O BCBP
Razvoj Beogradskog centra za bezbednosnu politiku
Beogradski centar za bezbednosnu politiku je nezavisni istraživački centar koji radi na unapređenju bezbednosti građana i društva zasnovanoj na demokratskim principima i poštovanju ljudskih prava.
1997-2000
Pokretanje ideje o demokratskom civilnom nadzoru Vojske
Organizaciju su osnovala dva pukovnika koja su napustila Jugoslovensku Narodnu Armiju (prof. Miroslav Hadžić i Milorad Timotić), zajedno sa prijateljima iz drugih udruženja građana (Milica Delević) i akademske zajednice (prof. dr Sulejman Hrnjica, dr Budimir Babović, prof. dr Pero Šipka, dr Jovanka Matić). Njihova početna ambicija je bila da na dnevni red postave potrebu uspostavljanja demokratske kontrole nad institucijama sektora bezbednosti i ispitivanja odgovornosti u konfliktima na prostoru bivše Jugoslavije.
U tom periodu, bilo je nezamislivo da se civili bave bezbednosnim pitanjima. Cilj osnivača je bio da istražuju odnos vojske i političkih nalogodavaca, plasiraju tu temu u javnost i podstiču pažnju medija i građana. Za bavljenje ovim temama u to vreme je bilo potrebno mnogo hrabrosti i CCVO se suočavao sa brojnim izazovima – od nepoverenja, pa sve do hapšenja jednog od osnivača.
Tokom ovog perioda, CCVO je doprineo demistifikaciji sektora bezbednosti organizovanjem brojnih javnih događaja, na kojima je najširoj javnosti bio predstavljen koncept demokratske civilne kontrole nad ovim sektorom. Kao posebno značajni u procesu izgradnje poverenja u rad organizacije identifikovani su mediji, pa je u prvih nekoliko godina rada skoro 100 novinara nezavisnih medija iz 10 gradova u Srbiji i Crnoj Gori prošlo kroz obuke o civilnoj kontroli vojske i policije.
2001-2005
Prema širem razumevanju bezbednosti i bezbednosnih politika
U ovom periodu, CCVO je pionirski razbijao tabue, sticao poverenje i gradio zajednicu koja otvorenije gleda na bezbednost. CCVO je za pripadnike oružanih snaga, organizovao treninge na temu Evropske bezbednosne arhitekture i reforme sektora bezbednosti. Obuke su organizovane i za mlade aktiviste političkih partija, novinare i studente. Takođe, funkcionisalo je i pravno savetovalište za građane, vojne obveznike i pripadnike Vojske, a poverenje javnosti CCVO je pridobijao i serijalima emisija “Ko čuva čuvare”, (emitovana na TV B92 i TV “Monteni” u Crnoj Gori), i „Čuvarkuća” (emitovana na TV Studio B).
Sektor bezbednosti u ovom periodu otvara svoja vrata za saradnju i poziva organizaciju da pomogne u reformi sektora bezbednosti. CCVO prihvata poziv i nudi rešenja kako sektor bezbednosti treba da izgleda uz demokratsku kontrolu. Na zahtev Odbora za odbranu i bezbednost Skupštine, CCVO je razradio nacrt Zakona o demokratskoj i civilnoj kontroli Vojske Srbije i Crne Gore i nacrt Zakona o nadzoru nad obaveštajnim službama, koji je bio prvi Zakon o službama nakon 1945. u kom su primenjena načela demokratske civilne kontrole. Takođe, izrađeni su i modeli Zakona o civilnoj službi, Zakona o načinu utvrđivanja i postupanju sa tajnim podacima od značaja za odbranu zemlje, Zakona o Vrhovnom savetu odbrane i Zakona o privatnoj delatnosti obezbeđenja.
U ovom periodu, rad CCVO je bio prepoznatljiv prema sedam rundi istraživanja javnog mnjenja o percepcijama reformi odbrane i bezbednosnih politika u Srbiji. To je bilo prvo sveoubuhvatno i specijalizovano javno istraživanje o pitanjima bezbednosti, a upitnik koji je koristio CCVO je uključen u istraživanja javnog mnjenja koje Ministarstvo odbrane u tom periodu sprovodilo.
Pored ovoga, CCVO je bio prva organizacija koja je u javnim raspravama o posledicama NATO intervencije 1999. godine protiv SRJ uključila i predstavnike NATO 2001. godine. CCVO je otvorio javnu debatu o bezbednosnim integracijama Srbije u evroatlantsku zajednicu, vojnoj neutralnosti Srbije, uključujući i njenu ekonomsku dimenziju, kao i o aktuelnim politikama NATO.
2004-2010
Sistematska izgradnja civilnih kapaciteta za istraživanje bezbednosti
U okviru BŠSB angažovano je deset mladih diplomaca iz oblasti društvenih nauka, koji su imali priliku da budu deo projekta Mapiranje i monitoring reforme sektora bezbednosti u Srbiji, u okviru koga su prvi put popisani i analizirani svi ključni državni i nedržavni akteri u sektoru bezbednosti, kao i njihove misije i ovlašćenja. Takođe je izrađena i primenjena jedinstvena metodologija za nadgledanje tokova i ocenjivanje dometa RSB u Srbiji – Indeks reforme sektora bezbednosti. Evropska komisija u Srbiji koristila nalaze ovog istraživanja prilikom izrade svog izveštaja o napretku zemalja Zapadnog Balkana u evrointegracijama.
Proširenje istraživačke zajednice u oblasti bezbednosti nastavljeno je kroz program stažiranja za strane i domaće studente i istraživače, koji je pokrenut 2007. godine, sa ciljem da pomogne stvaranje baze za aktivnije učešće akademske zajednice i civilnog društva u reformu sektora bezbednosti u Srbiji, regionu i Evropi. Do ovog trenutka, skoro 200 domaćih i oko 30 stranih stažista iz Velike Britanije, Švajcarske, Republike Češke, Crne Gore, Albanije, Makedonije, Holandije, Gruzije, Norveške, Bugarske, Portugala, Nemačke i Sjedinjenih Američkih Država su završili svoje stažiranje u organizaciji.
U saradnji sa Fakultetom političkih nauka Univerziteta u Beogradu, CCVO je od 2004. godine organizovao Specijalističke postdiplomske studije Nacionalne i globalne bezbednosti u cilju osposobljavanja studenata za aktivno učestvovanje u reformi sektora bezbednosti. Većina polaznika ovih studija bili su zaposleni u državnoj administraciji (Ministarstvo odbrane, Ministarstvo unutrašnjih poslova, obaveštajne službe, Parlament), ali i članovi akademske zajednice i nevladinog sektora. Neki od diplomaca su sada zaposleni kao srednji i viši funkcioneri u državnim institucijama i predstavljaju deo BCBP-ove mreže kontakata.
Takođe, pokrenuta je i Škola za evropsku bezbednost, koja je uvela nov način obuke kroz izdavanje Rečnika osnovnih termina vezanih za evropsku bezbednost, onlajn kursa o evropskoj bezbednosti i pravljenje alumni organizacije.
Dodatno, CCVO je u ovom periodu sproveo prvo empirijsko istraživanje privatizacije bezbednosti u Srbiji u kom je analizirano poreklo i trenutno stanje privatanog sektora bezbednosti, objašnjeni glavni problemi u njegovom funksionisanju i nadzoru nad njim te dati predlozi za unapređenje stanja u sektoru. Ovim su razbijene barijere između menadžera privatnih bezbednosnih kompanija i javnosti, i omogućen je javni razgovor o privatnoj bezbednosti.
2010-2014
Konsolidacija u regionalni centar ekspertize i uspostavljanje nacionalnih mreža i koalicija
U ovom periodu, BCBP je uspeo da premosti državne granice, izvozi svoje znanje i doprinese većem učešću civilnog društva u bezbednosnim politikama u regionu Zapadnog Balkana. Najznačajniji doprinos je dat kroz komparativno istraživanje o uspesima reforme sektora bezbednosti u regionu i formiranje Konzorcijuma nezavisnih istraživačkih organizacija u regionu Zapadnog Balkana, koji predstavlja prvu mrežu te vrste u regionu. BCBP je svoju jedinstvenu metodologiju merenja reforme sektora bezbednosti, predstavljenu kao Indeks RSB-a ponudio organizacijama članicama Konzorcijuma, koje su je potom primenile u svojim društvima.
Na nacionalnom nivou, BCBP je prvo napravio Direktorijum organizacija koje se bave bezbednošću, a zatim ininicirao osnivanje koalicije prEUgovor sa ciljem da nadgleda sprovođenje politika iz oblasti vladavine prava (Poglavlje 23) i slobode, bezbednosti i pravde (Poglavlje 24). Ova koalicija je jedina platforma organizacija civilnog društva koja redovno objavljuje analitičke proizvode o reformama u sklopu poglavlja 23 i 24 pregovora sa EU. Takođe, BCBP je odabran da predsedava radnom grupom za poglavlje 24 u Nacionalnom konventu o EU, a postao je i jedna od organizacija osnivača ovog mehanizma. Kroz ove koalicije i mehanizme, BCBP je bavljenje temama vezanim za Evropsku uniju i evropske integracije podigao na viši nivo. Nakon povremenih obuka koje je BCBP organizovao na ove teme u prethodnom periodu sada su istraživanja u ovoj oblasti postala sistematičnija i kontinuirana. Pored toga, BCBP je obučavao lokalne organizacije civilnog društva omogućavajući im da nadgledaju sektor bezbednosti u Srbiji.
U ovom periodu, BCBP je zajedno sa Beogradskim fondom za političku izuzetnost i Evropskim pokretom u Srbiji organizovao prvi Beogradski bezbednosni forum. Forum je i danas značajan skup koji na godišnjem nivou podstiče diskusiju na nacionalnom, regionalnom, ali i svetskom nivou na najrelevatnije teme iz oblasti bezbednosti, spoljne politike, geopolitike… U sklopu Beogradskog bezbednosnog foruma, BCBP je dao originalni doprinos pokretanjem akademske konferencije koja okuplja mlade istraživače.
Tokom 2011. BCBP je sproveo istraživanje javnog mnjenja o percepciji lične i nacionalne bezbednosti, o poverenju u državne bezbednosne institucije i stavovima prema bezbednosnim integracijama, koje je ponudilo jedinstvenu bazu podataka o stavovima građana/ki o bezbednosnim politikama i njihovom viđenju okoline u kojoj žive. Na osnovu ovog istraživanja tim BCBP-a je ponudio analizu aktuelnih bezbednosnih politika ali i analizu trendove mogućih promena ovih politika u bliskoj budućnosti.
U području javnog zastupanja stalni napori su ulagani u vezi sa promocijom reforme policije, kao i uvođenja rodne perspektive u sektor bezbednosti u Srbiji. Jedno od značajnih postignuća BCBP je ukidanje ograničavajućih kvota na Vojnoj akademiji i Kriminalističko-policijskoj akademiji za devojke. Ovo postignuće je rezultat kontinuiranog istraživanja BCBP o rodnoj ravnopravnosti u sektoru bezbednosti. Zapošljavanje žena, njihov ravnopravan status i napredovanje u bezbednosnim institucijama su dugi niz godina u fokusu BCBP.
2013-2018
Prilagođavanje izmenjenim okolnostima
Paralelno, BCBP je u ovom periodu nastavio da jača svoj ugled na međunarodnoj sceni. Od 2012. godine u kontinuitetu se nalazi na najpoznatijoj rang listi istraživačkih centara kao nabolje ocenjeni tink tenk sa Zapadnog Balkana na temu odbrane i nacionalne bezbednosti, kao i na temu spoljne politike i međunarodnih odnosa. Dodatno, već postojeća saradnja sa organizacijama iz regiona je unapređena osnivanjem Balkanske platforme za bezbednost. Ova inicijativa je ishod saradnje koja je započeta još 2008. godine u okviru Konzorcijuma nezavisnih istraživačkih centara Zapadnog Balkana. Platforma se u ovom periodu bavila nadgledanjem borbe protiv korupcije u policijama na Zapadnom Balkanu u okviru POINTPULSE projekta.
I pored svih otežavajućih okolnosti, u ovom periodu, BCBP je uspešno uticao na unapređenje nekoliko značajnih zakona za sektor bezbednosti – Zakon o policiji, Zakon o vojsci, Zakon o oružju i municiji i Zakon o privatnom obezbeđenju. Međutim, i pored toga što su neki predlozi izmene zakona prihvatani, BCBP je ukazivao na to da se zakoni u praksi ne primenjuju, već da je to maska, odnosno privid za zarobljavanje države. BCBP je prvi upozoravao na trend zarobljavanja države kroz zarobljavanje sektora bezbednosti. U ovom periodu BCBP je počeo da dokumentuje različite aspekte zarobljavanja sektora bezbednosti. Jedan od primera jeste empirijsko istraživanje o privatnoj bezbednosti koje je BCBP tim sproveo, a značajno je po tome jer je identifikovalo mehanizme zarobljavanja, izvlačenje i preusmeravanje javnih resursa u privatne svrhe.
Od 2011. i dobijene podrške od Agencije za borbu protiv korupcije, BCBP se bavio istraživanjem rizika od korupcije u sektoru bezbednosti i zagovaranjem mera za smanjenje tih rizika. Metodologija za praćenje rizika od korupcije izvezena je u region. Transparency International UK je u nekoliko navrata odabrao BCBP da radi procenu integriteta Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Takođe, BCBP je izradio inovativnu metodologiju za procenu svrsishodnosti trošenja sredstava u sektoru bezbednosti koja je primenjena na analizu niza slučajeva – od modernizacije aviona do nabavki opreme za policiju i Sektor za vanredne situacije. Nakon objavljene studije slučaja nabavke borbenih patika za MUP i intenzivne kampanje zagovaranja institucionalnih rešenja za pitanje nabavki u policiji, u MUP-u je smenjena načelnica Sektora za materijalno-finansijske poslove. U medijima je navedeno da je smenjena zbog značajnih propusta, posebno u definisanju prioriteta, ali i probijanja planiranog budžeta. Takođe navodi se i da je ministar naredio da se zbog afere oko nabavke nekvalitetne obuće i odeće za policajce pročešljaju i drugi tenderi.
BCBP je u ovom periodu u fokus stavio novu temu – unapređenje odnosa između Beograda, Prištine i Tirane. Cilj inicijative bio je da na osnovu istraživanja podstakne diskusiju među istraživačima, akademskom zajednicom, političarima i medijima o mogućim načinima za unapređenje odnosa između ove tri zajednice. Dijalog Beograda i Prištine, bio je i jedna od tema istraživanja javnog mnjenja koje je BCBP sproveo u 2017. godini, a koje je izazvalo burne reakcije javnosti i brojne napade na organizaciju i istraživače koji su se tom temom bavili. Osim dijaloga Beograda i Prištine, istraživanje javnog mnjenja je pokrilo i teme nacionalne bezbednosti, bezbednosnih pretnji, ali i pitanja o velikim silama, njihovom uticaju na Srbiju i tome kakvu spoljnu politiku naša zemlja treba da vodi.
Osim teme odnosa Beograda i Prištine, od 2014, u skladu sa promenama konteksta BCBP otvara i teme ekstremizma, terorizma, vanrednih situacija, organizovanog kriminala. BCBP je 2015. godine učestvovao u izradi prve procene pretnji od organizovanog kriminala.
2019-2020
BCBP danas
Javni diksurs se odlikuje velikim brojem dezinformacija, manipulacija i lažnih vesti koje se promovišu putem pro-vladinih medija i putem društvenih mreža, što dalje onemogućava argumentovanu i činjenicama potkrepljenu raspravu o najvažnijim pitanjima društva u Srbiji. Bezbednosni izazovi, rizici i pretnje su od strane donosilaca odluka i dalje preovlađujuće definisani kao mitovi i prevaziđeni nacionalistički narativi, a ne kao racionalni prikaz stvarne procene bezbednosti u zemlji.
BCBP će i u narednom periodu doprinositi stvaranju i održavanju građanskog i demokratskog pristupa koji je zasnovan na utvrđenim činjenicama o spoljnjoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici Republike Srbije u skladu sa njenim evropskim opredeljenjem. Dodatno, BCBP će se baviti i razvijanjem i promocijom alternativnih narativa o bezbednosti u regionu, zasnovanih na činjenicama i usmerenih protiv sekuritizacije i zastrašivanja građana.
U fokusu rada BCBP će ostati odgovornost državnih institucija koje se bave bezbednošću i vladavinom prava, definisanje odgovora na nove izazove i prikazivanje realnih i činjenično utvrđenih aktuelnih bezbednosnih izazova, rizika i pretnji, kao i sve veći nedostatak (nedostupnost, ali i nepostojanje) podataka i objektivne interpretacije zvaničnih informacija.
Svoje delovanje ćemo proširiti problematizovanjem ukidanja dijaloga o spoljnjoj politici i bezbednosti. Tog dijaloga sve manje ima i u političkim institucijama dok se prostor za njegovu artikulaciju sužava i van njih. Nestajanje tog prostora za delovanje organizacija civilnog društva i medija vodi jačanju nacionalizma, militarizaciji društva i marginalizaciji izgradnje mira, što za psledicu ima urušavaje vaspitnih i obrazovnih procesa u Srbiji i nerešavanje bilateralnih sporova i nasleđa prošlosti koji značajno smanjuju političku volju za regionalnom saradnjom.
BCBP će se i dalje truditi da svojim aktivnostima podstakne donosioce odluka i institucije Republike Srbije koje se bave spoljnom, bezbednosnom i odbrambenom politikom da koriste predloge civilnog društva za unapređivanje postojećih, razvoj novih i kvalitetnije sprovođenje javnih politika. Dodatno, BCBP će raditi i na podsticanju nacionalnih, regionalnih i međunarodnih donosioca odluka, političara, eksperata, organizacija civilnog društva i medija da razvijaju i koriste održiv regionalni resurs centar za bezbednosne politike.
