•  
    •  
    • Kontakt za medije

    • Za sve informacije o aktivnostima BCBP obratite se saradniku za komunikacije:

      Radomir Cvetković 064/647-9097

      radomir.cvetkovic@bezbednost.org

       

    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    • Kontakt za OCD

    • Ukoliko želite da sarađujete sa BCBP ili mrežama čiji smo članovi, ili želite da najavite svoje aktivnosti, pišite na:

      office@bezbednost.org

    •  
    •  
    •  
     
    • Srbija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina imaju umereni rizik od korupcije u sistemu odbrane

    •  
    • Datum: 11. februar 2016.
      Najveći rizici od korupcije u sistemu odbrane postoje u oblastima nadzora trošenja budžeta i prihoda koje ostvaruje sistem odbrane, poput izvoza naoružjanja, poverljivim nabavkama, upravljanju ljudskim resursima, kontroli izbora podizvođača radova i zaštiti uzbunjivača u procesuiranju korupcije, ocenjeno je na skupu BCBP.

      Srbija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina imaju umereni rizik od korupcije u sistemu odbrane a glavni izazov u borbi protiv korupcije predstavljaja veliki uticaj politike na sektor bezbednosti, istaknuto je na regionalnoj konferenciji „Izgradnja integriteta u odbrani - glavna postignuća i izazovi“ koju je Beogradski centar za bezbednosnu politiku organizovao zajedno sa Međunarodnom transparentnošću 11. februara 2016. godine u hotelu Zira.

      Na skupu je predstavlјen Globalni anti-korupcijski indeksa odbrane koji je rezultat istraživanja koje je Međunarodna transparentnost uz pomoć lokalnih partnera sprovela u 120 zemalja. Na konferenciji u Beogradu fokus diskusije bili su glavne rezultati Indeksa za države u regionu Zapadnog Balkana. Iz grupe D zemalja sa visokim rizikom od korupcije u odbrani, Srbija i BiH su uspeli da pređu u umereni rizik od korupcije, odnosno grupu C i tako se pridruže Hrvatskoj koja je uspela da se održi u toj grupi zemalja.

      „Srbija je napredovala u poslednje dve godine pre svega jer je donet novi Zakon o javnim nabavkama i po prvi put o zaštiti uzbunjivača.Ovaj napredak nam ukazuje da su ljudi u sistemu odbrane i profesionalci izuzetno ozbiljno shvatili svoj posao, unapredili su situaciju koliko je to u njihovoj moći. Sad je na političarima da smanje nepravilan i neadekvatan uticaj politike na profesionalce. Rešenje treba pronaći u jačanju unutrašnjih kontrolnih mehanizama, pre svega Inspektorata odbrane, kao i u zaštiti nezavisnih institucija u Srbiji“, naveo je izvršni direktor BCBP Predrag Petrović.

      Viša istraživačica Međunarodne transparentnosti iz Velike Britanije Karolina Meklahlan istakla je da nizak nivo rizika ne znači da neće biti korupcionaških skandala i da nema ranjivosti na korupciju. Ona jenavela da su tokom istraživanja sva pitanja su bila ista za svih 120 zemalja, te da je rizik od korupcije u sektoru odbrane meren u pet kategorija - politički rizik, finansije, osoblje, operativni troškovi i javne nabavke.

      „Rezultati ukazuju da sa rastom ulaganja u odbranu postoje i sve veći izazovi kako tim novim resursima upravljati. Možemo videti naročito među G20 zemljama, kao i među zemljama na Bliskom istoku i severnoj Africi, da rast potrošnje za odbranu ne ide uvek "ruku pod ruku" sa povećanom odgovornošću i dostupnošću informacija o tome što se dešava, naročito u kategoriji ekspedicionih operacija gde je otkriveno da zemlje NATO i dalje imaju izazove kada je u pitanju rešavanje korupcije u tim operacijama“, rekla je Meklahlan.

      Predstavnik Uprave za strategijsko planiranje Sektora za politiku odbrane Ministarstva odbrane Stanko Lekić istakao je da ni jedan sistem nije potpuno bezbedan od korupcije i da je potrebno da javnost bude uključena u prevenciju ove pojave, kao i da Ministarstvo odbrane nije saglasno sa polovinom nalaza Indeksa, ali da namerava da nastavi da sarađuje u tom istraživanju. On je ocenio da je pozitivan pomak u Srbiji postoji u 45% pokazatelja iz Indeksa i da je zabeležen u svakoj od posmatranih pet oblasti.

      „Srbija se nalazi među 34 najbolje rangirana sistema odbrane u svetu prema nalazima Indeksa.  Vojno-bezbednosna agencija je podnošenjem većeg broja prijava dosta doprinela boljim rezultatima u borbi protiv korupcije. Sprovodimo više mera u cilju smanjenja rizika od korupcije i to u saradnji sa domaćim institucijama ali i međunarodnim, poput NATO ekspertske grupe. Takođe, svoja iskustva i primere dobre prakse u izgradnji integriteta predstavnici Ministarstva odbrane uspešno prenose predstavnicima drugih država“, istakao je Lekić.

      Poltički rizici najizraženiji

      I dalje su u sektoru odbrane najizraženiji politički rizici od korupcije i to je izazov na kome se mora još dosta raditi, ocenio je izvršni direktor BCBP Predrag Petrović tokom panela posvećen ovoj kategoriji rizika. Problem je što izvršna vlast ima dominantan položaj u odnosu na ostale grane vlasti, a nužno je smanjiti uticaj politike na profesiju, da političari poštuju lanac komandovanja i da se ne mešaju u dnevne poslove već da poštuju profesionalnost pripadnika sistema odbrane u delu posla koji se odnosi isključivo na struku, istakao je on. 

