PUBLIKACIJE

Analiza pokazuje kako ekstremno desničarski Telegram kanali instrumentalizuju protivljenje projektu Rio Tinta i rudarenju litijuma u Srbiji kako bi širili svoje, već postojeće, nacionalističke i antizapadne narative.

Predstavljamo neke od ključnih nalaza istraživanja javnog mnjenja.

U Srbiji se pitanje životne sredine poslednjih godina nametnulo kao jedno od ključnih društvenih pitanja. Sa jedne strane, zagađenje vazduha, ugroženi vodni resursi, degradacija zemljišta i sporni rudarski i infrastrukturni projekti direktno utiču na zdravlje građana, lokalni razvoj i poverenje u institucije.

Zaključci i preporuke građanske skupštine na Fruškoj gori 18-19. aprila 2026.

Beogradski centar za bezbednosnu politiku upozorava da način sprovođenja javne rasprave i sadržaj Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima ne ispunjavaju osnovne standarde transparentnosti, inkluzivnosti i reformskih obaveza Srbije, te ignorišu ključne probleme u radu policije u praksi.

Beogradski centar za bezbednosnu politiku ukazuje na proceduralne propuste, manjak transparentnosti i obrazloženja o usklađivanju sa EU standardima u Nacrtu zakona o obradi podataka o ličnosti u oblasti unutrašnjih poslova.

Antisistemski ekstremizam u Srbiji predstavlja jednu od najozbiljnijih pretnji demokratskom poretku, društvenoj stabilnosti i bezbednosti. Za razliku od evropskog konteksta, ovaj fenomen u Srbiji deluje istovremeno „odozdo” – kroz ekstremno desničarske i antisistemske aktere na društvenim marginama – i „odozgo”, kroz narative, prakse i neformalne strukture povezane sa vladajućom političkom elitom.

Antisistemski ekstremizam (ASE) u Srbiji se širi u uslovima dugotrajnih političkih kriza, nepoverenja u institucije i razočaranja u proces evropskih integracija. Kao i u drugim delovima Evrope, ASE jača u periodima društvene nestabilnosti koji razotkrivaju slabosti demokratskog upravljanja. U Srbiji su autoritarne tendencije, kontrola medija i rasprostranjeni narativi zavere dodatno podstakli skepticizam prema institucijama i „globalnim elitama”.

Analiza polazi od shvatanja da je špijunski softver po svojoj prirodi neselektivan, sveobuhvatan i prikriven nadzorni alat, strukturno nespojiv sa principima nužnosti, srazmernosti i ciljanosti obrade podataka.