•  
    •  
    • Kontakt za medije

    • Za sve informacije o aktivnostima BCBP obratite se saradniku za komunikacije:

      Radomir Cvetković 064/647-9097

      radomir.cvetkovic@bezbednost.org

       

    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    • Kontakt za OCD

    • Ukoliko želite da sarađujete sa BCBP ili mrežama čiji smo članovi, ili želite da najavite svoje aktivnosti, pišite Saši Đorđeviću na mejl

      sasa.djordjevic@bezbednost.org

    •  
    •  
    •  
     
    • Značajan broj žena izložen pretnjama po ličnu bezbednost

    •  
    • Datum: 02. mart 2017.

      Mreža organizacija civilnog društva - Žene, mir i bezbednost i poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković uputili su apel Vladi Srbije da što pre usvoji Nacionalni akcioni plan za sprovođenje Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija tokom diskusije koja je održana 2. marta 2017. godine u Beogradu.

      Ključni razlog za hitnost usvajanja ovog dokumenta je to što je značajan deo žena u Srbiji izložen diskriminaciji i različitim pretnjama po ličnu bezbednost što doprinosi osećanju ličnog straha i onemogućava njihovo puno učešće u demokratskim procesima i reformama, čime se otežava razvoj Srbije kao bezbednog i demokratskog društva za sve građane i građanke, istakla je istraživačica BCBP Maja Bjeloš

      „Organizacije civilnog društva u Srbiji su zalaganjem, deljenjem znanja i iskustva, davanjem preporuka, čak i finansijskim sredstvima podržale sprovođenje NAP-a i dokazale da mogu biti pouzdan partner države. U narednom periodu Mreža namerava da bude partner svim organima i telima državne uprave na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou u cilju lokalizacije NAP-a. Pred lokalnim samoupravama je zadatak da preuzmu veću ulogu i odgovornost za sprovođene NAP-a“, ocenila je Bjeloš.

      Lična bezbednost žena i poštovanje ljudskih prava mora da bude na vrhu političke agende, posebno na lokalnom nivou, izjavila je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

      „Žene još uvek nemaju dovoljno uticaja na donošenje odluka o bezbednosti u svojim zajednicama. Neophodno je osnivanje lokalnih saveta za bezbednost koji će u svoj rad i definisanje prioriteta uključiti žene. Saradnja civilnog društva i države je nužna radi unapređenja bezbednosti žena i zaštite od diskriminaciji i rodno zasnovanog nasilja“, istakla je poverenica.

      Majkl Ujehara, zamenik šefa Misije OEBS u Srbiji, poručio je da će vlasti u Srbiji imati punu podršku ove organizacije u donošenju i sprovođenju NAP-a.

      „Žene mogu imati veliku ulogu u rešavanju bezbednosnih izazova. Stoga, Misija OEBS u Srbiji prepoznaje značaj uključivanja žena i ženskih organizacija u odlučivanje o bezbednosti i podržava inicijative civilnog društva, kao što je Mreža OCD Žene, mir i bezbednost“, istakao je Ujehara.

      Teme koje je Mreža prepoznala kao važne za lokalne zajednice su: sprovođenje rodnih senzitivnih obuka radi unapređivanja postupanja u kriznim i vanrednim situacijama; obezbeđivanje sveobuhvatne pravne zaštite i psihosocijalne podrške devojkama i ženama sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja, posebno onih žena sa iskustvom nasilja u konflikta; prevazilaženje stereotipa i predrasuda prema ženama sa iskustvom nasilja u konfliktu koji uključuje i migrantkinje, azilantkinje, žene izbeglice; sprovođenje, istraživanje i prikupljanje rodno razvrstane statistike; oduzimanje vatrenog oružja počiniocima nasilja prema ženama, seksualno nasilje u konfliktima i njegove posledice, istaknuto je na skupu.

      Drugi deo diskusije bio je posvećen vezi posedovanja vatrenog oružja sa nasiljem prema ženama u Srbiji, kao  i seksualnom nasilju nad ženama kao ratnom zločinu.

      U Srbiji i dalje dominira uverenje da posedovanje oružja stvara osećaj lične bezbednosti a daleko ređe se razume kao pretnja, istakla je Tanja Jakobi, v.d. direktorke Centra za istraživanje javnih politika.

      Ona je dodala da ranjive grupe kao što su žene i mladi imaju drugačiju percepciju u pogledu posedovanja oružja.

      „Iskustva žena iz lokalnih zajednica ukazuju da oružje koje se nalazi u kući izaziva strah kod njih i strah za život dece. Držanje vatrenog oružja u kući predstavlja vanredno otežavajuću okolnost za žrtvu nasilja da preduzme bilo kakvu akciju sa ciljem da se nasilje okonča”, navela je ona.

      Jakobi je pohvalila to što su u novom Zakonu o oružju i municiji znatno pooštreni kriterijumi za posedovanje oružja i navela da podaci sa terena ukazuju da se u skladu sa Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici radi na senzibilizaciji policijskih timova koji će se baviti delovanjem u slučajevima nasilja u porodici.

      „Pred državom i civilnim društvom stoji dilema da li u potpunosti treba posvetiti pažnju preventivi i podizanju kulture u vezi sa upotrebom i držanjem oružja ili treba razmisliti i o dodatnom pooštravanju odredbi, poput uvođenja obaveze da žena ili bivša žena treba da daju saglasnost za držanje oružja”, izjavila je Jakobi.

      Ona je istakla važnost monitoringa primene navedenih zakona na lokalnom nivou i ulogu lokalne samouprave i nevladinih organizacija u stvaranju atmosfere putem kampanja ili javnih poziva za predaju oružja i promovisanjem odgovornog postupanja građana koji legalno poseduju oružje. 

      Direktorka pravnog programa Fonda za humanitarno pravo Milica Kostić izjavila je da seksualno nasilje prema ženama u ratu još uvek predstavlja tabu tema u Srbiji. Ona je istakla da je veoma važno govoriti o ovom problemu jer ima mnogo počinioca koje je potrebno procesuirati i žrtava kojima je potrebna pomoć.

      „Zbog toga što ne postoje precizni podaci o ženama žrtvama silovanja u ratu, često se zanemaruje i umanjuje opseg i ozbiljnost ovog problema. U Srbiji su za sada donete samo dve pravosnažne presude za silovanja izvršena tokom rata u bivšoj Jugoslaviji. Pravosuđe tretira silovanje kao manje ozbiljan zločin, jer ne vide štetne posledice ovog problema po zajednicu“ istakla je Milica Kostić.

      Zbog toga ona smatra da je potrebno ozbiljno menjati ovakvo viđenje problema u društvu i postupanju države budući da silovanje žena u ratu za posledicu može imati uništavanje bračnih i porodičnih veza, povećavanje broja samoubistava, post-traumatski stresni poremećaj - PTSP, nasilje u porodici itd.

      „Posledice zločina po zajednicu treba da budu jedan od kriterijuma za izbor predmeta tužilaštva prilikom procesuiranja ratnih zločina. Naši zakoni i strategije u ovoj oblasti nisu u skladu sa međunarodnim standardima, jer iako je krivično delo silovanje uvedeno u Krivični zakonik, ne postoji definicija silovanja žena kao ratnog zločina“, saopštila je ona.

      Pored unapređivanja pravnog okvira i usklađivanja sa međunarodnim standardima, Kostić je predložila sprovođenje obuka za sudije i tužioce za procesuiranje silovanja u ratu, izdvajanje iz budžeta lokalnih samouprava za naknade štete žrtvama silovanja i objektivno izveštavanje o seksualnom nasilju u ratu u medijima.

      Sve panelistkinje su se složila da je od suštinske važnosti sprovoditi istraživanja i prikupljati rodno razvrstane podatke kako bi imali stvarnu sliku stanja o bezbednosti lokalnih zajednica i lične bezbednosti žena. Skupu je prisustvovao veliki broj predstavnica ženskih organizacija iz cele Srbije, kao i brojni predstavnici državnih institucija, međunarodnih organizacija, diplomatskih predstavništava i medija.

      Diskusija je organizovana uz podršku Misije OEBS u Srbiji u okviru projekta “Konsolidovanje procesa demokratizacije u sektoru bezbednosti” koji finansijski podržava Švedska agencija za međunarodnu razvojnu saradnju (SIDA).

      Izeštaju sa događaja doprineo je stažista BCBP Dušan Stanković

    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •