Civilno društvo protiv organizovanog kriminala: uloge, metode i prakse

Međunarodni zakonodavni okvir ne prepoznaje adekvatno važnost civilnog društva u borbi protiv organizovanog kriminala i ne predviđa njegovu potpunu uključenost. Kao posledica toga, napori civilnog društva da postigne napredak u borbi protiv organizovanog kriminala i izgradi snažne i stabilne kanale komunikacije za ključne zainteresovane strane u javnom i privatnom sektoru ostaju upitni. Stoga se civilno društvo zalaže za reviziju postojećeg međunarodnog zakonodavnog okvira.

Civilno društvo igra dve glavne uloge u suočavanju sa problemima organizovanog kriminala. Veoma je korisno u razotkrivanju nelegalnih aktivnosti organizovanog kriminala i može da služi kao podrška naporima krivičnog pravosuđa i reformama u borbi protiv organizovanog kriminala. Međutim, izazov je u činjenici da je većina organizacija civilnog društva specijalizovana ili usredsređena na određeno područje organizovanog kriminala. One takođe zavise od situacije u državi i dostupnosti donatorskih sredstava. S druge strane, civilno društvo može da poveže relevantne institucije i privatni sektor u borbi protiv organizovanog kriminala.

Obrazovno-političku studiju pod nazivom „CIvilno društvo protiv organizovanog kriminala: uloge, metode i prakse“ pripremio je Beogradski centar za bezbednosnu politiku. Ona je deo projekta „Radar organizovanog kriminala na zapadnom Balkanu (WB-OCR)“, usmerenog ka tome da se premosti jaz između obaveza koje su vlade na zapadnom Balkanu preuzele kada je reč o borbi protiv organizovanog kriminala i njihovih ne baš sjajnih rezultata na terenu. Publikaciju je finansijski pomogao Balkanski fond za demokratiju, projekat Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Američkih Država i Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu.