•  
    •  
    • Kontakt za medije

    • Za sve informacije o aktivnostima BCBP obratite se saradniku za komunikacije:

      Radomir Cvetković 064/647-9097

      radomir.cvetkovic@bezbednost.org

       

    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    • Kontakt za OCD

    • Ukoliko želite da sarađujete sa BCBP ili mrežama čiji smo članovi, ili želite da najavite svoje aktivnosti, pišite Saši Đorđeviću na mejl

      sasa.djordjevic@bezbednost.org

    •  
    •  
    •  
     
    • Unutrašnje pretnje su uzrok straha na Zapadnom Balkanu

    •  
    • Datum: 29. novembar 2017.

      Pretnje po zajednice Zapadnog Balkana dolaze iznutra, spoljni akteri se koriste za zastrašivanje birača, a organizacije civilnog društva trebaju da se znanjem bore protiv ovih narativa, zaključci su drugog panela konferencije koju je Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) organizovao povodom proslave 20 godina rada, 28. novembra u Dorćol placu.

      Drugi panel konferencije bio je posvećen dosadašnjoj saradnji civilnog društva sa državnim organima, percepcijama pretnji u regionu i ulozi građanskog društva u umanjenju bezbednosnih dilema.

      Moramo napraviti razliku između percepcije građana i percepcije vlasti kada govorimo o bezbednosnim izazovima u Albaniji. Dok građani glavne izvore straha povezuju sa unutrašnjim dešavanjima, vlasti teže da odgovornost za pretnje pripišu spoljnim faktorima, kaže izvršni direktor Instituta za demokratiju i medijaciju iz Tirane Sotirać Hroni.

      “Manje od 50 procenata građana Albanije veruje državnim institucijama, a sadašnji predsednik optužuje medije da kreiraju razdor u društvu. Korupcija, zarobljena država, organizovani kriminal, rastući autoritarizam - to su pretnje koje građane zaista zabrinjavaju“, smatra Hroni.

      Istraživačica Analitike iz Skoplja Magdalena Lembovska ističe da su sve partije u Makedoniji koristile međuetničke tenzije kako bi osnažile svoje političke pozicije, kao i da su mediji u ovom procesu često bivali zloupotrebljeni u političke svrhe i na štetu interesa javnosti.  

       “Vlada Nikole Gruevskog je koristila medije da bi skrenula pažnju javnosti sa onoga što je negativno u samom društvu, a upravo na taj način je kreirala brojne pretnje. Sadašnja Vlada Makedonije, sa druge strane, koristi retoriku raštrašivanja i vrlo je pažljiva da ne učini nešto zbog čega bi je poredili sa prethodnim režimom“, navodi Lembovska.

      Korupcija je dominantan uzrok nesigurnosti i na Kosovu, dok političari ovu pretnju umanjuju i govore da je to samo pogrešna percepcija stanovništva, navodi i Florian Ćehaja, izvršni direktor i jedan od osnivača Kosovskog centra za bezbednosne studije.

      “Političari tvrde da je korupcija samo stvar percepcije stanovništva, do istraživanja javnog mnjenja imenuju korupcij, spoljnopolitička pitanja i ekstremizam kao tri najvažnije bezbednosne pretnje. Vladavina prava u celom regionu ugroženo je delovanjem stabilokrata, koje Evropska unija podržava u strahu od novih međuetničkih sukoba“, navodi Ćehaja.

      Međunarodna zajednicu se, prema njegovom mišljenju, samo pretvarala da rešava problem korupcije, koji se poslednjih godina uvećao, što je izazvalo visok stepen nepoverenja građana prema misiji EULEKS.

      Sagovornici su se složili da je uloga organizacija civilnog društva i dalje veoma važna za nadzor nad sektorom bezbednosti na Zapadnom Balkanu, naročito u izgradnji integriteta i odgovornosti u vremenu zastrašivanja. 

      Konferencija “Rastrašivanje: Šta građansko društvo može da učini radi očuvanja odgovornosti sektora bezbednosti u vremenu straha?” organizovana je u sklopu proslave 20 godina postojanja BCBP, prve organizacija civilnog društva na Zapadnom Balkanu specijalizovana za teme bezbednosti.

      Pisanju izveštaja doprinela stažistkinja BCBP Katarina Anđelković.

    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •