Kovidokratija u predizbornom procesu – analiza narativa o pandemiji u funkciji zarobljavanja države

Kriza izazvana pandemijom COVID-19 ogolila je u Srbiji autoritarne tendencije, kako u državi, tako i društvu, učinivši vidljivim obim i zamah zarobljavanja države. Koliko je taj proces zarobljavanja uzeo maha najbolje se vidi po načinu na koji su institucije i organi donosili odluke tokom upravljanja pandemijom, kao i koje su odluke donosili. Prošlo je 26 meseci od prvog slučaja zaražavanja virusom korona u Srbiji i od uvođenja vanrednog stanja koje je trajalo dva meseca. Od tog perioda pa do danas donosile su se odluke  s ciljem suzbijanja širenja virusa, ali bez uvažavanja mišljenja i saveta stručnjaka i eksperata u ovoj oblasti (epidemiologa, virusologa i imunologa). Odluke su se donosile u zavisnosti od političkih interesa vladajuće elite.

Prvih godinu i po dana od izbijanja pandemije centralni narativ, koji nameće vlast, jeste da se država i društvo nalaze u ratu. Svi elementi diskursa o ratu bili su primetni u izjavama javnih funkcionera, pa i stručnjaka – postoji neprijatelj koji mora da se pobedi (virus), usvajaju se vanredne mere poput policijskog časa, nameće se priča o lekarima kao borcima na prvoj liniji fronta, a takođe se biraju i saveznici u tom ratu. Narativ o ratu kao dominantni diskurs borbe protiv epidemije dao je legitimitet nosiocima najviših javnih funkcija da donose najbitnije odluke u upravljanju pandemijom – upravo je to omogućilo predsedniku Republike ili predsednici Vlade da donose i saopštavaju najbitnije odluke u vezi sa ovim „ratom“, dok su se stručnjaci i eksperti postavili na margine u procesu odlučivanja. Najzad, najviši funkcioneri su pozvani da proglašavaju pobedu u ratu, a pobedu nad pandemijom je vladajuća stranka proglašavala dva puta, i to uvek pred održavanje izbora – prvi put u maju mesecu 2020. godine, a drugi put u martu 2022. godine. Međutim, tokom jeseni 2021. godine narativ o ratu kao dominantan u kontekstu pandemije zamenjen je tišinom i ćutanjem, priča o pandemiji je marginalizovana, što je naročito bilo ispoljeno u periodu pred održavanje izbora u aprilu 2022. godine.

U ovoj analizi će biti istraženi dominantni narativi o pandemiji i na koji način su oni uticali na proces zarobljavanja države u periodu od druge polovine 2021. godine pa sve do 3. aprila 2022. godine, kada su se održali parlamentarni i predsednički izbori u Srbiji.

Izradu publikacije finansijski je podržala Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED). Za sadržaj odgovornost snosi jedino Beogradski centar za bezbednosnu politiku.