•  
    •  
    • Kontakt za medije

    • Za sve informacije o aktivnostima BCBP obratite se saradniku za komunikacije:

      Radomir Cvetković 064/647-9097

      radomir.cvetkovic@bezbednost.org

       

    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    • Kontakt za OCD

    • Ukoliko želite da sarađujete sa BCBP ili mrežama čiji smo članovi, ili želite da najavite svoje aktivnosti, pišite Saši Đorđeviću na mejl

      sasa.djordjevic@bezbednost.org

    •  
    •  
    •  
     
    • Neophodno veće učešće civilnog društva u procesu rastrašivanja

    •  
    • Datum: 28. novembar 2017.

      Razbijanje straha predstavlja individualnu odgovornost svakog pojedinca, a civilno društvo kao jedan od najvažnijih instrumenata za mobilizaciju građana mora kroz edukaciju da olakša i poboljša ovaj proces, zaključci su prvog panela konferencije koju je Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) organizovao povodom proslave 20 godina rada, 28. novembra u Dorćol placu.

      Na ovom panelu diskutovalo se o ulozi građanskog društva u procesu post-konfliktnog rastrašivanja, konkretnim problemima koji u građanima izazivaju osećaj straha i potencijalne strategije delovanja organizacija civilnog društva.

      BCBP, ranije Centar za civilno-vojne odnose (CCVO), osnovan je 1997. godine i prva je organizacija civilnog društva u Srbiji specijalizovana za reformu sektora bezbednosti, navela je u uvodnom obraćanju direktorka BCBP Sonja Stojanović Gajić.

      “Ideja osnivača bila je demistifikacija bezbednosti i uspešan civilni nadzor nad službama bezbednosti. Tri strategije na kojima je BCBP zasnovan ostaju izgradnja lične hrabrosti pojedinaca, formalna i neformalna edukacija građana i profesionalaca u sektoru bezbednosti i stvaranje bezbednosne zajednice”, naglasila je Stojanović Gajić.

      Cilj BCBP ostaje mobilizacija celokupnog društva radi opšteg interesa ostvarivanja odgovornosti bezbednosnih institucija, dodala je Stojanović Gajić.

      Lično iskustvo pokušaja zastrašivanja u toku svoje akademske karijere i na samom početku rada CCVO predstavio je jedan od osnivača i predsednik Upravnog odbora BCBP Miroslav Hadžić.

      “Mogućnost kolektivnog rastrašivanja ne postoji ukoliko pojedinac sam ne prevaziđe strah. Smatram da otvoreno iznošenje mišljenja o bezbednosnim temama predstavlja jedini način za prevazilaženje straha, a građani su sada zastrašeni zato što se svako ko iznese svoje mišljenje medijski satire i blati”, navodi Hadžić.

      Uspešna primena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja je u značajnoj meri doprinela rastrašivanju i obaveštavanju građana smatra Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić.

       “Bezbednosne strukture treba da budu u službi građana, da štite državu a ne vlast. Postoji određen napredak u svesti građana, što dokazuje i broj zahteva koji građani podnose kancelariji poverenika. Građani prepoznaju svoja prava i sve više žele da ih koriste, što je veliki pokazatelj napretka. Ljudska i građanska prava su kao mišići, atrofiraju ako se ne koriste”, rekao je Šabić.

      On je dodao i da u uspostavljanju mehanizama kontrole nad strukturama bezbednosti Srbija nije napravila kvalitativan pomak u odnosu na period pre 20 godina.

      Politički pritisak u toku sudskog spora koji je imala sa ministrom unutrašnjih poslova Nebojšom Stefanovićem predstavila je novinarka NIN Sandra Petrušić. Zbog teksta o rušenju u Savamali, ministar unutrašnjih poslova je pokrenuo privatnu tužbu zbog povrede ugleda i časti protiv nje, njenog glavnog urednika Milana Ćulibrka i NIN doo. Viši sud u Beogradu je doneo presudu u njegovu korist, koju je Apelacioni sud u Beogradu kasnije pravosnažno odbio.
      “Situacija u Srbiji jeste bila dramatično lošije u vreme Slobodana Miloševića, ali situacija u medijima nikada nije bila strašnija. Tadašnjem režimu nije bio potreban svaki medij i novinar, a neke institucije su i dalje funkcionisale oslanjajući se na sopstveni integritet”, rekla je Petrušić.

      Sankcija za "prekršaje" protiv režima tokom devedesetih godina prošlog veka bilo je direktno nasilje, a danas su te sankcije ekonomske prirode, zato što se građani po istraživanjima najviše plaše nezaposlenosti i nemaštine, navodi potpredsednica Upravnog odbora BCBP i istraživačica medija u Institutu društvenih nauka u Beogradu Jovanka Matić.

      "Centralizacija ekonomskih tokova je postala norma ne samo u Srbiji već i u svetu. Jedino moguće rešenje problema leži u pospešivanju razvoja racionalnog građanina, koji će se voditi idejom javnog dobra, i koji je svestan da ima podršku organizacija civilnog društva", zaključila je Matić.

      Konferencija “Rastrašivanje: Šta građansko društvo može da učini radi očuvanja odgovornosti sektora bezbednosti u vremenu straha?” organizovana je u sklopu proslave 20 godina postojanja BCBP, prve organizacija civilnog društva na Zapadnom Balkanu specijalizovana za teme bezbednosti.

      Pisanju izveštaja doprineo stažista BCBP Mijat Kostić.

    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •