Istraživačica BCBP Katarina Đokić istražila je ulogu NATO u unapređenju regionalne bezbednosne saradnje i izazove i prilike sa kojima se susreće.

Evropa očekuje od Srbije i Zapadnog Balkana da prestanu da budu problem i da postanu deo zajedničkog odgovora na bezbednosne izazove, ali vlasti do danas nisu razumele koncept reforme sektora bezbednosti i zato treba da prepoznaju organizacije civilnog društva kao relevantnog aktera u polju javne politike, glavni su zaključci skupa koji je organizovao BCBP.

Nezavisnim izveštajem o sprovođenju Nacionalnog akcionog plana (NAP) za primenu Rezolucije 1325 SB UN u Republici Srbiji BCBP želi da prikaže najveća dostignuća u procesu sprovođenja NAP-a, zatim da ukaže na izazove koji su se javljali u procesu sprovođenja i da predloži mere za njihovo prevazilaženje i unapređenje sprovođenja plana.

Bogoljub Milosavljević i Saša Đorđević objašnjavaju ulogu unutrašnjih kontrolora u sprečavanju i suzbijanju korupcije u sektoru bezbednosti i izazove koji predstoje u radu unutrašnjih kontrolora u borbi protiv korupcije, te nude preporuke za tela unutrašnje kontrole u državnom delu sektora bezbednosti.

Organizacije civilnog društva motivisane su za bavljenje bezbednosnim temama, i tome doprinosi razvijeni odnosi sa lokalnom zajednicom, multikulturalnost i podrška nezavisnih državnih institucija, a najveće izazove predstavljaju nedovoljna stručnost i neiskustvo u saradnji sa institucijama, nedostatak kapaciteta organizacija i nedovoljna zastupljenost u medijima, kao i zatvorenost državnih institucija i tajnost informacija - zaključci su predavanja koje je BCBP priredio za Vojsku Srbije.

Studije slučaja u ovoj knjizi bave se reakcijama javnosti u nekim postkomunističkim evropskim zemljama na najnovije bezbednosne izazove kao što su širenje NATO, kreiranje evropske politike bezbednosti i odbrane i reforme nacionalnih oružanih snaga.

Jedan od glavnih faktora urušavanja sistema bezbednosti sa novih globalizacijskim procesima je i sumnja u to da postojeći «sistemi kolektivne i zajedničke bezbednosti mogu valjano da odgovore na nove izazove, rizike i pretnje.

Kao bezbednosni akter koji nastupa na temelju jedinstvene spoljne politike 27 država članica, EU je Strategijom bezbednosti iz 2003. godine potvrdila nameru da bude globalno prisutna. Međutim, u reakciji na globalne izazove bezbednosti, ona mora raspolagati kredibilnim vojnim odgovorom. Tog odgovora ne može biti ukoliko prethodno nisu stvoreni politički preduslovi za angažovanje, odnosno, izgrađeni odgovarajući kapaciteti.