•  
    •  
    • Kontakt za medije

    • Za sve informacije o aktivnostima BCBP obratite se saradnici za komunikacije:

      Dragana Belanović 064/647-9097

      dragana.belanovic@bezbednost.org

       

    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    • Kontakt za OCD

    • Ukoliko želite da sarađujete sa BCBP ili mrežama čiji smo članovi, ili želite da najavite svoje aktivnosti, pišite na:

      office@bezbednost.org

    •  
    •  
    •  
     
    • Srbiji neophodan novi zakon o službama bezbednosti

    •  
    • Datum: 22. septembar 2016.

      Srbija trenutno ima tri zakona koji uređuju službe bezbednosti a oni nisu međusobno usklađeni, izostala je reforma službi i kontrola i nadzor nad njihovim radom nisu dovoljno zaživeli u praksi i to su osnovni razlozi za donošenje novog, krovnog zakona - istaknuto je na javnom predstavljanju Modela zakona o službama bezbednosti koje je Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) organizovao 22. septembra 2016. godine u Medija centru.

      „Cilj je da osnažimo javnu raspravu o nadzoru i kontroli službi bezbednosti, kao i potrebu da se demokratski poredak u Srbiji unapredi. Treba uspostaviti minimum kontrole nad službama bezbednosti i sprečiti njihove civilne nalogodavce da zloupotrebljavaju svoja ovlašćenja i prave štetu“, istakao je predsednik Upravnog odbora BCBP Miroslav Hadžić, koautor Modela zakona zajedno sa Bogoljubom Milosavljevićem, profesorom Univerziteta Union i članom Upravnog odbora BCBP .

      Hadžić je naveo da je i prethodnih godina bilo pokušaja da se izmene zakoni, međutim nije postojala politička volja za tako nešto. Iako su postojeće službe bezbednosti, i vojne i civilne preimenovane, suštinske reforme nije bilo.

      Skup prisustvovalo preko 50 predstavnika državnih institucija, akademske zajednice, stručne javnosti i medija
      Skup prisustvovalo preko 50 predstavnika državnih institucija, akademske zajednice, stručne javnosti i medija

      U novom zakonu predloženo je da umesto sadašnje tri postoje dve službe bezbednosti Bezbednosno informativna agencija (BIA) i Vojna obaveštajno bezbednosna agencija (VOBA), koja bi nastala spajanjem Vojno bezbednosne (VBA) i Vojno obaveštajne agencije (VOA), a čiji rad bi bio propisan jednim zakonom.

      Profesor Milosavljević je naglasio da je Modelom zakona predviđeno i osnivanje Tehničko operativnog centra, nalik onom koji postoji u mnogim zapadnoevropskim zemljama, a koji bi određivao mere za vršenje nadzora elektronskih komunikacija, telekomunikacijskih usluga, tehničke usluge službama i policiji.

       

      „Predlažemo uvođenje Generalnog inspektorata službi bezbednosti kao posebnu službu Vlade Srbije, koji kontroliše i rad službi, i Tehničko operativnog centra. Kontrola i nadzor službi do sada nisu dale najbolje rezultate. Iako postoji skupštinski Odbor za kontrolu službi bezbednosti potrebno je da postoji jača kontrola. Teško je obezbediti političku neutralnost, ali smatram da je operativna samostalnost moguća“, rekao je Milosavljević.

      Bivši direktor VBA Svetko Kovač smatra da su rešenja obuhvaćena predloženim modelom dobra, ali da bi pored ovog zakona trebalo doneti i poseban zakon o bezbednosnim proverama, kojim bi se ta aktivnost bolje kontrolisala. 

      „Imali smo jedan period kada je parlamentarna kontrola fenomenalno funkcionisala, jer smo imali kvalitetne i stručne ljude koji su bili veoma motivisani za taj posao. Jako bitno pitanje je uticaji koje vlast vrši na službe i njihov rad“ naglašava Kovač.

      Govoreći o spajanju VBA i VOA, Kovač ukazuje da bi se time unapredila obaveštajna funkcija, ali da je sam proces spajanja veoma osetljivo pitanje.

      „Tu bi se spojile analitika i logistika, dok bi način rada ostao isti. Ima mnogo modela po kojima bi službe mogle da se spoje, ali nama najprihvatljiviji je hrvatski model u koga su dobro integrisane brojne funkcije“, navodi Kovač.

      Neka od rešenja koja predviđa model zakona su unapređenje odredbe o poslovima službi poput bezbednosne zaštite institucija, lica, objekata i prostora od bezbednosnog značaja, razmena podataka sa odgovarajućim službama.

      Model predviđa i da se prilikom izbora direktora službi bezbednosti poštuje mišljenje predsednika Republike, Skupštine Srbije i Saveta za nacionalnu bezbednost, ali i da se on bira na osnovu stručnosti a ne na osnuvu političke pripadnosti ili lojalnosti državnom vrhu.

      Nakon Beograda, Model će biti predstavljen u Nišu, Novom Pazaru i Novom Sadu, a posle toga će se proslediti državnim organima na razmatranje, kako bi eventualno ušao u skupštinsku proceduru, rečeno je na skupu. 

      Organizovanje skupa podržala je Ambasada Kraljevine Holandije kroz projekat „LEGASI - Ka zakonodavnoj reformi bezbednosno-obaveštajnog sistema”, a izradu Modela zakona podržala je Misija OEBS u Srbiji

    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •