Vesti iz BCBP, Nova Strategija nacionalne bezbednosti jača ulogu predsednika u sistemu bezbednosti
  •  
    •  
    • Kontakt za medije

    • Za sve informacije o aktivnostima BCBP obratite se saradniku za komunikacije:

      Radomir Cvetković 064/647-9097

      radomir.cvetkovic@bezbednost.org

       

    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    • Kontakt za OCD

    • Ukoliko želite da sarađujete sa BCBP ili mrežama čiji smo članovi, ili želite da najavite svoje aktivnosti, pišite na:

      office@bezbednost.org

    •  
    •  
    •  
     
    • Nova Strategija nacionalne bezbednosti jača ulogu predsednika u sistemu bezbednosti

    •  
    • Datum: 08. maj 2018.

      dr Igor Novaković, Jelena Pejić, Tanja Jakobi,  dr Filip Ejdus, dr Marko Savković, Anđa Petković, Goran Tepšić
      dr Igor Novaković, Jelena Pejić, Tanja Jakobi, dr Filip Ejdus, dr Marko Savković, Anđa Petković, Goran Tepšić

      Nacrt Strategije nacionalne bezbednosti ukazuje na srozavanje demokratske civilne kontrole nad sistemom bezbednosti i dalje zarobljavanje države, a državocentrični pristup bezbednosnim pretnjama zanemaruje potrebe građana, istaknuto je na događaju koji je Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) organizovao kao doprinos javnoj raspravi o nacrtima Strategije nacionalne bezbednosti i Strategije odbrane 8. maja 2018. godine u Beogradu.

      Zaključci i preporuke sa stručne rasprave biće poslati Ministarstvu odbrane u procesu javne rasprave o nacrtima strategija, koja je otvorena do 15 maja.

      Istraživačica BCBP Jelena Pejić ukazala je na ključne promene nacrta Strategije nacionalne bezbednosti u odnosu na važeću Strategiju iz 2009. godine.

      „Predočena struktura sistema nacionalne bezbednosti sasvim izostavlja ulogu kontrole, te u njoj nema mesta za sudove, tužilaštva i nezavisne nadzorne organe. Simptomatičan je i izostanak pasusa koji navodi da svi ministri, kao i sve čelnici tri službe bezbednosti, dostavljaju Narodnoj skupštini i Vladi izveštaj o stanju nacionalne bezbednosti iz svog delokruga,“ istakla je Pejić.

      Novom Strategijom nacionalne bezbednosti jača uloga predsednika, a menja se i pozicija Saveta za nacionalnu bezbednost, koji je koordinaciono telo, a prema Strategiji prelazi u upravljački deo sistema gde mu nije mesto, ocenila je Pejić.

      „Predsednik Srbije do sada mogao da ukazuje na određene probleme i pokreće njihovo rešavanje, a sada se predviđa da objedinjuje i usmerava funkcionisanje celog bezbednosnog sistema, što je bila funkcija Vlade. Tako postaje vidljivo kako se legitimiše realno pomeranje fokusa političke moći i kada je reč o sistemu nacionalne bezbednosti,“ rekla je Pejić.

      Značajan problem predstavlja i uklanjanje načela političke neutralnosti, profesionalnosti i nepristrasnosti iz nacrta Strategije, istakla je istaživačica BCBP.

      „Kao odgovor na globalno i regionalno bezbednosno okruženje opisano Strategijom uvodi se koncept „totalne odbrane“, što je tipično za vojno neutralne zemlje koje nemaju podršku partnera u slučaju napada. Međutim, nije jasno određeno šta opravdava ovakav zaokret u Srbiji niti je sam koncept jasno definisan“, ukazala je Pejić i kritikovala odsustvo diskusije o predloženom konceptu totalne odbrane pošto ona podrazumeva veće angažovanje svih građana, a potencijalno i ponovno uvođenje obaveznog vojnog roka.

      Sistem nacionalne bezbednosti treba da ima mesto i u Ustavu

      Iako Strategija nacionalne bezbednosti nije normativni akt, veoma je važno šta se u njoj nalazi jer je za sada jedino mesto na kome je definisan i imenovan sistem nacionalne bezbednosti. Međutim, svrhe, načela i akteri sistema bezbednosti i njihova koordinacija bi trebalo da budu uređeni posebnim zakonom, kao i Ustavom, zaključila je Pejić.

      „Ključna veza sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske Unije je najsvetlija tačka, pogotovo u Strategiji odbrane, ali i tu stvari ne stoje dobro“ istakao je programski direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost Marko Savković.

      Govoreći o ključnim promenama u oba strateška dokumenta Savković je naglasio da Kosovo generalno diktira sadržaj strategija, ali i da duhom jezika odiše sumnja u sposobnost države da se nosi sa posledicama migrantskih kriza i pogoršanjem odnosa u regionu.

      Goran Tepšić, asistent na Fakultetu političkih nauka i saradnik Centra za studije mira dodao je da u nacrtima strateških dokumenata pokušaj otcepljenja Kosova je i dalje predstavljen kao osnovni rizik po bezbednost, što je „ponavljanje narativa kojem je istekao rok trajanja“, ocenio je Tepšić.

      Strategija uvodi regionalne probleme, ali nema regionalni pristup, jer region ne posmatra kao bezbednosni kompleks gde države zavise jedne od drugih, naveo je asistent na FPN.

      „Strategija ne prepoznaje da u regionu postoje neuspele države i da one predstavljaju konstantni hronični problem po bezbednost, rekao je Tepšić. Stabilnost ne može da se gradi na osnovu ličnih odnosa nosilaca državnih funkcija, već se mora raditi na izgradnji država, a neke nisu ni blizu da ispune sve kriterijume državnosti“, istakao je Tepšić.

      Tepšić je zaključio da je „zbunjujuća nekoherentnost šest nacionalnih interesa“ navedenih u nacrtima strateških dokumenata, koji su, po njegovoj oceni, čak i međusobno isključivi.

      dr Marina Blagojević Hughson
      dr Marina Blagojević Hughson

      Strategija nacionalne bezbednosti bez dugoročne perspektive

      Direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) Igor Novaković je ocenio da je nacrt Strategije „dokument trenutka, a ne vizije“, i da mapira trenutne aktivnosti umesto da pruža koherentnu viziju budućnosti.

      „Za aktuelnu javnu raspravu o nacrtima Strategije nacionalne bezbednosti i Strategije odbrane predviđeno je premalo vremena. Javnoj raspravi bi trebalo da prethodi inkluzivni pristup konsultacijama da bi se svrha strategija približila stanovništvu i sa partnerima komuniciralo o pretnjama i rizicima, naglasio je Novaković.

      ,,Strategija načelno jeste usklađena sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, ali ako se čita ceo tekst, reference na evropske integracije se ne javljaju dosledno,“ naveo je Novaković. U oblastima migracija, energetike, sajber bezbednosti, EU se uopšte ni ne pominje.

      Šta znači vojna neutralnost za Srbiju?

      Novaković je ukazao da se nacrtima strateških dokumenata vojna neutralnost usvaja kao koncept, ali da Srbija nema politiku istinske neutralnosti. Nije iskorišćena prilika da se ovim strateškim dokumentima objasni šta vojna neutralnost jeste i ostalo se na istom polazištu kao i 2009. kada je doneta važeća Strategija nacionalne bezbednosti.

      Koncept neutralnosti naveden u nacrtima strateških dokumenata omogućava učestvovanje u  Partnerstvu za mir i saradnju sa EU, tako da se on u praksi svodi samo na neulazak u NATO i Organizaciju ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), obrazložio je Novaković. Istakao je da je interesantno da je saradnja sa NATO navedena kao interes, dok je saradnja sa ODKB definisana kao opredeljenje. Navedeno je da će neutralnost otkloniti mogućnost vojne agresije, ali bez drugih preduzetih koraka to nije garancija zaštite od spoljnih napada, upozorio je Novaković.

      Anđa Petković, projektni menadžer Centra za evroatlantske studije kritikovala je činjenicu da je Vojna vojna neutralnost Srbije proglašena 2007. u samo jednoj rečenici Rezolucije Narodne skupštine o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka, bez javne rasprave. Koncept vojne neutralnosti je održiv u okvirima politike koju Srbija trenutno vodi ako se jasno artikuliše u Ustavu, Strategiji spoljne politike koju je neophodno doneti, kao i drugim dokumentima, uz analizu obaveza Srbije u okviru ZBSP i uključivanje u plan budžeta Vojske, obrazložila je Petković.

      Neutralnost ne znači odsustvo stava o pretnjama, posebno jer je pristupanje EU prepoznato kao nacionalni interes u nacrtima strateških dokumenata, Petković je zaključila.

      Fokus na bezbednosti države, a ne građana

      Izvršna direktorka Centra za istraživanje javnih politika Tanja Jakobi naglasila je državocentrični pristup bezbednosnim pretnjama prisutan u nacrtima strateških dokumenata, smatrajući da se na taj način umanjuje značaj pretnji koji utiču na svakodnevni život građana.

      Jakobi je ocenila da nije dovoljno što se u dokumentu samo spominje „subjektivna bezbednost građana“ bez detaljnijeg obrazloženja metoda za njeno utvrđivanje. Dodala je da je dobro što je pojam bezbednosti proširen s vojne i na ekonomsku, energetsku, socijalnu i eklološku bezbednost. Međutim, temi pretnje od siromaštva nije data veća pažnja iako predstavlja uzrok migracija iz Srbije, kao i radikalizacije. Pitanje imigracija se tretira kao bezbednosno pitanje, dok se u realnom dnevnopolitičkom kontekstu sagledava kao humanitarno, zaključila je Jakobi.

      Na kraju, Jakobi je kritikovala izostavljanje pretnje od ilegalnog posedovanja vatrenog oružja kao veliki propust, naročito s obzirom na zloupotrebu vatrenog oružja za nasilje u porodici.

      Narušavanje ustavnih principa novim zakonima u oblasti bezbednosti

      U stručnoj raspravi učestvovala je i pomoćnica generalnog sekretara Kancelarije poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Slavoljupka Pavlović. Ukazala je na problematične predloge izmena Zakona o odbrani kojima se određeni podaci u nadležnosti Ministarstva odbrane u potpunosti izuzimaju iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama. Tako se narušavaju ustavni principi jedinstvenog pravnog poretka, te koji glase da dostignut nivo ljudskih prava ne sme da se snižava i da je Vojska pod demokratskom i civilnom kontrolom, upozorila je Pavlović.

      Slavoljupka Pavlović
      Slavoljupka Pavlović

      Posledice primene Strategije u praksi

      Goran Tepšić i Tanja Jakobi rekli su da ono što stoji u tekstovima strateških dokumenata nema izglede da bude primenjeno u praksi, a Marko Savković je dodao da Srbija nije zemlja čija je visoka politika određena strategijama i da se prioriteti sutra mogu promeniti. Istraživačica BCBP Jelena Pejić zaključila je da ukoliko strateški dokumenti budu stupili na snagu u ovoj formi, ići će se ka daljem zarobljavanju države i nazadovanju demokratske i civilne kontrole.

    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •