•  
    • Kontakt za medije

    • Za sve informacije o aktivnostima BCBP obratite se saradniku za komunikacije:

      Radomir Cvetković 064/647-9097

      radomir.cvetkovic@bezbednost.org

       

    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    • Kontakt za OCD

    • Ukoliko želite da sarađujete sa BCBP ili mrežama čiji smo članovi, ili želite da najavite svoje aktivnosti, pišite na:

      office@bezbednost.org

    •  
    •  
    •  
     
    • Komšijski policajac za veće poverenje u policiju

    •  
    • Datum: 20. novembar 2018.

      Veća transparentnost o zapošljavanju i napredovanju u policiji i jačanje profesionalne komunikacije policije sa medijima i građanima potrebni su za povećanje poverenja u ovu instituciju, glavni je zaključak debate koju je BCBP organizovao 20. novembra 2018. u Nišu.

      Zakon o policiji iz 2016. godine uveo je obavezne konkurse za zasnivanje radnog odnosa i napredovanje u policiji, ali je ovogodišnjim izmenama ovo dobro rešenje izmenjeno.

      Istraživač BCBP Saša Đorđević naveo je da se sada radna mesta u Ministarstvu unutrašnjih poslova mogu popuniti bez konkursa i da ministar unutrašnjih poslova ima znatna ovlašćenja u upravljanju ljudskim resursima.

      Istraživanje BCBP pokazalo je da građani juga Srbije ne veruju da se do posla u policiji dolazi pošteno.

      „Skoro polovina ispitanih veruje da se do posla dolazi političkim vezama, za trećinu su  prijateljske i rodbinske veze najznačajnije, dok samo 15% ima poverenja u javne konkurse”, naveo je Đorđević.

      Policija treba da bude servis građana

      Milan Stefanović iz Centra za razvoj građanskog društva Protecta naveo je da je policija profesionalnija danas nego devedesetih, ali i da je daleko od toga da bude u potpunosti okrenuta građanima.

      Kao jedan od osnovnih problema ističe centralizaciju unutar Ministarstva unutrašnjih poslova i to što sve odluke dolaze direktno iz Beograda.

      „Ne postoji koncept u kome se građani pitaju koji su najveći bezbednosni problemi u zajednici, u koga imaju poverenje da će te probleme da reši ili šta vide kao najefikasniji način za komunikaciju sa policajcima u vezi sa tim. Sve dok ne vidim tako nešto, ne vidim ni mogućnost da policija bude servis građana. Policija treba profesionalno da radi svoj posao, ali mora da bude bliska građanima. Nama je potreban ’komšijski policajac’ koga svi prepoznaju i u koga imaju poverenja da će da reši problem”, rekao je Stefanović.

      Prethodni načelnik Niške policije Ninoslav Mitić istakao je da je Niš imao „rejonske” policajce do devedesetih godina kada je bio mnogo manji grad nego danas i kada je broj zaposlenih u policiji bio veći nego danas.

      Zahteve građana za rejonskim policajcima koji bi kao pozornici bili svuda po gradu tumači kao nemoguće zbog manjka čuvara reda.

      Ipak, Mitić smatra da je Niš bezbedan grad. Naveo je da bezbednosne rizike u Nišu policija rešava auto-patrolama, reagovanjem na pozive građana i stalnim prisustvom na skupovima gde postoji bezbednosni rizik.

      Da policija u Nišu dobro radi svoj posao, ali da nema dovoljno policajaca na ulicama smatra i Žarko Ranković, predsednik Skupštine opštine Medijana i bivši član Saveta za bezbednost grada Niša.

      „Policajac u zajednici ili rejonski policajac je dobra zamisao jer bi osoba na takvoj poziciji mogla najbolje da poznaje bezbednosnu situaciju, izazove i probleme u određenom delu grada. Gradske strukture bi trebalo da vrše pritisak na Ministarstvo unutrašnjih poslova da se poveća broj policajaca u Nišu”, navodi Ranković.

      Kontinuitet, poverenje i dvosmerna komunikacija

      Da je kontinuitet veoma značajan faktor za bezbednost naveo je Igor Vojinović, gradski većnik i član Saveta za bezbednost grada Niša.

      U svim institucijama čiji rad je značajan za bezbednost ne bi trebalo da dolazi do čestih promena zaposlenih. Dodao je da profesionalci koji poseduju znanja i komunikacione veštine i koji su adekvatno opremljeni moraju da se zadrže u institucijama tokom vremena, umesto čestih promena na pozicijama.

      Govornici su se saglasili da na percepciju rada policije značajno utiču mediji i da treba izbegavati senzacionalističko izveštavanje.

      Danijela Vučić, direktorka Medija i reform centra iz Niša istakla je da je za veće poverenje građana u policiju neophodno uspostaviti dvosmernu komunikaciju.

      Na značaj transparentnosti i bolju komunikaciju sa građanima ukazao je i Aleksandar Stankov, zamenik glavnog urednika Južnih vesti.

       „Transparentniji rad policije ide ruku pod ruku sa profesionalnošću. Ranije su u Nišu postojale redovne konferencije za medije na kojima su novinari mogli da dobiju odgovore na pitanja o radu policije. To se vremenom pretvorilo u slanje saopštenja medijima, a danas je i to izmenjeno. Ako nekad dobijemo saopštenje, dobijemo ga iz Beograda, a sva naša pitanja koja postavljamo policijskoj upravi u Nišu se prosleđuju u Beograd. Često ostanemo bez odgovora”, naglasio je Stankov.

      Da li su građani Niša bezbedni?

      Stankov je doveo u pitanje transparentnost rada policije, edukaciju portparola policije, kao i same ocene o bezbednosti Niša, podsećajući na talas paljenja automobila političarima i policajcima u Nišu, gde je poslednja meta ovakvog napada nedavno bio zamenik načelnika BIA.

      „Ne mogu da kažem da živim u bezbednom gradu kad to imam na umu. Posebno što nijedan od tih slučajeva faktički nije rešen. Nemam informaciju šta se sa tim slučajevima desilo ni kao novinar ni kao građanin”, rekao je Stankov.

      Predstavnici institucija podvukli su da su građani Niša bezbedni, s obzirom na smanjenu stopu kriminala i veoma mali broj ubistava u prethodnom periodu.

      Publika koja je učestvovala u diskusiji nakon debate nije se složila s ocenom da je Niš bezbedan grad, navodeći brojne nerešene slučajeve paljenja automobila kao primere.

      Diskusija „Zašto su građanima potrebni profesionalci u policiji”je deo zajedničkih napora Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD), Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) i  Partnera za demokratske promene, u saradnji sa Centrom za razvoj građanskog društva PROTECTA, da podstaknu veće učestvovanje građana u odlučivanju na lokalnom nivou kroz projekat „Građani imaju moć” koji podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Stavovi izraženi na lokalnoj debati isključivo su stavovi izlagača i ne odražavaju stavove USAID-a.
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •