Cilj je postaviti zakonske i instutuiconalne prepreke za zloupotrebu pozicija

Pre početka diskusije i predstavljanja preporuka, prisutne je pozdravio Igor Bandović, direktor BCBP-a, naglasivši da u ovom političkom okruženju ovakve preporuke imaju poseban značaj i težinu.

 

 

Predrag Petrović, direktor istraživanja u BCBP-u, osvrnuo se na metodologiju koja se primenjivala kako bi se došlo do ovih preporuka, definišući zarobljavanje države kao proces proces namernog preduzimanja političkih poteza koji za cilj imaju koncentraciju moći, kako bi pojedinci na vlasti mogli nekontrolisano da se bogate.

„U okviru dva istraživanja mapirali smo mehanizme i glavne tačke zarobljavanja institucija, a zatim identifikovali preporuke koje za cilj imaju odrobljavanje države. Sve preporuke smo proverili kroz veliki broj intervjua sa bivšim i sadašnjim zaposlenima iz sektora bezbednosti,” naglasio je Petrović i rekao da službe bezbednosti predstavljaju prvu metu zarobljavanja države, a kasnije i sredstvo za zarobljavanje drugih institucija. Jedna od preporuka je da direktor policije mora da ima višegodišnje iskustvo u obavljanju bezbednosnih poslova i ne sme biti član političke partije.

 

 

Bojan Elek, zamenik direktora BCBP-a, kao glavni problem naveo je to što policija u Srbiji nikada nije bila servis građana, uvek je bila režimska, represivna snaga. „Ključni korak ka poboljšanju rada policije je demokratizacija. Operativna autonomija policije je neophodna kako bi se sprečio upliv političkih uticaja, nužno je da operativnim poslovima policije upravlja direkcija policije, dok bi se ministarstvo staralo o javnim politikama unutrašnjih poslova.” Elek je takođe naglasio da direktor policije mora biti garant profesionalnog postupanja i integriteta, kao i zaštite policije od političkih uticaja koji najčešće dolaze od ministra unutrašnjih poslova.

 

 

Prilikom iznošenja preporuka o posebnim mehanizmima „odrobljavanja“, Jelena Pejić Nikić, viša istraživačica BCBP-a, izjavila je da je potrebno formirati nezavisnu ekspertsku komisiju koja će dokumentovati mehanizme zarobljavanja države, kako bi informisala i osvestila javnost o ovom procesu, a u cilju sprečavanja njegovog ponavljanja. „Kada je reč o utvrđivanju odgovornosti aktera zarobljavanja sektora bezbednosti, nije neophodno formirati specijalno tužilaštvo, već ojačati položaj javnih tužilaca i rad nadležnih tužilaštava.“ zaključila je Pejić Nikić.

 

 

Vuk Vuksanović, viši istraživač BCBP-a, fokusirao se na političku komponentu upravljanja sistemom odbrane, naglašavajući neophodnost novog zakonodavtsva u oblasti odbrane. „Da bi vojska i sistem odbrane mogli normalno da funkcionišu, potreban je balans između politički postavljenih zvaničnika i eksperata.“ Vuksanović se takođe osvrnuo na problem odliva kadrova, naglašavajući da je to institucija kojoj građani veruju – „Neophodno je promovisanje meritokratskog karijernog napredovanja vojnih činovnika.“

 

 

Luka Šterić, istraživač BCBP-a, naveo je da se u poslednje vreme u vođenju spoljne politike uočavaju neki negativni trendovi, uključujući personalizaciju i nedostatak transparentnosti. „Neophodno je usvojiti strategiju spoljne politike, kako bi se postavili jasno definisani ciljevi spoljne politike, a u donošenje strategije bi bili uključeni diplomate, eksperti i najšira stručna zajednica.“ Šterić je takođe naglasio važnost nezavisnog i stručnog kadriranja za diplomatsku službu, ili kroz interne konkurse koji nagrađuju rad i predanost, ili putem javnog konkursa, „Sve to je nemoguće bez postojanja nezavisne kadrovske komisije.“  – zaklučio je Šterić.

 

 

Srđan Hercigonja, viši istraživač BCBP-a, prilikom predstavljanja preporuka o nadzoru i kontroli sektora bezbednosti, osvrnuo se na nadziračie sekotra bezbednsoti, naglasivši da je većina zakona koji kontrolišu rad ovih aktera dobra, ali da se ne primenjuju u praksi. „Imajući u vidu da su i građani kao jedan od problema prepoznali funkcionisanje REM-a, neophodno je izvršiti reforme Zakona o elektronskim medijima i Zakona o javnom informisanju u medijima.” – izjavio je Hercigonja i skrenuo pažnju na hitnost izvršenja zagovaračke kampanje sa ciljem promovisanja značaja i ekspertize civilnog društva.

 

 

Osvrćući se na predstavljene preporuke, pravni stručnjak Rajnhard Pribe naveo je da su istraživači izneli konkretne predloge u različitim političkim oblastima, kao i da će veliki izazov biti implementacija istih. On je naglasio i značaj praćenja ideja koje su već razvijene u drugim zemljama i identifikovanja najboljih praksi iz drugih zemalja. „Čak i u zemljama koje se smatraju najdemokratskijim i otvorenijim, uvek postoji više prostora za transparentnost.”, naglasio je Pribe. Simonida Kacarska sa Instituta za evropske politike izjavila je da će predstavljene preporuke biti veoma vredan alat, ne samo za BCBP, već i za druge organizacije.

 

 

U nastavku okruglog stola o trendu zarobljavanja u digitalnom prostoru razgovarali su Milica Marinković iz Inicijative za ekonomska i socijalna prava „A 11“, Andrej Petrovki iz SHARE Fondacije i Maja Bjeloš, viša istraživačica BCBP-a.

 

 

Milica Marinković navela je da se Zakon o socijalnoj karti odnosi na najranjivije kategorije stanovništva i da je za A11 inicijativu bio problematičan i pre usvajanja i ispoljavanja efekata koje vidimo u praksi.„Sada već brojimo 27.000 ljudi koji su ostali bez socijalne pomoći kao automatski rezultat algoritma koji je uveden Zakonom o socijalnoj karti, a koji se čuva kao tajna, iako „odlučuje” o ostvarivanju prava sa ogromnim posledicama po pojedince i porodice.” Marinković je takođe izjavila da je registar socijalne karte je zamišljen tako da objedini sve podatke o jednoj osobi, što nije problem samo po sebi, ali uočen je manjak transparentnosti kada su u pitanju načini na koje se prikupljaju podaci i na koji funkcioniše algoritam.

 

 

Andrej Petrovski iz Share Fondacije kao bitnu temu izdvojio je biometrijski nadzor koji je bio predložen u Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima. „Građanima saznanje da neko može da ih posmatra stvara nelagodan osećaj, a postoji više nivoa problema“ Petrovski je takođe naveo da uvođenje biometrijskog nadzora direktno zadire u pravo ljudi da se mirno okupljaju, a pored toga narušava i privatni integritet i pravo na privatan život. „Ukoliko ste istraživački novinar ili poslanik, vi ne možete u javnosti da se nađete sa nekim ko je uzbunjivač“, objašnio je Petrovski.

 

 

Maja Bjeloš izjavila je da država intenzivno pribavlja veoma intruzivne tehnologije, od različitih kompanija. Pored toga, Vlada Srbije je u čitav proces ušla bez prethodne javne rasprave, bez prethodnog zakonskog okvira i bez jakih mehanizama za zaštitu od ilegalnih softvera. „Mi danas živimo Orvelovu „1984“, nadzorne kamere su nam vidljive na svakom ćošku, ali to je samo vrh ledenog brega.“ Bjeloš smatra da je ključna međunardno saradnja i da je neophodno da koristimo mehanizme evrpskih integracija kako bismo sačuvali privatnost i sprečili legalizaciju mehanizma nadzora koji u Evropskoj uniji nije dozvoljen.