Sajber bezbednost i ljudska prava na Zapadnom Balkanu: slučaj Srbije

Zvanična statistika ukazuje na trend porasta broja sajber napada i slučajeva sajber kriminala u Srbiji. Tokom 2020. godine dogodilo se oko 26 miliona sajber napada na sisteme informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT) – od kojih su najčešći bili pokušaji upada u IKT sisteme i neovlašćeno prikupljanje podataka. Građani Srbije su takođe bili svedoci masovnog kršenja prava na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti tokom pandemije, kao i porasta broja napada na branitelje ljudskih prava i političke neistomišljenike u digitalnom i fizičkom prostoru. Učestale su i pretnje novinarima putem društvenih mreža. Krajem 2021. godine ponovo se pojavila ideja o korišćenju biometrijskog nadzora u borbi protiv terorizma i organizovanog kriminala. Međutim, zbog brzog nazadovanja demokratije i vladavine prava, građani strahuju da će nove tehnologije za prepoznavanje lica biti usmerene protiv njih, a ne protiv kriminalaca i potencijalnih terorista. Od početka 2022. godine bilo je više pokušaja internet prevara i krađe identiteta i podataka korisnika Rajfajzen banke i Pošte Srbije. Osim toga, hakerski napad na državni katastar i elektronske dojave o bombama postavljenim u raznim javnim i privatnim institucijama, izazvale su veliku zabrinutost u društvu i privremeno onemogućile svakodnevni rad pogođenih institucija.

Sajber napadi su sada deo svakodnevnog života u Srbiji, a pretnje po ličnu i nacionalnu bezbednost putem interneta i društvenih mreža verovatno će se pojačavati i usložnjavati u budućnosti. Stoga je važno da državni organi budu spremni da brzo i efektivno odgovore na svaki izazov, rizik ili pretnju, uz poštovanje ljudskih prava i vladavine prava. Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) se bavi temom sajber kriminala iz aspekta ljudskih prava i vladavine prava. U tom kontekstu, BCBP je od sredine januara do kraja marta 2022. godine sproveo analizu početnog stanja i obavio 22 intervjua sa vladinim i nevladinim akterima u Srbiji, kako bi procenio nivo pravne i institucionalne razvijenosti nadležnih organa u oblasti informisanja i sajber bezbednost, kao i izazove u pogledu sajber bezbednosti i ljudskih prava u zemlji.

Izveštaj predstavlja deo inicijative DCAF – Ženevskog centra za upravljanje sektorom bezbednosti, u kontekstu projekta „Dobra uprava u sajber bezbednosti na Zapadnom Balkanu“, podržanog od strane Kancelarije za spoljne poslove, komonvelt i razvoj Velike Britanije (FCDO). Mišljenja izražena u publikaciji su isključiva odgovornost autorki i ne predstavljaju nužno stavove donatora.