•  
    •  
    • Kontakt za medije

    • Za sve informacije o aktivnostima BCBP obratite se saradnici za komunikacije:

      Dragana Belanović 064/647-9097

      dragana.belanovic@bezbednost.org

       

    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    • Kontakt za OCD

    • Ukoliko želite da sarađujete sa BCBP ili mrežama čiji smo članovi, ili želite da najavite svoje aktivnosti, pišite na:

      office@bezbednost.org

    •  
    •  
    •  
     
    • Srpska i albanska zajednica različito posmatraju sistem Civilne zaštite

    •  
    • Datum: 29. april 2015.
      Integracija pripradnika civilne zaštite na Kosovu i potencijal za ragionalnu saradnju u upravljanju vanrednim situacijama, bile su glavne teme na 8. regionalnoj konferenciji u okviru projekta „Forum za bezbednosna istraživanja Beograd-Priština-Tirana".

      Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Kosovski centar za bezbednosne studije (KCSS) i Institut za demokratiju i medijaciju (IDM) održali su zajedničku regionalnu konferenciju „Civilna zaštita i regionalno upravljanje u vanrednim situacijama" u Prištini 29. aprila 2015. godine. Na događaju je predstavljena i nova publikacija BCBP pod naslovom „Budućnost civilne zaštite na severu Kosova".

      Na prvom panelu o budućnosti jedinica Civilne zaštite na severu Kosova, autorke pomenutog rada, istraživačice BCBP Maja Bjeloš i Isidora Stakić predstavile su nalaze svojih istraživanja na ovu temu. Podatke sa terena su prikupile u Prištini i u opštinama na severu Kosova u periodu februara i marta 2015. godine. Istraživanje predstavlja analizu diskursa prisutnog u poslednih nekoliko meseci, a koji je rezultiralo raspadom ove formacije.

      „Dok je za srpsku stranu Civilna zaštita zaista civilna struktura sa jedinim ciljem pružanja pomoći civilnom stanovništvu u vanrednim situacijama, prištinske vlasti je vidi kao ilegalnu paravojnu strukturu", istakla je istraživačica BCBP Isidora Stakić.

      Jedinice Civilne zaštite, kao jedna od poslednjih paralelnih struktura na Kosovu, moraju da budu integrisane u kosovski institucionalni sistem u skladu sa Sporazumom o Civilnoj zaštiti koji je postignut između Beograda i Prištine. Istraživačice BCBP su predstavile moguće izazove u procesu primene ovog Sporazuma. Naglašeno je da je ovaj proces već obeležio potpuni nedostatak transparentnosti i od strane vlada Srbije i Kosova, kao i od institucija EU.

      Budućnost velikog broja članova Civilne zaštite još uvek nije poznata

      Istraživanjem je utvrđeno da Sporazum koji je postignut odražava posvećenost integraciji 483 članova Civilne zaštite u kosovske javne institucije, ali i dalje nije jasno gde i kako će većina njih biti raspoređena. Dok je jasno gde će biti angažovan mali broj vatrogasnih jedinica ili jedinice kazneno - popravne službe, postoje nejasnoće oko integracije ostalih delova Civiline zaštite u javne institucije. Nije poznato ni koji su finansijski kapaciteti prištinskih vlasti da integriše članove ovih jedinica.

      Dalje, ne postoji jasnoća ni da li će ovi članovi biti podvrgnuti bilo kakvim treninzima i programima koji bi im omogućili da uvećaju znanja o zakonodavnim politikama Vlade Kosova. Pored toga, nedostaje i plan za reintegraciju preostalih članova (268) u civilni život ili poslovanje, na osnovu sličnih modela u prošlosti. Nedostatak plana za reintegraciju može imati za posledicu i regovanje nezadovoljnih grupa na nastalu socijalnu nesigurnost.

      „Važno je da pripadnici Civilne zaštite sa severa Kosova ne budu izostavljeni iz sistema, već da im se pruži šansa za zaposlenje u kosovskim institucijama ili da im se obezbedi mogućnost za pokretanje sopstvenog biznisa", naglasila je istraživačica BCBP Maja Bjeloš.

      Istraživački tim je ponudio i niz preporuka i alternativa za bržu i bolju primenu Sporazuma o Civilnoj zaštiti. Jedna od glavnih preporuka za Vladu Kosova je da sistem reagovanja u vanrednim situacijama na severu Kosova treba da bude značajno ojačan kako bi mogao na odgovarajući način da zadovolji potrebe ljudske bezbednosti  srpske manjine.

      Zamenik premijera Kosova i ministar za dijalog Edita Tahiri, pridružila se panelu i predstavila zvaničnu perspektivu Vlade Kosova po pitanju jedinica Civilne zaštite na severu Kosova. Ona je istakla spremnost Prištine da integriše pripadnike bivših srpskih paralelnih institucija i naglasila značaj saradnje srpske strane u ovom procesu.

      Politička situacija ometa regionalnu saradnju

      U drugom panelu pod nazivom „Upravljanje vanrednim situacijama i potencijal za regionalnu saradnju", istraživačica KCSS Sofija Krieziu i istraživač IDM Foto Duro predstavili su glavna dostignuća i izazove u oblasti upravljanja vanrednim situacijama u Albaniji i na Kosovu, nivo saradnje koji je uspostavljen između njih, kao i potencijal za širenje regionalne saradnje u ovoj oblasti.

       

      Krieziu je naglasila da je saradnja u oblasti upravljanja vanrednim situacijama između Albanije i Kosova dobra, dok u slučaju Kosova i Srbije, iako postoje zajednički interesi u pitanjima vezanim za katastrofe i upravljanje vanrednim situacijama, složenost političke situacije čini saradnju izuzetno teškom.

      Duro je naglasio da je potrebno da se preduzmu veće mere za prevenciju velikih gubitaka tako što će se podizati svest građana kroz obrazovne institucije gde će dobiti znanje kako da se zaštite u slučaju katastrofa.

      Projekat Forum za bezbednosna istraživanja Beograd-Priština-Tirana realizuju tri nezavisna istraživačka centra specijalizovana za bezbednosna pitanja - Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Kosovski centrar za bezbednosne studije (KCSS) i Institut za demokratiju i posredovanje (IDM). Cilj inicijative je da na osnovu istraživanja podstakne nezavisne istraživačke centre, akademsku zajednicu, političare i medije da diskutuju o mogućim načinima za unapređenje odnosa između Srbije, Kosova i Albanije.
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •