•  
    • Kontakt za medije

    • Za sve informacije o aktivnostima BCBP obratite se saradnici za komunikacije:

      Dragana Belanović 064/647-9097

      dragana.belanovic@bezbednost.org

       

    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    • Kontakt za OCD

    • Ukoliko želite da sarađujete sa BCBP ili mrežama čiji smo članovi, ili želite da najavite svoje aktivnosti, pišite na:

      office@bezbednost.org

    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2011
          • Bezbednost na lokalnom nivou: da li su žene (ne)bezbednije od muškaraca?

          • Koji su najvažniji bezbednosni problemi u gradovima i opštinama istočne, južne i centralne Srbije? Da li ti problemi različito pogađaju žene i muškarce? Na koji način tela lokalne samouprave se mogu uključiti u njihovo rešavanje? Na koje načine opštinska tela za rodnu ravnopravnost i bezbednost mogu sarađivati? Ovo su samo neke od tema o kojima su razgovarali predstavnici opštinskih tela za rodnu ravnopravnost i bezbednost, policije i tužilaštva u Zaječaru (10.11.2011.), Nišu (11.11.2011.) i Kraljevu (15.11.2011.), a u sklopu konsultacija koje su organizovali BCBP i Stalna konferencija gradova i opština (SKGO), u saradnji sa OEBS Kancelarijom za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR).

        • Učesnici seminara u Zaječaru su se složili kako je model policije u zajednici dobar primer saradnje

          NIŠ

          Trgovina ljudima je bezbednosni problem o kome građani ne znaju dovoljno

          Učesnici konsultacija u Nišu (predstavnici opštinskih tela iz Paraćina, Aranđelovca, Vranja i Niša) kao glavne bezbednosne probleme u svojim opštinama izdvojili su trgovinu ljudima, nasilje u porodici, vršnjačko nasilje i diskriminaciju (posebno žena iz manjinskih grupa). Pored ovih problema, učesnici su istakli i narkomaniju, huliganizam, nasilje na ulici i pse lutalice.

          Trgovina ljudima je posebno istaknuta kao bezbednosni problem u Vranju i susednim opštinama, koje se nalaze u blizini administrativne linije sa Kosovom. Sve češće se dešava da su žrtve trgovine deca, posebno ona iz marginalizovanih grupa. S druge strane, na lokalnom nivou među građanima postoji nizak nivo svesti o ovim problemima, pa je potrebno raditi na edukaciji, kako roditelja, tako i dece u školama, a u saradnji sa policijom, centrima za socijalni rad, lokalnim medijima i organizacijama civilnog društva. Učesnici su kao moguće rešenje ovog problema predložili formiranje posebnog lokalnog tima, koji bi činili predstavnici svih navedenih institucija.

          Oblik trgovine ljudima o kome se u javnosti malo zna predstavlja rad devojaka u ugostiteljskim objektima i buticima „na crno“, koje ni posle nekoliko meseci rada ne bivaju plaćene. „Gazde“ potom kreću da ih ucenjuju, obećavajući im da će im dati novac, ukoliko pristanu na seksualni odnos sa njima. Pošto te devojke uglavnom dolaze iz siromašnih porodica, one na ucenu pristaju. Nakon nekoliko meseci iskorišćavanja, „gazda“ saopštava devojci da mu više ne treba, ali da ima „prijatelje“ kojima može koristiti, te na taj način prisljava devojku na prostituciju.
          Ovaj primer je iznela jedna od učesnica konsultacija, ukazujući da i u slučaju da se odvaži da prijavi zlostavljača, devojka mora da svedoči u policiji, tužilaštvu, centru za socijalni rad. Na kraju, žrtva treba i da se suoči sa počiniocem na sudu, zbog čega žrtve često odustaju od tužbe, a tu je i strah da će se o tome saznati u zajednici.

          Diskutujući o mehanizmima zaštite žena od nasilja, učesnici su predložili da se na lokalnom nivou formira mulitidisciplinarni tim za borbu protiv nasilja nad ženama, u čijem sastavu bi bili predstavnici svih relevantnih institucija i tela (policija, tužilaštvo, centri za socijalni rad, komisija za rodnu ravnopravnost, itd.). Pri tome je potrebno raditi i na edukaciji medija, koji često iszveštavaju senzacionalistički o slučajevima nasilja u porodici, ne vodeći računa o zaštiti žrtava.U drugom delu konsultacija, učesnici su imali priliku da čuju više o Nacionalnom akcionom planu (NAP) za primenu Rezolucije 1325 SB UN u Srbiji. Iako je ovaj dokument usvojen u decembru 2010. godine, o njegovom sadržaju i sprovođenju vrlo malo se zna na lokalnom nivou. Zato se razgovaralo o načinima na koje se opštinska tela za rodnu ravnopravnost i bezbednost mogu uključiti u kampanje za povećanje zastupljenosti žena u institucijama u sektoru bezbednosti, veće uključivanje žena u procese donošenja odluka i formulisanje prioriteta bezbednosne politike, zaštitu od svih vidova nasilja i pružanje medijske podrške aktivnostima za sprovođenje NAP.

          Na panelu o uspešnim modelima saradnje za rešavanje bezbednosnih problema na lokalnom nivou, govorila je Marija Srdić, direktorka Centra za podršku ženama iz Kikinde. Ona je predstavila modele saradnje opštinskih tela za rodnu ravnopravnost, tela za bezbednost i institucija u sektoru bezbednosti, koji je uspostavljen u nekoliko opština u Vojvodini. Posebno je istakla primer međuopštinske saradnje oko nasilja u porodici, koja je uspostavljena između šest vojvođanskih opština.

           

          KRALJEVO

          Nasilje u porodici je najveći bezbednosni problem


          Nasilje u porodici najviše pogađa žene, pogotovo žene iz marginalizovanih društvenih grupa. Koordinaciju aktivnosti usmerenih ka rešavanju ovog problema bi trebalo da vrši opštinski savet za bezbednost, a ukoliko to telo nije formirano tu ulogu bi moglo da preuzme telo za rodnu ravnopravnost. Ipak, rešavanjem ovog problema do sada su se više bavile organizacije civilnog društva, pa bi zato opštinska tela trebalo da preuzmu veću inicijativu.

          Pozitivan primer izveštavanja medija o temama iz oblasti rodne ravnopravnosti, predstavlja privatna TV stanica u Kruševcu, koja promotivni spot Uprave za rodnu ravnoparvnost o ravnoparvnosti žena i muškaraca emituje devet puta dnevno. U Trsteniku, Komisija za rodnu ravnopravnost je u saradnji sa urednicom lokalne medijske kuće dogovorila da jedan termin nedeljno bude posvećen temama iz oblasti rodne ravnoparavnosti.

          Slično kao i u Zaječaru, učesnici konsultacija u Kraljevu (predstavnici opštinskih tela iz Užica, Čačka, Ivanjice, Trstenika, Kragujevca, Tutina, Kruševca, Rače i Kraljeva) kao najveći bezbednosni problem u svojim opštinama izdvojili su nasilje u porodici i vršnjačko nasilje.

          Kada je reč o većem uključivanju žena u procese donošenja odluka, učesnici su se saglasili da je potrebno da se tela za rodnu ravnopravnost aktivnije uključe u procese donošenja lokalnih strategija i odluka. Zato je potrebno da uspostave saradnju sa ostalim akterima na lokalu, kako bi prikupili što više informacija.

          Priredila: Gorana Odanović

        • Tagovi: lokalna zajednica, ljudska bezbednost, rod i bezbednost, reforma sektora bezbednosti, seminar, javna rasprava, Gorana Odanović, Maja Bjeloš
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •