•  
    •  
    • Kontakt za medije

    • Za sve informacije o aktivnostima BCBP obratite se saradnici za komunikacije:

      Dragana Belanović 064/647-9097

      dragana.belanovic@bezbednost.org

       

    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    • Kontakt za OCD

    • Ukoliko želite da sarađujete sa BCBP ili mrežama čiji smo članovi, ili želite da najavite svoje aktivnosti, pišite na:

      office@bezbednost.org

    •  
    •  
    •  
     
    • Depolitizovati sektor bezbednosti na Balkanu

    •  
    • Datum: 27. mart 2012.
      Ostvaren je bitan napredak u reformi sektora bezbednosti u regionu, ali i dalje postoje mnogi izazovi poput politizacije, kriminalizacije i nedovoljne civilne kontrole u praksi, ocenjeno je na okruglom stolu kojim je promovisan "Almanah o nadzoru sektora bezbednosti na Zapadnom Balkanu".

      Politizacija

      Istraživači iz sedam „think-thank“ organizacija su prilikom prezentacije Almanaha fokus usmerili na najveće rizike u bezbednosnom sektoru u svojim sredinama. Izvršni direktor BCBP-a Predrag Petrović je kao problem u Srbiji izdvojio to što nije uređena oblast privatnog obezbeđena, ukazavši da zakon o tome ne postoji od 1993. godine.

      “To izaziva čitav niz problema kako za sam sektor, tako i za bezbednost građana i celog društva. Jedna od glavnih negativnih posledica je politizacija sektora privatne bezbednosti. Kao što kaže jedan menadžer privatne bezbednosti, kojeg sam imao prilike da intervjuišem, svaka veća partija u Srbiji ima svoju firmu za obezbeđenje i koristi je za različite svrhe. Ne treba biti previše maštvovit da bi se pretpostavilo da ih koriste za političku, ali i ekonomsku špijunažu”, kazao je Petrović i istakao visoku kriminalizaciju privatnih bezbednosnih kompanija, kao i veliko nezadovoljstvo radnika u ovom sektoru veoma niskim platama.

      I istraživač CEDEM iz Podgorice Rajko Radović je rekao da u Crnoj Gori problem predstavlja politizacija sektora bezbednosti na svim nivoima. Taj uticaj je, prema njegovim rečima, vidljiv i na mehanizmima koji treba da se bave kontrolom.

      Od "nule" do EU

      Generalni sekretar CSS iz Sarajeva Denis Hadžović naveo je da je BiH prošla posebno težak put u izgradnji bezbednosnih institucija ali da je uspela da napravi kvalitativni iskorak. Njegov kolega iz prištinskog KCSS Florija Ćehaja rekao je da se u sektoru bezbednosti na Kosovu krenulo "od nule", odnosno od osnivanja institucija, a da problem stvaraju veliki politički uticaj i nasleđe rata.

      “Glavni problem je zloupotreba finansija, a problem predstavljaju i nedržavni akteri, kao i sumnjive privatne ogranizacije za obezbeđenje”, rekao je on i ocenio da na Kosovu generalno postoji poverenje u institucije bezbednosti i to svih zajednica.

      Sa druge strane, istraživač IMO iz Zagreba Sandro Knezović ističe da su standardi u nadzoru sektora bezbednosti u Hrvatskoj i pored prostora za poboljšanje na zadovoljavajućem nivou, ali da se zbog prirode te oblasti mora biti oprezan. On je naveo da su se ozbiljne promene u sektoru bezbednosi desile prilikom njenog uključivanja u evroatolanstke sturkture.

      "Očito je da je zemljama regiona često potreban pritisak spolja za reofrme", zaključio je Knezović.

      Primeniti standarde u praksi

      Predstavnik IDM iz Tirane Arjan Dirmiši ukazao je da je Albanija, koja je članica NATO, gotovo pet puta smanjila snage bezbednosti, a da izazov predstavlja primena standarda. Problem u tom sektoru Albaniji predstavlja uticaj neformalnih centara moći, rekao je on i dodao da su potrebne značajne promene u zakonodavstvu.

      Istraživač Analitike is Skoplja Andreja Bogdanovski rekao je da Makedonija ispunjava zahteve o kontroli sektora bezbednosti, ali da se u praksi suočava sa problemima. Kao probleme je izdvojio prekomernu upotreba sile u reagovanju policije i nejasne nadležnosti i postupke bezbednosno-informativne službe.

    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •