•  
    •  
    • Kontakt za medije

    • Za sve informacije o aktivnostima BCBP obratite se saradniku za komunikacije:

      Radomir Cvetković 064/647-9097

      radomir.cvetkovic@bezbednost.org

       

    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    • Kontakt za OCD

    • Ukoliko želite da sarađujete sa BCBP ili mrežama čiji smo članovi, ili želite da najavite svoje aktivnosti, pišite Saši Đorđeviću na mejl

      sasa.djordjevic@bezbednost.org

    •  
    •  
    •  
     
    • Građanima Srbije ograničen pristup informacijama o pregovorima sa EU

    •  
    • Datum: 28. mart 2017.

      Izvor: „Medija centar Beograd"
      Izvor: „Medija centar Beograd"
      Javnost nije dovoljno informisana o procesu EU integracija, a Vlada Srbije otežava pristup relevantnim dokumentima organizacijama civilnog društva, glavni su zaključci diskusije koju je organizovao Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) 28. marta 2017. u Medija centru Beograd.

      Na skupu je predstavljeno šestomesečno istraživanje BCBP „Objektivno i pravovremeno informisanje građana o procesu evropskih integracija“. Diskusija je vođena i o poglavljima koja su složena i koja će najduže biti pregovarana sa EU - Poglavlje 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i Poglavlje 24 (Pravda, sloboda i bezbednost) i upućenosti građana u evrointegracije.

      Izvršni direktor BCBP Predrag Petrović je istakao da je Vlada Srbije zvanično opredeljena za uključenost civilnog društa u pregovore oko pristupanja u EU, ali da je od 2015. godine počela da nedovoljno jasnim podzakonskim aktima otežava rad nevladinim organizacijama.

      „Izvršna vlast stalnim izmenama podzakonskih akata onemogućava pristup dokumentima relevantnim za građane. Posebno zabrinjava predlog Uredbe o oblastima naučnih i drugih istraživanja od značaja za odbranu zemlje, koja će imati izrazito negativne posledice po dalje informisanje javnosti“, naglasio je Petrović.

      Šefica kabineta Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Slavoljupka Pavlović ocenila lošom primenu oznake „restriktivno/limite“ prilikom komunikacije državnih organa sa civilnim sektorom.

      „Ustav Srbije propisuje da se samo zakonima može ograničiti pristup informacijama od javnog značaja. Uredbe, zaključci ili podzakonski akti nikako ne mogu biti osnov za odbijanje pravilno upućenog zahteva“, istakla je Pavlović.

      Savetnik ministarke bez portfelja zadužene za evropske integracije Jugoslav Milačić se nije složio sa ocenama da vlada pokušava da ograniči pristup informacijama od javnog značaja zainteresovanim građanima i dodao da problemi u pristupu dokumentima nastaju zbog procedura koje je zahtevala sama Evropska unija.

      „Vlada sarađuje sa Nacionalnim konventom o EU u okviru koga se razmatraju važna dokumenta poput akcionih planova za poglavlja 23 i 24. Ova vrsta komunikacije je jedinstvena u regionu“, izjavio je Milačić.

      Istraživačica BCBP Sofija Mandić je podsetila da je Vlada Srbije usvojila početkom godine zaključke u vezi sa uredbom kojom se ostavlja mogućnost korišćenja oznake „restriktivno“ za povezane akte i do zatvaranja poglavlja. Ona je istakla da se u zaključcima navodi da tako označeni dokumenti nisu dostupni javnosti, što može voditi zloupotrebama.

      Izvor: „Medija centar Beograd"
      Izvor: „Medija centar Beograd"
      Tokom konferencije predstavljena su iskustva organizacija civilnog društva (OCD) u procesu dobijanja informacija o poglavljima 23 i 24. Učesnici su se složili da javnost u Srbiji nije dovoljno dobro informisana o pregovaračkom procesu i da promena mora da bude pokrenuta od strane države.

      Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija je istakao brojne probleme u istraživanju oblasti pokrivenih u okviru Poglavlja 23, a naročito borbe protiv korupcije, kao i izazove komuniciranja nalaza ka građanima.

      „Javnost nije dovoljno informisana o procesu pregovaranja sa EU. Manji je problem što OCD teško dolaze do zvaničnih dokumenata u odnosu na činjenicu da mediji u Srbiji sve ređe prenose vesti o evrointegracijama“, istakao je Nenadić.

      Glavni razlog opadanja interesovanja javnosti za pristupanje EU je upravo neobjektivno informisanje građana, ocenila je Danijela Božović iz Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA).

      „Nije problem samo u medijima. Najdirektniji kanal komunikacije bi trebalo da budu sajtovi državnih institucija, a oni su ili godinama u izgradnji ili neblagovremeno ažurirani. Ovo predstavlja problem i za istraživače iz civilnog društva koji ne mogu da dođu do podataka“, istakla je Božović.

      Izvor: „Medija centar Beograd"
      Izvor: „Medija centar Beograd"
      Petar Žmak iz Građanskih inicijativa i Radne grupe NKEU za Poglavlje 23 je  naveo da se u radu veoma često susreće sa ćutanjem institucija ili ignorisanjem zahteva za pristup informacijama i dodaje da mediji u Srbiji nemaju dovoljno znanja o pregovorima sa EU.

      „Zaboravlja se da je proces pristupanja EU dugotrajni, strateški cilj države, o kome građani ne znaju skoro ništa. Neophodno je u reforme uključiti predstavnike lokalnih vlasti“, zaključio je Žmak.

      Istraživačica BCBP Maja Bjeloš je zaključila da proces pristupanja EU treba da bude „pod kontrolom građana“ i da državna administracija treba da obezbedi mogućnost za obuhvatniju javnu debatu o ovako značajnom pitanju. Dodala je i da je nužno da izvršna vlast zauzme jasniji stav o evrointegracijama koji umesto spoljnopolitičke orijentacije treba da obuhvata pitanja kao što su vladavina prava i funkcionisanje pravne države.

      Konferencija je održana u okviru projekta "Otvoreno o javnim politikama" koji se realizuje se u okviru projekta koji sprovodi Trag fondacija u partnerstvu sa udruženjem CRTANacionalnom koalicijom za decentralizaciju (NKD) i Fondacijom Slavko Ćuruvija, a uz finansijsku podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).

    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •