PUBLIKACIJA: Radna studija

Predlozi za reformu policije u susret izradi Zakona o unutrašnjim poslovima

Kako unaprediti tekst povučenog Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima da bi se srpska policija efektivno uhvatila u koštac sa hroničnim problemom politizacije? Odgovor na ovo pitanje dali smo u novoj publikaciji koalicije prEUgovor, čiji je BCBP član.

Uskoro će proteći tačno 20 godina od kada je Misija OEBS formulisala principe reforme policije u Srbiji i Crnoj Gori kroz princip 3 „D“ koji označava decentralizaciju, demilitarizaciju i depolitizaciju. Ostavljajući prve dve stavke po strani, cilj ovog teksta jeste da se bavi poslednjom, depolitizacijom, u kontekstu trenutnih reformi policije koje se vode u okviru pristupnih pregovora Srbije i Evropske unije, a sve u vezi sa izradom novog Zakona o unutrašnjim poslovima čije usvajanje se očekuje do kraja 2022. godine.

Naime, iako su protekle dve decenije od tada, deluje da je od 3 „D“ najmanje napretka napravljeno u oblasti depolitizacije, tj. iskorenjivanja toksičnog uticaja koje politika ima na operativni rad policije. Ovaj problem redovno ističe i Evropska komisija u svojim godišnjim izveštajima za Srbiju, s obzirom da se na njega odnosi i jedno od prelaznih merila u okviru Poglavlja 24, na čije se ispunjavanje Vlada Srbije obavezala kroz Akcioni plan za ovu oblast još 2016. godine.

Trenutno važeći Zakon o policiji je usvojen 2016. i dva puta izmenjen 2018. godine – Narodna skupština je prve izmene i dopune usvojila 22. marta 2018. (Sl. glasnik RS, br. 24/2018), a druge 9. novembra iste godine (Sl. glasnik RS, br. 87/2018). I tada su propuštene prilike da se reše večne dileme: da se u potpunosti osigura autonomija rada policije kako u celini tako i npr. u radu unutrašnjih kontrolora u odnosu na zakon iz 2006. godine. Sva je prilika da će još jedna prilika biti propuštena i ove godine kada se, nakon neuspešnog pokušaja 2021, očekuje usvajanje novog Zakona o unutrašnjim poslovima.

Naime, krajem avgusta 2021. godine na sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova sasvim neočekivano pojavio se Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima, koji je u međuvremenu uklonjen. Bez adekvatnog obaveštavanja zainteresovane javnosti, organizovana je javna rasprava u zakonom minimalnom predviđenom roku od svega 20 dana, što ukazuje da idejni tvorci Nacrta o njemu nisu zapravo ni želeli da vode stručnu debatu. U svega nekoliko dana pred istek roka za javnu raspravu, veliki broj relevantnih organizacija civilnog društva izrazio je svoju zabrinutost, kako u vezi sa načinom na koji se rasprava (nije) vodila, tako i sa amog nacrta, i  da se Nacrt povuče iz procedure.

U tekstu se analiziraju ključni aspekti povučenog Nacrta, kao i rešenjima iz trenutno važećeg Zakona  policiji, sve iz ugla osiguranja operativne autonomije policije u skladu sa iznad iznetim okvirom koji sadrži standarde koji treba da budu osigurani. Ali, budući da je Radna grupa nastavila rad na novom tekstu Nacrta koji tek treba da bude objavljen, ne bavi se detaljno analizom odredaba u pojedinostima već definiše generalni pravac u kom bi se izmene zakonskog okvira morale kretati.

 

Pročitajte više ovde:

https://www.preugovor.org/Amandmani/1760/Predlozi-za-reformu-policije-u-susret-izradi.shtml

 

 

DETALJI

DATUM: 28.05.2022

TEME: BCBP, prEUgovor

DOI broj:

AUTORI

PODELITE

PDF PREGLED

POVEZANI SADRŽAJ

  • Datum: 27.09.2024.

    Autor: Beogradski centar za bezbednosnu politiku

    Nakon prvog talasa ukrajinske migracije u Evropu i Ameriku koji su obeležili XX vek, danas se ukrajinska zajednica suočava sa novim izazovima. Radi se o najnovijem talasu u kojem su milioni Ukrajinaca bili primorani da napuste svoju zemlju prvo zbog aneksije Krima i ruske okupacije dela istočnih regiona Ukrajine 2014. godine a osam godina kasnije i zbog rata koji je započela i vodi Ruska Federacija na celoj teritoriji Ukrajine od februara 2022. godine danas.

  • Datum: 26.09.2024.

    Autor: Beogradski centar za bezbednosnu politiku

    U julu 2023. godine, srpski ministar odbrane, a sada srpski premijer, Miloš Vučević, javno je optužio Tursku za obuku, naoružavanje i održavanje vojnih vežbi sa Kosovskim snagama bezbednosti (KBS), kosovskom formacijom za krizni odgovor, sa eksplicitnim ciljem da KBS transformiše u kompletnu vojsku do 2028. godine. 

  • Datum: 11.09.2024.

    Autor: Beogradski centar za bezbednosnu politiku |

    Borba između Evropske unije, Sjedinjenih Država i Kine za dominaciju na novim tržištima specifičnih tehnologija mogla bi u naredne dve do tri decenije da postane najznačajnija tema, koja bi mogla da zaseni sve vojne sukobe koji se trenutno odvijaju u svetu. Vodi se istovremeno na nekoliko frontova: tu su veštačka inteligencija, novi principi industrijske proizvodnje (npr. korišćenje robota ili aditivnih tehnologija), istraživanje svemira, ali i još mnogo toga drugog.