PODELITE
Vest:
Hronologija reforme sektora bezbednosti u Srbiji, novi proizvod mapiranja i monitoringa
Vođeni željom da na jednom mestu prikažu rezultate pregleda javno dostupnih izvora o tokovima reforme sektora bezbednosti (RSB) u Srbiji od Miloševićevog pada s vlasti, istraživači Centra su krenuli od konteksta: takva je građa, prikupljena u ovoj publikaciji upravo predstavljala osnovu za analizu, koja će svoje mesto naći u prvom ...
Vođeni željom da na jednom mestu prikažu rezultate pregleda javno dostupnih izvora o tokovima reforme sektora bezbednosti (RSB) u Srbiji od Miloševićevog pada s vlasti, istraživači Centra su krenuli od konteksta: takva je građa, prikupljena u ovoj publikaciji upravo predstavljala osnovu za analizu, koja će svoje mesto naći u prvom „Godišnjaku reforme sektora bezbednosti“.
Za polaznu godinu tim Centra odabrao je 2000. godinu, kako zbog promene političkog poretka, tako i zbog toga što je reforma sektora bezbednosti, koja uključuje i demokratizaciju upravljanja oružanim snagama, tek tada postala proklamovani cilj nove političke elite. Pri izboru događaja koji će biti zabeleženi u hronologiji, beležili smo promene političkog sistema, promene u ustavnom,zakonskom i sistemskom statusu oružanih snaga, usvajanje strateških dokumenata, krize ili događaje koji su preokrenuli javno mnenje ili tok reforme, promene rukovodstava relevantnih ministarstava, značajne operativne akcije i prekretnice u međunarodnim integracijama domaćih oružanih snaga.
Na prvom mestu, nalazi se opšta politička hronologija kojom su obuhvaćeni ključni politički događaji i njihovi učesnici. Potom su popisani ključni događaji vezani za reformu državnih aktera koji koriste silu: vojske, policije, bezbednosno-obaveštajnih službi i državnih organa sa određenim policijskim ovlašćenjima (carina, poreska policija, Uprava za sprečavanje pranja novca). Tu je i hronologija reforme sistema civilne zaštite, koji ima značajnu ulogu u prvenciji i saniranju posledica elementarnih nepogoda, tehničko-tehnoloških nesreća i drugih opasnosti.
Na kraju, imajući u vidu ulogu i uticaj Evropske unije i NATO na proces reforme sektora bezbednosti u Srbiji, predstavljena je i hronologija odnosa Srbije sa ove dve organizacije.
Na kraju ove publikacije popisani su i bibliografski izvori koje je istraživački tim koristio tokom pisanja „Godišnjaka reforme sektora bezbednosti u Srbiji“. Bibliografija, logično, pokriva iste aktere, ali i pravosuđe, kao i privatne bezbednosne kompanije.
Tagovi: bezbednosti, hronologija, mapiranja, monitoringa, proizvod, promene, reforme, reforme sektora, sektora, sektora bezbednosti, srbiji, Vesti
POVEZANI SADRŽAJ
Datum: 05.11.2026.
Autor: Beogradski centar za bezbednosnu politiku
Vođeni željom da na jednom mestu prikažu rezultate pregleda javno dostupnih izvora o tokovima reforme sektora bezbednosti (RSB) u Srbiji od Miloševićevog pada s vlasti, istraživači Centra su krenuli od konteksta: takva je građa, prikupljena u ovoj publikaciji upravo predstavljala osnovu za analizu, koja će svoje mesto naći u prvom "Godišnjaku reforme sektora bezbednosti". Za polaznu godinu tim Centra odabrao je 2000. godinu, kako zbog promene političkog poretka, tako ...
Datum: 02.11.2026.
Autor: Beogradski centar za bezbednosnu politiku
Civilni odbor za zaštitu branitelja ljudskih prava i uzbunjivača izražava ozbiljnu zabrinutost za bezbednost novinara i aktiviste Lazara Dinića, povodom njegovih navoda da ga je prilikom povratka kući pratilo crno terensko vozilo, a da je potom nepoznata osoba, prema njegovoj proceni, fotografisala terasu njegovog stana. Zahtevamo da policija i nadležno tužilaštvo bez odlaganja ispitaju prijavljeni događaj i preduzmu mere kako bi zaštitili njegovu bezbednost.
Datum: 27.10.2026.
Autor: Beogradski centar za bezbednosnu politiku
Mreža integriteta Beogradskog centra za bezbednosnu politiku poziva sve rukovodioce policije, vojske i službi bezbednosti koji su svojim odlukama, postupanjem ili nepostupanjem doprineli kršenju ljudskih prava, političkoj zloupotrebi bezbednosnih institucija i urušavanju poverenja građana u njihov rad da podnesu ostavke. Posebno ističemo da bi ostavke trebalo da podnesu:
