Kontradiktorni stavovi građana o nacionalnoj i ličnoj bezbednosti

Rezultati istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je poverenje u institucije bezbednosti stabilno. Tradicionalno, na prvom mestu je Vojska Srbije kojoj veruje 65 odsto građana, koji takođe smatraju da u vojsci ima najmanje korupcije, rekla je istraživačica BCBP Marija Ignjatijević. Stabilno je poverenje i u policiju, mada istovremeno više od 70 odsto građana smatra da je ona korumpirana, a više od polovine da štiti kriminalce povezane sa političarima, političare i finansijske moćnike.

Dodatno, Ignjatijević je navela da građani istovremeno smatraju da najveće pretnje po nacionalnu bezbednost dolaze iznutra, ali da ipak na te pretnje treba odgovoriti kroz ulaganje u sektor bezbednosti. Na vrhu liste najvećih unutrašnjih pretnji po bezbednost Srbije nalaze se organizovani kriminal, za četvrtinu građana, i korupcija za dodatnih 15%.

Ignjatijević je istakla da raste procenat ljudi koji smatra da je Vojska sposobna da brani državu i može se reći da pripisuju tu sposobnost percepciji bolje opremljenosti Vojske, što je posledica medijskog izveštavanja. Ignjatijević je objasnila da građani imaju veliko poverenje u medije koje prate, koji se nakon vojske i Srpske pravoslavne crkve nalaze na trećem mestu po poverenju građana.

“Većina građana se informiše putem televizije i to stanica ne preispituju kritički ono što predstavnici vlasti iznose u javnost, te ovi nalazi pokazuju koliko su mediji snažno oruđe u rukama vlasti za oblikovanje stavova javnog mnjenja”, istakla je Ignjatijević.

Dodatno, Ignjatijević je istakla da bi većina građana podržala vraćanje vojnog roka, ali da ga prvenstveno posmatraju kao sredstvo discipline mladih i očuvanje tradicije.

Mlađa istraživačica BCBP Marija Pavlović je navela da se građani Srbije osećaju bezbedno, ali ne zato što državni organi dobro rade svoj posao, već zato što žive u skladu sa zakonom.

“Većina građana ne smatra da državni organi doprinose njihovom osećaju bezbednosti, već je razlog za to što oni poštuju red i zakon, a ne zato što državni organi rade svoj posao dobro. Kada je reč o julskim protestima, polovina ispitanika veruje da je policija reagovala kako treba, uz poneki slučaj prekomernog korišćenja sile, i smatraju da je svako ko ode na nasilne proteste sam kriv za ono što ga je snašlo, čak i ako ne uradi ništa pogrešno”, naglasila je Pavlović.

Kada je u pitanju bezbednost u lokalnim zajednicama, Pavlović je navela da građane najviše zabrinjavaju nebezbedni putevi i brza vožnja, vršnjačko nasilje u školama i nasilje povezano sa narkomanijom, kao i nasilje u porodici. Najmanje ih zabrinjavaju nasilje nad Romima, delovanje desničarskih ekstremnih grupa i nasilje nad migrantima.

Saša Đorđević, koordinator Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala za Srbiju i Crnu Goru je istakao da rezultati ovog istraživanja pokazuju da stanje u Srbiji nije povoljno ni u jednoj od istraživanih oblasti.

“Ovakva istraživanja su značajna jer se meri ocena građana o tome koliko je država sposobna da ih zaštiti. Nije dobro kada institucije štite interese moćnika, a ne građana jer se tako ne gradi odnos poverenja. Institucionalni odgovor na pretnje u Srbiji je u slepoj ulici jer nema pokretača koji će vratiti reforme na pravu stazu. EU nema više moć da pokrene reforme i tu ulogu moraju preuzeti profesionalci unutar samih institucija”, zaključio je Đorđević.