Zašto je važno transparentno upravljanje sektorom bezbednosti? Koliko su akteri bezbednosti transparentni u svom radu? Na koji način je moguće unapređenje transparentnosti, a da se time ne naškodi interesima nacionalne i javne bezbednosti?
Novo istraživanje javnog mnjenja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku otkriva duboku društvenu i političku polarizaciju, krizu poverenja u institucije i izraženo nezadovoljstvo radom policije i pravosuđa.
Nedelju dana je Srbija u faktičkom vanrednom stanju i na ivici ozbiljnih oružanih sukoba, ali ne zbog građana koji protestuju, već zbog nezakonitog i neprofesionalnog odgovora bezbednosnog aparata na proteste.
Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) zahteva hitnu istragu u vezi sa policijskim napadom na Vuka Cvijića, novinara i člana Civilnog odbora za zaštitu branitelja ljudskih prava i uzbunjivača, kao i hitno sankcionisanje odgovornih koji su ovaj napad naredili i izvršili.
Beogradski centar za bezbednosnu politiku zahteva od pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova da momentalno prestanu sa neadekvatnom i neproporcionalnom primenom sile protiv mirnih demonstranata, da prema svim građanima postupa jednako i da se u intervencijama pridržava zakona i pravila službe.
Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) izražava duboku zabrinutost povodom ozbiljnih nepravilnosti, zloupotreba i selektivnog postupanja pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova tokom lokalnih izbora održanih 8. juna 2025. godine u Zaječaru i Kosjeriću i zahteva hitnu istragu svih incidenata. Ovi događaji dešavaju se u širem bezbednosnom kontekstu u kojem policija sve češće izostaje iz vršenja svoje osnovne funkcije – zaštite građana i primene zakona.
Šta je biometrijski nadzor? Koji je njegov cilj? Koje su prednosti, a šta su opasnosti njegovog korišćenja? Odgovore na ova pitanja u pojmovniku nudi stažista BCBP Vlada Milenković.
Kako građani mogu da ukažu na nepravilnosti rada javnih preduzeća, koja u Srbiji posluju na veoma netransparentan način, čitajte u studiji slučaja koju je napisao programski direktor Transparentnosti Srbija, Nemanja Nenadić.
O temama odbrane se najčešće senzacionalistički izveštava, što dovodi do militarističkih narativa u regionu. Radi većeg poverenja u regionu, neophodno je da o ovim temama razgovaramo na osnovu činjenica. Ovo je istaknuto tokom diskusije održane u ponedeljak 14. marta, na kom je predstavljen Balkanski monitor odbrane, pionirski komparativni izveštaj o sistemima odbrane na Zapadnom Balkanu.
Grupa organizacija civilnog društva i eksperata ističe da je način na koji se donose, menjaju i ukidaju zakonska i podzakonska akta verna slika katastrofalnog stanja u kome se nalazi demokratija u Srbiji. Sadržaj, donošenje i hitno ukidanje uredbe kojom se određuje da je za naučna i druga istraživanja od značaja za odbranu zemlje, a koja se sprovode u saradnji sa stranim subjektima, neophodno odobrenje nadležnih organa, predstavljaju kršenje svih načela demokratije, vladavine prava i slobode izražavanja.
Tužioci u Srbiji previše se oslanjaju na prisluškivanje radi prikupljanja dokaza u krivičnom postupku, na uštrb konvencionalnih metoda. Ova mera trebalo bi da se koristi ređe i kao krajnje sredstvo, s obzirom da se njome ograničavaju Ustavom zajemčena prava a pribavljeni dokazi su manjeg kvaliteta, zaključeno je na onlajn panelu „Prisluškivanje i druge posebne dokazne radnje“ 17. juna 2021.