      Lejla Ibranović iz Međunarodne transparentnosti Bosne i Hercegovine ističe da je situacija u toj zemlji slična, da na rizike politizacije utiče nefunkcionalnost celog sistema i da je prisutan ogroman politički uticaj. Ibranović ističe da je najveći problem u nadzoru nad budžetom i nedovoljna transparentnost prilikom procesa zapošljavanja, gde je potrebno jačati spoljne aktere nadzora. Ona ističe da je napredak u tome da svaka institucija ima unutrašnje mehanizme kontrole, ali da se postavlja pitanje njihove efikasnosti.

      Gordan Bosanac iz Centra za mirovne studije kaže da u Hrvatskoj trenutno postoje brojne afere u policiji, kao i da su prisutne velike političke čistke unutar bezbednosnog sektora, što narušava integritet institucija.Bosanac navodi da je prisutan napredak u Ministarstvu odbrane Hrvatske, ali da su bezbednosne službe i policija i dalje podložni političkom uticaju, kao i to da su odbori za nadzor politizovani. Takođe, ističe da je zakonska osnova dobra, ali da je prisutan problem parlamentarnog nadzora, kao i manjak stručnosti i kapaciteta.

      Rizici od korupcije u finansijama

      Programski budžet unapređuje transparentnost javnih nabavki jer je jasnije na šta se novac troši, što automatski omogućuje bolju kontrolu, ocenila je istraživačica BCBP Katarina Đokić na panelu posvećenom rizicima od korupcije u finansijama i javnim nabavkama. Zakon o javnim nabavkama doneo je poboljšanja poput obaveza usvajanja internog plana od strane velikih naručioca, kao i interni plan za sprečavanje korupcije, navela je ona. Kao ključan problem je ocenila nedostatak kapaciteta za obavljanje sveobuhvatne kontrole i nedovoljnu transparentnost u javnim nabavkama. 

      Direktorka Međunarodne transparentnosti Hrvatska Davorka Budimir ističe da trenutno postoji niz nedostataka u odbrambenom sektoru Hrvatske, a jedan od njih je nedostatak budžeta i civilnog nadzora, zatim nepostojanje zakona o zaštiti zviždača, kao i to da je potrebno bolje urediti nadzor nad procesima planiranja javnih nabavki, gde je prisutna netransparentnost i nedostupnost podataka široj javnosti.

      Istraživač Međunarodne transparentnosti Bosna i Hercegovina Emsad Dizdarević je takođe ocenio da su nedovoljni kapaciteti i ovlašćenja, kao i slabo sprovođenje zakona glavni problemi spoljnog i unutrašnjeg nadzora oblastima javnih finansija i javnih nabavki u sektoru bezbednosti.

      Svrsishodnost javnih nabavki

      Na panelu o Priručniku za građansku procenu svrsishodnosti utroška sredstava u sektoru bezbednosti istraživač BCBP Vladimir Erceg naveo je da je nabavka svrsishodna samo ako služi svrsi institucije koja je raspisuje, a da o tome ne odlučuje zakon već volja i odlučnost te institucije da postiže zacrtane ciljeve. Nesvrsishodno upravljanje sredstvima u Ministarstvu odbrane i u Ministarstvu unutrašnjih poslova je prepreka za reforme sektora bezbednosti ocenio je Erceg i dodao da bi u Srbiji svrsishodnost trebalo da bude prioritet.

      Svetlana Toma Anokić, vrhovni državni revizor u Sektoru za reviziju svrsishodnosti poslovanja Državne revizorske institucije, ističe da revizija nije sama sebi cilj već da treba da pomogne parlamentu, kao i zakonodavcu, da omogući uvid u anomalije i promenu zakona tj. da pomogne državi da pametno troši pare građana. Revizija svrsishodnosti nastoji da pruži odgovor na pitanje da li su uložena javna sredstva iskorišćena na pravi način i u prave stvari ocenila je Anokić i istakla neophodnost saradnje sa organizacijama civilnog društva.

      Zoran Bašić, predsednik udruženja Društvo protiv korupcije iz Zrenjanina, je ocenio da kod svrsishodnosti akcenat stavljamo na pogrešno planiranje i naveo da pored kriterijuma tri E - efikasnost, ekonomičnost i efektivnost, treba dodati i tri pitanja zašto - zašto nabavljate to, zašto toliko i zašto sada.

      Na celodnevnoj konferenciji je učestvovalo oko 100 predstavnika državnih i međunarodnih institucija, sektora bezbednosti, strukovnih udruženja i organizacija civilnog društva, iz Srbije, regiona i Evrope.

      Realizaciju konferencije  finansijski je podržala Međunarodna transparentnost Velika Britanija. Skup je deo projekta „PRO-CURE Jačanje civilnog nadzora nad javnim nabavkama u sektoru bezbednosti" koji finansira Evropska unija kroz program Podrška civilnom društvu 2013. i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije. Za sadržaj projekta odgovaran je isključivo BCBP i DRPKO i iskazani stavovi nisu nužno stavovi EU.

      Izveštaju doprineli stažisti BCBP Luka Dragović, Dijana Žugić, Jelena Mitić, Stefan Vladisavljev i Katarina Srejić

    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •