Predstavljen Izveštaj o napadima na branitelje ljudskih prava u Srbiji za 2025. godinu

Na konferenciji posvećenoj položaju branilaca ljudskih prava u Srbiji predstavljeni su nalazi novog izveštaja koji ukazuju na značajan porast napada na aktiviste, studente i građane koji učestvuju u protestima. Prema podacima iz izveštaja, policija je vršila najviše napada na aktiviste, oko 32%, a mediji su vršili napade u 21% slučajeva.

Zabeleženo je 51% fizičkih napada, a u 31% slučajeva bilo je elektronskih napada. Prema tom izveštaju, najviše napada se u prethodnoj godini dogodilo u gradovima van Beograda, u 67%, a u Beogradu 33%. U odnosu na 2024. godinu, broj napada na aktiviste je porastao za 151%, a da je za tu godinu u izveštaju bilo 126 napada zabeleženo. Kako je rečeno na konferenciji, to istraživanje ne uključuje napade na novinare, već da za to postoji zasebno istraživanje „jer je napada bilo dosta“.

Porast napada i pogoršanje bezbednosti aktivista

Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava – YUCOM Katarina Golubović istakla je da Srbija prati širi trend demokratskog nazadovanja, zbog čega je uloga branilaca ljudskih prava danas posebno važna.

„Napadi na branioce ljudskih prava, kao i njihova nekažnjivost, proizvode nove proteste, a protesti potom dovode do novih napada“, rekla je Golubović i naglasila da aktivisti svakodnevno trpe različite oblike pritisaka.

Stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji Matilde Mordt naglasila je da branitelji ljudskih prava često postavljaju neprijatna pitanja vlastima, ali da je upravo to ključni deo njihovog posla. „Društvo napreduje kada su branitelji ljudskih prava bezbedni, jer oni doprinose jačanju javnih institucija“, rekla je Mordt.

Specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za branioce ljudskih prava Mary Lawlor, koja se na konferenciju uključila onlajn, izrazila je zabrinutost zbog porasta napada i pretnji u poslednjih nekoliko godina.

Ona je navela tri ključna trenda: broj napada raste i postaje sve intenzivniji; fizički napadi su prvi put češći od digitalnih; više od 80% incidenata povezano je sa masovnim protestima. Lawlor je naglasila da je pravo na mirno okupljanje međunarodno priznato pravo i izrazila zabrinutost zbog činjenice da za većinu napada nema odgovornosti.

Policijska sila i napadi van Beograda

Direktor istraživanja u YUCOM-u Milan Filipović predstavio je glavne nalaze izveštaja.

Prema njegovim rečima, 51% napada bilo je fizičko nasilje, najčešće od strane policije; dvе trećine incidenata dogodilo se van Beograda dok su najčešće mete bili studenti i građani koji ih podržavaju. Filipović je ukazao i na značajno povećanje upotrebe sile, uključujući suzavac, zvučni top i druge oblike prekomerne policijske sile. U nekim slučajevima napadači su bili ljudi u uniformama čiji identitet nije mogao biti utvrđen. Pored toga, zabeleženi su i slučajevi fizičkih napada građana na demonstrante, uključujući napade automobilima ili fizičko nasilje na ulici.

Izveštaj beleži i rast digitalnih napada, uključujući korišćenje špijunskog softvera, dok su žene aktivistkinje često bile meta seksističkih i mizoginih napada.

Digitalni nadzor kao nova linija sukoba

Direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Igor Bandović govorio je o rastu digitalnog nadzora i bezbednosnim rizicima za aktiviste. On je podsetio da je pitanje digitalnih zloupotreba postalo vidljivije nakon izveštaja o nadzoru iz 2023. godine, koji je pokazao da su aktivisti i novinari meta sofisticiranih sistema za špijuniranje poput Predatora i Pegazusa, ali i lokalno razvijenih programa.

„Danas se najveća borba za demokratska i ljudska prava vodi u digitalnom prostoru“, rekao je Bandović, dodajući da takvi napadi imaju tri ključne posledice: zastrašivanje pojedinaca, sužavanje prostora za delovanje organizacija i eroziju vladavine prava.

Prema njegovim rečima, najveće mete digitalnog nadzora su antikorupcijski aktivisti i novinari.

Regionalni trendovi i zamor aktivista

Koordinatorka za zaštitu u Evropi u organizaciji Front Line Defenders Özlem Dalkıran ocenila je da se prostor za delovanje civilnog društva u Evropi, a posebno na Balkanu i u Turskoj, značajno sužava. Ona je izrazila zabrinutost zbog kriminalizacije protesta i retorike kojom se demonstranti često predstavljaju kao teroristi ili kriminalci.

Dalkıran je upozorila i na fenomen zamora aktivista, koji je posledica konstantnih fizičkih i digitalnih napada, ali i na činjenicu da žene braniteljke ljudskih prava često trpe posebno intenzivne mizogine napade.

Krivični postupci protiv aktivista

Drugi panel konferencije bio je posvećen pravnim postupcima protiv aktivista. Advokat Veljko Milić govorio je o slučaju 12 novosadskih aktivista optuženih za planiranje nasilnog rušenja ustavnog poretka, ističući da taj slučaj pokazuje ozbiljne slabosti pravosudnog sistema. Prema njegovim rečima, optužnica se zasniva na spornom dokazu označenom kao strogo poverljiv, iako je taj materijal već emitovan u tabloidnim medijima, dok odbrana ne sme javno da govori o njegovom sadržaju.

Aktivista Vladan Sinđić istakao je da postupci protiv aktivista imaju širi cilj – zastrašivanje građana koji razmišljaju o učešću u protestima.

„Pritisci mogu otežati život aktivistima, ali ih ne mogu zaustaviti“, rekao je Sinđić.

Slični trendovi u regionu

Ivana Kraljić govorila je o situaciji u Bosni i Hercegovini i upozorila da su i tamo prisutni slični obrasci represije, uključujući napade preko posredničkih grupa poput huligana, navijača i ekstremističkih organizacija.

Ona je istakla da dugogodišnja stigmatizacija civilnog društva dovodi do niskog nivoa javne podrške organizacijama koje se bave zaštitom ljudskih prava.

Uprkos pritiscima – rast građanskog otpora

Uprkos zabrinjavajućim trendovima, učesnici konferencije istakli su i razloge za oprezni optimizam. Filipović je ocenio da izveštaj pokazuje da broj ljudi koji se bori za ljudska prava raste, dok je Bandović naglasio da je sama borba za prava često važnija od konačnog cilja.

„Važnije je da borba postoji nego da odmah vidimo njen rezultat“, zaključio je on.