarske policije. Filip Gunev, zamenik bugarskog ministra unutrašnjih poslova, predstavio je njihova iskustva u tom procesu.

      „Sve do 2014. godine, i nakon „čišćenja“ policije, kada je 300 pripadnika policije otpušteno, bugarska policija je bila pod velikim uticajem političkih partija ili lokalnih biznismena povezanih sa partijama“, rekao je Gunev.

      Zamenik ministra unutrašnjih poslova Bugarske Filip Gunev diskutovao je o integritetu bugarske policije
      Zamenik ministra unutrašnjih poslova Bugarske Filip Gunev diskutovao je o integritetu bugarske policije

      Proces depolitizacije bugarske policije pokrenula je Evropska komisija 2014. godine. Tada je objavljen izveštaj u kome je po prvi put istaknut problem politizacije. Međutim, izveštaj nije pružio nikakve preporuke o tome kako rešiti ovaj problem, tako da je nova Vlada morala da razvije nove antikorupcijske politike i mehanizme.

      Jedan od glavnih problema koji se pojavio bio je nedostatak kapaciteta mehanizma unutrašnje kontrole. U bugarskom policijskom inspektoratu radi 20 osoba, a u celom MUP-u zaposleno je oko 50 hiljada ljudi. Suprotno tome, u belgijskoj policiji gde radi oko 12 hiljada zaposlenih ima 150 zaduženih za unutrašnju kontrolu, dok na primer u Velikoj Britaniji oko 400.

      „Statistička šansa da neka policija na lokalu bude meta istrage je jednom u 15 godina, osim ako se cilja namerno na nju“, kaže Gunev. Zbog toga je važno ojačati kapacitete unutrašnje kontrole i dati im odgovarajuće resurse za sprovođenje istraga.

      Takođe, bitno je i obezbediti unutrašnjoj kontroli nezavisnost u odnosu na ministra unutrašnjih poslova, kako bi mogli da istražuju ljude koje ministar imenuje.

      Kako razviti kapacitete za praćenje korupcije u policiji?

      Jedna od glavnih uloga civilnog društva u izgradnji integriteta policije je razvijanje inovativnih metoda za praćenje antikorupcijskih politika. Aleksandar Stojanov, direktor istraživanja u bugarskom Centru za proučavanje demokratije (CSD) predstavio je instrument za praćenje sprovođenja antikorupcijske borbe u bugarskoj policiji.

      „Ovaj instrument omogućava procenu da li antikorupcijska politika može biti primenjena na odgovarajući način. Primenom instrumenta ocenjuje se kvalitet antikorupcijske politike i rizici od korupcije u zapošljavanju, napredovanju i nabavkama“, rekao je Stojanov.

      Važne činjenice za primenu antikorupcijske politike je da „treba da bude dobro opisana, laka za praćenje i da zaposleni moraju biti detaljno upoznati sa njom, objasnio je Stojanov.

      U fokusu antikorupcijske politike je rizik od korupcije koji uključuje: „1) unutrašnji pritisak - visok nivo birokratije za određenu aktivnost, pritisak odozgo (od menadžmenta) da krše pravila i 2) spoljni pritisak - motivaciju ’klijenata’ institucije kako bi se izbegla pravila (npr. motivacija da se izbegne plaćanje poreza)“, objasnio je Stojanov.

      Razmena znanja u POINTPULS mreži

      Pripadnici POINTUPULS mreža razmenjivali su i iskustva o istraživanjima koja su realizovali, a tiču se borbe protiv korupcije u policiji.

      U 2014. godini Centar za sigurnosne studije (CSS) sproveo je istraživanje o kvalitetu statističkih podataka o korupciji u policiji u BiH, u 9 različitih policijskih službi. Takvo istraživanje, zasnovano na dokazima, prvi put je u BiH realizovano.

      Alma Kovačević iz CSS-a o značaju kvaliteta dobre statistike za jačanje integriteta policije
      Alma Kovačević iz CSS-a o značaju kvaliteta dobre statistike za jačanje integriteta policije

      „Kada imamo dobru statistiku o korupciji u policiji omogućeno nam je dobijanje tačnog broja policajaca koji su uključeni u korupciju, broja šta policija radi po pitanju korupcije, najzad trendovi i poređenja", istakla je Alma Kovačević́, koordinator projekta iz CSS (BiH).

      U Crnoj Gori, više od 88% od budžeta MUP-a odlazi na plate i druga primanja, a tu su i problemi sa prekovremenim radom zbog nedostatka jasnih procedura.

      Takođe, „zbog značajnih budžetskih sredstava koja se dodeljuju MUP-u, neophodno je imati kontrolu nad nabavkama u policiji", rekao je istraživač u Institutu Alternativa (IA) iz Crne Gore Marko Šošić.

      Na Kosovu, mnogo policajaca nije uspelo da prođe bezbednosne provere. Problem sa je taj što provere vrši odeljenje koje radi pod „krovom“ Kosovske obaveštajne agencije (KIA).

      „Šef jedinice za provere je optužen za falsifikovanje dokumenata. Zato je predloženo da telo treba premestiti iz KIA i da postane deo nekog drugog tela“, rekao je Skender Perteši, istraživač u Kosovskom centru za sigurnosne studije (KCSS).

      Glavna uloga kontrole policije je da osigura da policija radi kako treba i da promoviše integritet. Policajci u Srbiji ne veruju dovoljno radu unutrašnje kontrole.

      „29% policajaca u Srbiji misle da unutrašnja kontrola treba da se bori protiv korupcije u policiji, ali policajci ne veruju da je u stanju da to radi, zbog nedostatka kapaciteta i političkog uticaja“, rekao je istraživač u Beogradskom centru za bezbednost Politika (BCBP) Saša Đorđević́.

      Slobodan Georgiev iz BIRN Srbija je u diskusiji povodom pisanja dobrih predloga praktičnih politika, koji bi uticali na donosioce odluka, naglasio da je bitno „dati ne samo preporuke, nego i rešenja - šta uraditi da bi se došlo do promene“.

      Radionica je organizovana u okviru regionalnog projekta „Puls integriteta i poverenja policija na Zapadnom Balkanu - POINTPULS“ koji podržava Evropska unija kroz program Podrške civilnom društvu.

      Cilj projekta je da doprinese jačanju poverenja građana u organe za sprovođenje zakona u regionu, kroz borbu protiv korupcije u policiji i promovisanje odgovornosti policije.

      Projekat zajednički sprovode pet organizacija civilnog društva iz regiona - Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) i Balkanska istraživačka mreža (BIRN) iz Beograda, Centar za sigurnosne studije (CSS) iz Sarajeva, Institut Alternativa (IA) iz Podgorice i Kosovski centar za bezbednosne studije (KCSS) iz Prištine.

      Za sadržaj projekta odgovoran je isključivo BCBP i stavovi iskazani nisu nužno stavovi EU.

      Aktivnosti u okviru projekta možete i da pratite putem tvitera: #BalkanCops i #POINTPULSE.
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •